Sve je hladnije... Sve ono što se uspava preko leta, sve ono na šta zaboravim, pojavi se čim malo zahladni. I tad mi nedostaje i ona i trčanje i koja godina manje, nedostaje mi život. Nekako snovi mi beže... pa ako se neko oseća slično po ovom vremenu, ako oseti da mu nešto izmiče ili da mu je nešto jako drago, trenutno neopisivo daleko, ali ako se još uvek zna nasmejati, na pomen nečijeg imena ili samo na prizivanje tih sećanja, neka podeli to...

Trenutno bih samo da sam u nekom parku i da potraje ova magla i ova noć i da mogu sve ono u šta sam nekad verovao da mogu... i da prizovem još koji put njen lik i ono vreme kada sam vredeo nešto i da me neko jebeno zagrli...

pu....isto se osecam.

Двоје су се тако смували

To je zbog novembra.

Аww... Ништа се не мора више рећи, амин.
Катанац.

tako mi je, kao onom Holdenu iz Lovca u raži. Nekako sam tužan na srećan način, ali mi tako nedostaje hiljadu stvari. A opet voleo bih da ta osećaj traje, ali i da me neko prigrli :)

ja sam jako nervozna, ostavljam pljuge, zagrlite mene.

izdrži, biće ti lepše bez pljuga. Lake ćeš dihati i pobogu padni mi na grudi...

avaj sad grizem i ujedam, čekaj da ih ostavim..u ovom stanju bih ti kidala zubima penis :3

Još jedna ultra-mega-patetično-melahonično-letargnično-depresivna tema ... Bljarh

ne osporavam ja da je tema patetična, ali meni trenutno tako treba:

Think you always get your way
Don't waste my time
Try to tell me what to say
I'll say what's on my mind
If you want to give me hell
Then just get in line
I don't care how much you yell
No I never will back down

Од магле, преко загрљаја до кидања пениса зубима.

Биће да је катанац.