Dakle jesmo li mi veći Srbi ili vi. Samo iznošenje činjenica.
Да ли сте знали да возила са косовским таблицама не могу да уђу на територију Босне и Херцеговине (Републике Српске) док у Србију могу.
Vi da olabavite malo. nayeahbacete od ovih ustasho/muslimana/eugejeva kad se udruzhe.
Naravno udruzhice se kad dokazhu da je srebrenica genocid, a onda teshko vama.Lakshe malo. Smirite se!
Ti nisi iz RS Rasni.
KAKO MOŽETE DA BUDETE SRBI KAD VAM JE BUREK SAMO SA MESOM
Jesmo.
Opaaaa
- º
Srbi iz ČIKAGA su veći Srbi od Srba iz MELBURNA
jesmo.
Mislim da smo mi veći Srbi definitivno.
Živimo u zemlji koja se zove Srbija.
vs
Žive u muslimanskoj vukojebini.
Zaključite sami, poyy.
- º
Imamo Vučića
vs
Nemaju Vučića
Hašim Tači je rođen u Srbiji
vs
Hašim Tači nije rođen u Republici Srpskoj
Kao podvojena ličnost, nas dvojica mislimo da jesmo, tj. nismo veći.
http://www.dodaj.rs/f/1b/4M/3m7I8mio/screenshot178.png
SNS NIJE PREŠO CENZUS, KOD VAS SNS 50 POSTO!
- º
KAKO DA PREPOZNATE OSOBU, OPSEDNUTU ĐAVOLOM: Srpski teolog tvrdi da je ovo česta pojava kod nas
Spolja posmatrano, opsednutost se manifestuje depresijom, suicidalnošću, autodestruktivnošću, korišćenjem opijata, objašnjava teolog Goran Avram
Iako u Srbiji postoji malo sveštenika koji pristaju da se bave isterivanjem đavola, pojedini stručnjaci tvrde da je posednutost sotonom česta pojava kod nas.Oni koji opsednutog đavolom zamišljaju onako kako su žrtve nečastivog prikazane na filmovima jesu u pravu, ali neke njihove karakteristike su malo poznate.
Spolja posmatrano, opsednutost se manifestuje depresijom, suicidalnošću, autodestruktivnošću, korišćenjem opijata.
"Na oko 1.000 psihički obolelih osoba dolazi jedna opsednuta. Kod totalno posednutih menja se i struktura kostiju, pa tako mogu da okreću glavu unazad. Uz to, odlično vladaju aramejskim jezikom", tvrdi teolog i glavni vojni kapelan pri Vojsci Srbije Goran Avram.
Verski analitičar Draško Đenović smatra da egzorcizam nije u velikoj meri zastupljen u Srbiji i da SPC nema ovlašćene i školovane egzrociste. "Egzorcizam je sastavni deo hrišćanstva. Postoje određene molitvene radnje, ali koliko je to zastupljeno, vrlo je teško reći jer se ne govori javno kad se dešava."
Kako prepoznati opsednutog čoveka
- znoj mu smrdi na sumpor
- pokazuje odbojnost prema religijskim simbolima i vrednostima
- poseduje snagu nesrazmernu fizičkoj građi i starosti
- odlično govori strane jezike koje do tada nije znaoEDIT: MI IMAMO ISTERIVAČE VS VI IH NEMATE NJANJA NJA NJA NJA
- odlično vladaju aramejskim jezikom
Ahahahaha
SRPSKA REPUBLIKA!
REPUBLIKOSRPSKIJANCI SU BOLJI NEGO SRBIJANCI!
