Ne jesti govna o svemu i svačemu već, onako elegantno, sortirati svaku misao pre nego što je pretvoriš u izgovorenu reč. Kao kad gackaš po vodi – "buć, buć". Stani bre! Kakvo jebeno gackanje (?!) U, do kurca, što i ja biram reči.

Kažu ljudi što su završili neke visoke čkole: "Da se reči kupuju, manje bi ih bilo". E ovo je isti kurac, samo što se ovde one biraju a kad se *JEDNO* bira, onda nešto *DRUGO* podleže nekakvoj eliminaciji. I smanjuje se, jebogabog! Ma nisu ni ti ljudi blesavi jer da je onomad Kit Harington u "**Pompeji**" birao reči, ne bi ga onaj lik dvaes puta bičovao po grbini.

Postoje one zaguljene situacije kada u prisustvu žena neko počne da psuje kao kočijaš i odmah se nađe neki čova da ga "posavetuje" kako je dama tu i kako treba da bira reči. Kao Žarko Popara kad krene da parla pa ne spusta jebenu loptu ni za živu glavu. Neretko i ta žena, u situaciji kakva nalaže takvo ponašanje, postane dotična polusestra onog istog kočijaša pa ne bira ni sredstvo, a kamoli reči. Jer žene su enigma. Što jednom reče *The Prof*: "Ne možeš sa njima, ne možeš ni da ih ubiješ!".

Biranje reči u našim ruralnim sredinama predstavlja jedan raritet koji zbog mentaliteta slovenskih naroda može da se svrsta u onu malu grupu koja ima uslova da uspe, ali nema ko da je gaji. Naročito kad nam golub posere kola, linijski sudija podigne zastavicu domaćoj ekipi ili komšija preore među.