''Српски-србски'' - историјска подлога вечите расправе

Лукијан Мушицки пише Вуку Караџићу: “…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.”
Као што видите, проблем ''српски-србски'' и није тако нов... Да ли је једначење сугласника по звучности сасвим исправна граматичка замисао или сматрате да је то дело ''трулог запада и домаћих издајника''?
Не знам, ја сам највише за неку опцију да уведемо дублет или слично, јер нисмо ни ми до краја испоштовали једначење по звучности (ДС, ДШ).Ево, ја, највећи наш филололололог, ћу рећи да сам против дублета. Није нам доста што нас завађају на разне начине и још да можеш да и ово говориш како ти је воља је мало превише. Или једно или друго.
Ova tema je zaključana.
Nije moguće dodavanje novih komentara.
