enemyofthefreeworld
enemyofthefreeworld·pre 13 godina

Gavrilo Princip

Био је омалени младић, низак и неугледан. Деца су га тукла и зезала у школи. Понављао је разред. Није уписао гимназију. А онда је опет покушао... И опет није уписао. Једини контакт са вагином имао је када је са оно мало другара што има платио курву. Кад год би пробао да полети, чекао га је бетон. Разумевање које му је следовало као људском бићу било је за њега друга димензија. Добар је он дечко, али... Не довољно за њихове уштогљене гузице. Сваки нови дан је обећавао још један протраћен живот прљавог градског дрипца, збуњеног погледа, невиних речи и високог чела.

А онда је једног дана мали Гаврило свима у инат засијао, ушао у историју, отишао у легенду. Био је небитан до пре два минута, сада се свет не може замислити без њега. Био је неважан, сада је инспирација. Био је тишина, сада су његова дела песме. Једино што је имао били су принципи. Принцип хероја малих људи.

- Јеси чуо за малог Ћору?
- Шта? Је л' тај пораз човечанства најзад завршио у рупи? Хахаха, сећаш се како смо га прозивали? Тај не уме ни своје дупе да обрише!
- Батице, дечко постао милионер. Прича се да ће да га поставе за мандатара. Купио је и твоју фирму...
- Оу... Нисам знао. Увек сам говорио да га не зајебавате онолико!

+33

Komentari