Davati ton
Не заигра руља док мајстор не загуди, а играће се онако како мајстор каже!
Јебига, живот је такав. Није свако предодређен и надарен да даје тон. Нема оркестра без диригента ни печења без јагњета. Да се не би погрешно разумели, давач тона није неки створитељ или креатор. Он долази на нешто постојеће, замало готово, али необрушено. Он није рудар, он је бре мајстор финишер. Од лошег прави добро, од доброг боље, од бољег најбоље, од најбољег...вероватно сарму и јафа кекс.
Стварима дати душу, идејама облик, то је бре дати тон.
Освану и тај 26. јануар лета господњег шесеттреће! Родио се Феликс.
Растао је, и кренуо очевим стопама. Није хтео да буде голман. Играо је. Није био лош. Ипак, знао је да је рођени победник, а то му на месту неког центарфора или бека није било могуће остварити. Окренуо се око себе и нашао место у тиму. Одлучио је да буде тренер - одатле је могао да да тон. Могао је да буде коловођа! То је био његов циљ, његова мисија, његова будућност, а ако треба, нека буде и његов крај.
Била је то сасвим просечна екипа. Ипак, дошао је он. Дао је тон и воала - оде лига шампиона у Португал!
Њега можете да мрзите или да га волите, или да останете равнодушни према њему, али он свејдено, где год да дође, ДАЈЕ ТОН!
Komentari
- АБ
Vaistinu. +