Bravo, Skočko. Kad te ljudi ne vole, uz osmijeh im kažeš "Dobrodošli". Tako je i Isus razmišljao ;-)
https://www.youtube.com/watch?v=qv0PxTqeTUo
приликом заузимања приградског насеља Кланац, Бошко ношен својом младалачком жестином усправио се и с митраљезом у рукама кренуо према муслиманским положајима: ''Беж' те, турци, стиже Пеша!'', загрмео је. Испред њега је била чистина. Док је тако усправно ишао пуцајући, сасекао га је рафал. Добио је три метка, један у ногу, два у руке, али се још држао на ногама. То је било прво рањавање од укупно шест. Друго рањавање у августу 1992. је поново издржао на ногама, и ако га је бровинг погодио у прса, жеља да одбрани свој народ, за дивно чудо, га је одржала у животу.
По изласку из болнице оснива интервентни вод који тада броји 19 војника, остварује значајне подвиге у пробијању "Коридора Живота" који је био једина веза са западним делом Републике Српске. У марту 1993. године одлуком 1. Посавске бригаде ујединили су се сви интервентни водови у једну елитну диверзантску јединицу! Нико се није много двоумио о командовању таквом јединицом, Бошко Перић Пеша био је чини се, својим рођењем, предодређен за такву одлуку. Чак је пао предлог и да јединица носи његово име, као симбол једног поимања рата, части и поштења који су красили младића који ће до краја свог кратког живота на телу имати више рана него што је проживео година.Коначно у истом месецу, удружењем више интервентних водова, формирана је специјална јединица ''Пеша'' Бошко Перић, надимак Пеша је добио по стрицу који је био четник у другом светском рату. Под командом Бошка Перића Пеше, специјална јединица је била храбра и дисциплинована, и као таква је била узор осталим српским јединицама. Специјална јединица "Пеша" успешно је бранила свету српску земљу на свим фронтовима широм РС.
14. новембра 1994. године Бошко Перић Пеша, шест пута рањаван, креће у своју последњу акцију на сопствени захтев, у покушају да спасе око 70 опкољених српских војника, на брду Лисаца на Мајевици. У блиској борби, прса у прса, муслимански војник баца пресудну бомбу, која пада у непосредној Пешиној близини, чији гелери погађају јунака по целом телу. Још при свесном стању, лежећи на земљи, питао је двојицу својих војника ''Јел' ми лице пуно оштећено?''
Бошко Перић Пеша био је мртав непун минут од рањавања. Гелер је кроз врат директно отишао у мозак. Тело му се, снагом здравља и младости, још борило са смрћу док на крају и срце није поклекнуло.
Пешина јединица и дан данас, постоји.
http://www.novosti.rs/upload/images/2011//11/1911/rs-decak.jpg
Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. АРБиХ.
Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
https://www.youtube.com/watch?v=-VpQNmZ92sc
***TI SI VJEČNOST UTKALA TU U MOJIM GRUDIMA
KAD TE GLEDAM TI MI UZDAH IZMAMIŠ
TVOJE IME LICE OZARIVOLIM SVAKI KAMEN TVOJ
SVAKI IZVOR, SVAKU RIJEKU, SVAKI CVIJET
SVAKU TRAVKU, ŠUMU, PLANINU I BRIJEG
VOLIM TVOJE NEBO, SELA, GRADOVEZA LJEPŠU SRPSKU, ZA LJEPŠI SVIJET
ZA LJEPŠU SRPSKU, ZAUVIJEK!
ZA TEBE ZEMLJO MOJA, TEBI DAJEM SVE!
REPUBLIKO SRPSKA - VOLIM TE!TI SVAKU TAJNU ZNAŠ
SVAKU STOPU NAŠIH DJEDOVA
NIKO NA SVJETU LJEPŠI OD TEBE
MOJE OTADŽBINE!ZA LJEPŠU SRPSKU, ZA LJEPŠI SVIJET
ZA LJEPŠU SRPSKU, ZAUVIJEK!
ZA TEBE ZEMLJO MOJA, TEBI DAJEM SVE!
REPUBLIKO SRPSKA - VOLIM TE!***- Врло млад је остао без оца.
Nije ovo istina, znam mu ja oca, nije mrtav čovjek nego su se samo razišli roditelji.
