Davati ton
Ne zaigra rulja dok majstor ne zagudi, a igraće se onako kako majstor kaže!
Jebiga, život je takav. Nije svako predodređen i nadaren da daje ton. Nema orkestra bez dirigenta ni pečenja bez jagnjeta. Da se ne bi pogrešno razumeli, davač tona nije neki stvoritelj ili kreator. On dolazi na nešto postojeće, zamalo gotovo, ali neobrušeno. On nije rudar, on je bre majstor finišer. Od lošeg pravi dobro, od dobrog bolje, od boljeg najbolje, od najboljeg...verovatno sarmu i jafa keks.
Stvarima dati dušu, idejama oblik, to je bre dati ton.
Osvanu i taj 26. januar leta gospodnjeg šesettreće! Rodio se Feliks.
Rastao je, i krenuo očevim stopama. Nije hteo da bude golman. Igrao je. Nije bio loš. Ipak, znao je da je rođeni pobednik, a to mu na mestu nekog centarfora ili beka nije bilo moguće ostvariti. Okrenuo se oko sebe i našao mesto u timu. Odlučio je da bude trener - odatle je mogao da da ton. Mogao je da bude kolovođa! To je bio njegov cilj, njegova misija, njegova budućnost, a ako treba, neka bude i njegov kraj.
Bila je to sasvim prosečna ekipa. Ipak, došao je on. Dao je ton i voala - ode liga šampiona u Portugal!
Njega možete da mrzite ili da ga volite, ili da ostanete ravnodušni prema njemu, ali on svejdeno, gde god da dođe, DAJE TON!
