Отац: Жено зови ми малог, треба ми помоћ у радионици.
Мајка: Још спава, касно је лег'о.
Отац: Шта курац спава, ево ће подне. Јел' опет пијан дош'о?
Мајка: Пусти дијете Драгане, знаш да га је она мала роспија оставила. Душа га боли.
Отац: Ајдеее Бога ти, душа га боли. То је и мој покојни стриц говорио када је стрина побјегла од куће све скупа с дјецом. ''Душа ме боли, душа ме боли''... курац мој душа, умро од цирозе јетре. Зови га да каиш не би радио.