Да ли сте знали да је тзв. ''босански језик'' забрањен у Републици Српској, док су у Рашкој области (Санџаку) власти Србије увеле овај непостојећи језик у школске установе..
BOG DOMOVINA NACIJA!!!
JA SAM CUO DA SU PASTROVICI VECI SRBI I OD REPUBLIKOSRBA.
https://www.youtube.com/watch?v=eVG5Fd5Lymk
Током маја и јуна 1992.године, у бањолучком породилишту умрло је 12 дјеце, због недостатка кисеоника. Бос. Крајина је била одсјечена од свијета, без лијекова, а између осталог и без кисеоника у болницама. У посљедње вријеме нико се више и не сјећа ових малишана, који су међу првима, ни криви, ни дужни, изгубили живот у оном несрећном прошлом рату...
***
Ja ne molim za sebe, kako je suđeno i biće
Al' recite, gospodine, da l' Vas peku ove suze, da l' spavate?I isti dan rođeni, u isti dan Vaš oštar mač presudi
I pitam se, visosti, koji Bog ima moć da Vam oprosti?12 zvjezdica s neba palo je noćas na Vaš dlan, cijenjeni gospodine
12 zvjezdica s neba palo je, šta su skrivile, cijenjeni gospodine?U isti dan rođeni, u isti dan Vaš oštar mač presudi
I pitam se, visosti, koji Bog ima moć da Vam oprosti?
***Smrt 12 banjalučkih beba je događaj koji se desio za vreme rata u tadašnjoj Jugoslaviji, kada je na odeljenju za intezivnu negu u banjalučkom porodilištu umrlo 12 novorođenčadi usled nedostatka kiseonika potrebnog za adekvatan tretman. Nestašica je bila posledica blokade srpske teritorije od strane hrvatskih vojnih snaga. Ove smrti kao i sve veća nestašica osnovnih životnih potrepština su bile razlog za veliku vojnu operaciju „Koridor", gde su se snage Vojske Republike Srpske sukobile sa hrvatskim (HV i HVO) vojnim snagama. Sukobi su trajali od 14. do 26. juna 1992. godine i završili su se probojem blokade.
U to vreme su hrvatske vojne snage pod blokadom držale „posavski koridor", koji je povezivao Bosansku Krajinu i Srbiju. Ovim je bilo onemogućeno da se potreban kiseonik do Banje Luke dostavi kopnom. Jedni put kojim je kiseonik bilo moguće dostaviti je vazdušni, ali zbog zabrane leta nad teritorijom BiH od strane Saveta bezbednosti, avionu koji je trebao da iz Beograda dostavi kiseonik za Banja Luku nije bio dozvoljen let.Upućeni su mnogi apeli za pomoć putem radija, televizije, Glasa Srpskog i ostalih novina, ali iako su predstavnici UNICEF-a i ostalih međunarodnih humanitarnih organizacijama bili dobro upoznati sa ovim problemom, avion sa bocama kiseonika je nekoliko dana čekao dozvolu za poletanje koju na kraju nije dobio. Nedugo zatim zbog nedostatka kiseonika umire 12 novorođenčadi na Klinici za dečije bolesti u Banjoj Luci. Iako su doktori pokušali da upotrebe „industrijski kiseonik" kojeg su dobili od VRS i nekoliko privatnih poduzetnika, kao i od nekoliko građana, to je bilo nedovoljno da se bebe spasu.
Nakon sedam dana od datuma smrti poslednje umrle bebe, Vojska Republike Srpske uspostavlja koridor sa Srbijom, kojim se od tada kiseonik redovno mogao dostavljati.
Podaci o umrlim bebama:
Ime majke Ime bebe Pol Rođenje Smrt
Dušanka Đukić bez imena muško 22.5.1992. 22. 5.1992.
Živka Knežević bez imena muško 22.5.1992. 22. 5.1992.
Fatima Dedić bez imena muško 23.5.1992. 27. 5.1992.
