Bludni sin
Niko i ništa. A živi život rokenrol zvezde. Buđenje u random stanu nepoznate lepotice, češanje muda, lenjo zevanje, pa jutarnja partija rvanja sa istom. Odlazak u kafanu i "gubljenje" još jednog dana na isti način. Iako je beznačajan delić, može se reći i benigni tumor demokratski orijentisanog društva. A ipak anarhista. Ne podvlađuje se nikome, radi ono što on hoće i kako hoće. Stepski vuk sa jednom značajnom crtom, on ne pati, makar se to ne vidi.
Godine prolaze, a on se ne menja. Žena? Deca? Jok, nije on za vezivanje, a još manje za vođenje urednog života i vaspitavanje klinčadije. A i nema prihode. Stalni je gost poznate birtije, praktično postaje njen zaštitni znak, te i pije na crtu. Nikad nije radio. Živi sa roditeljima i to mu ide na živce. Jedinstveni primerak Hemingvejštine. Kafana, pisanje, tuča. Samo bez pisanja. A možda i sa. Umetnik u pravom smislu te reči. Nije alkoholičar već boem. Potencijalni samoubica. A ni on ne na zašto.
I dok ga pojedinci karakterišu kao propalog studenta Medicinskog fakulteta, većina ga i dalje smatra za legendu, na konto stare slave. Uvek poželjan u društvu jer odiše nekom uzvišenošću i kad se valja u sopstvenoj pegli. Bivša faca koja je sjebala svoj život i otišla u drugu krajnost. Kao i mnoge legende roka. Bleda senka nekadašnjeg bića. Njegova priroda sve više izlazi na videlo i izjeda mit o Njemu. I pored svega i dalje je tu. Postoji.
Tragični junak velikog književnog dela. Hoda na ivici smrti ali ne pada. Samo je pitanje časa.
Тоша у чизмама · 10. mar 2012.
