Gavrilo Princip
Bio je omaleni mladić, nizak i neugledan. Deca su ga tukla i zezala u školi. Ponavljao je razred. Nije upisao gimnaziju. A onda je opet pokušao... I opet nije upisao. Jedini kontakt sa vaginom imao je kada je sa ono malo drugara što ima platio kurvu. Kad god bi probao da poleti, čekao ga je beton. Razumevanje koje mu je sledovalo kao ljudskom biću bilo je za njega druga dimenzija. Dobar je on dečko, ali... Ne dovoljno za njihove uštogljene guzice. Svaki novi dan je obećavao još jedan protraćen život prljavog gradskog dripca, zbunjenog pogleda, nevinih reči i visokog čela.
A onda je jednog dana mali Gavrilo svima u inat zasijao, ušao u istoriju, otišao u legendu. Bio je nebitan do pre dva minuta, sada se svet ne može zamisliti bez njega. Bio je nevažan, sada je inspiracija. Bio je tišina, sada su njegova dela pesme. Jedino što je imao bili su principi. Princip heroja malih ljudi.
- Jesi čuo za malog Ćoru?
- Šta? Je l' taj poraz čovečanstva najzad završio u rupi? Hahaha, sećaš se kako smo ga prozivali? Taj ne ume ni svoje dupe da obriše!
- Batice, dečko postao milioner. Priča se da će da ga postave za mandatara. Kupio je i tvoju firmu...
- Ou... Nisam znao. Uvek sam govorio da ga ne zajebavate onoliko!
enemyofthefreeworld · 23. jul 2012.