Željka Tubić bez imena muško 28.5.1992. 28. 5.1992.
Zilha Murica-Delić bez imena žensko 1.6.1992. 1. 6.1992.
Safeta Medić bez imena žensko 26.5.1992. 2. 6.1992.
Nađa Puška bez imena žensko 29.5.1992. 1. 6.1992.
Dragoslava Marić bez imena žensko 3.6.1992. 5. 6.1992.
Milena Sandić bez imena žensko 15.6.1992. 16. 6.1992.
Dragica Komljenović bez imena žensko 1.6.1992. 19. 6.1992.
Majda Đuran bez imena muško 17.6.1992. 17. 6.1992.
Grozda Rauš Vladimir muško 28.5.1992. 19. 6.1992. (jedini je imao ime)I Slađana Kobas, trinaesta zvijezda, preminula 2006. godine.
I Marko Medaković, i dan danas vegetira, na ivici života.
Какви смо ретарди, ајде још мало да се делимо.
realno jesmo
Ne dijelimo se mi, oni nas dijele :D
Mi Republikosrpskijanci smo sjedinjeni.
Skočko, radim u ovoj zgradi iz spota, njima u čast ulica se zove Ulica 12 beba. Svuda na 3. spratu su slike iz tog perioda.
не знам чему ово вечито надметање ко је већи србин, исто као кад би постојало такмичење у једењу гована па ко највише поједе пре повраћања победио
зашто ико тако жарко жели да буде припадник најгорег народа на свету, па још и већи него остали?
Srbi su generalno govna. Ne znam zašto, ali jesmo. Ipak, ubedljivo najgora sorta govana su beograđani - proliv tip.
znas kako brate
ne bi nas narod nazivao najgorim,jer ne stoje stvari tako da narod,nacija sta vec ima svoju osobinu neku aku...svaki covek i zena su indiviue za sebe,cak i oni sto tako ne deluju...mnogo realnije podele imaju i ni jedna nema veze sa narodom...osobina,stil,itd...mada cak i unutar toga svako je svoja indiviua...ja sa svakime mogu da se zgotivim ili da hejtujem bez obzira kojoj pripada od tih podela jer svugde ima i gotivnih i nebitnih i guvana...a da ne govorim o nacijiama gde niko nije birao gde ce pripadati i gde je to nesto sto ti je dato rodjenjem jednostavno i to je to...zato je to jedna od najglupljih podela za nekakvo osudjivanjem...zasto neki se loze tako sto su neki pripadnici nekog naroda...pogledaj vola iz kupusa
prvo bi rekao da je latentni homos...sigurno misli da je je macho macho men jer se lozi na srbstvo...ne postoji nista cime bi se on mogao pokazati kao ljut,pa ide na klimave macho macho men tripove gde pokusava ispasti macho macho men u ocima onih koji isto tako tripuju na isti nacin...drugo nema apsolutno nista gotivno u vezi sebe,pa pokusava da napravi nesto gotivno u vezi nacije kojoj pripada iz istog razloga koji sam naveo u macho macho men primeru...
sad ne kazem da se svi iz tog razloga ko ovaj degenko loze,ali eto jedan od primera
Ipak, ubedljivo najgora sorta govana su beograđani - proliv tip.Jesmo najveća govna, evo prvi ja. Ali činjenica je da nam vaše žene uvek pre daju nego vama međedima, baš zato što im praziluk viri iz bulje pa se tripuju da su porasle na lestvici ako ih kara neko ko je iz Beograda. Palanački mentalitet jebiga. To su jednostavno činjenice.
Beogradjani su glupi jer su došli iz nekog kaljavog sela bez struje (u najboljem slučaju njihovi roditelji) i sad kad dodju u veliki grad oće da se dokažu da su kul a ne noob i onda podržavaju stavove protiv srba, EU, imigrante, cigane.....
Svi smo mi Čedini drogoši
Tako je.
Srbi iz RS su Veći Srbi od onih iz Srbije?!
