Џими
Џими·pre 17 godina

Godišnjica mature

10 година од завршетка средње школе је довољно времена да се покаже које су рибе биле шкарт, а које су биле и остале прва лига. Код неких момака су први знаци ћелавости већ одавно узели маха, а већ се да приметити ко је на прагу да постане прави човек, а ко је остао клошар. Такође се примеђује да су клошари остали они који су били главне фаце у школи и више им не пале исти фазони код вршњакиња, јер је добар део истих одавно прерастао фазу шипарице. Још увек се памте и препричавају форе са часова, сви покушавају да на тренутак оживе стару неозбиљност, али како кад неки већ имају и малу децу и више се не гребу од ћалета и кеве за бурек и цигаре?
После 20 година је број људи на годишњици већ драстично опао. Ако се после 10 година за некога и даље могло рећи да је младић или девојка, сада то више није случај, премда још увек има младоликих. Неки су се довезли скупим колима, а неки у аутобусу у коме дува промаја и притом не могу дуго да остану, јер их код куће чека цепање дрва и прање веша.
После 30 година се неки већ хвале како су им деца своји људи и како су позавршавали факултете. Тешко је видети лице без дубоких бора, а већина разредних старешина сада оправдава часове на небу.
На наредним прославама се, уколико се уопште организују, мала групица бака и дека сјати у кафани да поприча о вршњацима од којих неки већ дуго миришу љиљане одоздо, као и о унуцима, и скоро нико се више не сећа својих провала из ђачких клупа. Тек понеко освежи сећање вађењем пожутеле фотографије.

+108

Komentari