Grob

groblje
bašta gde sade ljude.

ovo me se jako dojmi

cela filozofija u nekoliko reči

ja bi ovu odabro
jer vredi
a i da pomru
panijevi dušmani

stavio sam patrika da s ene zaboravi slučajno, ovog se ne bi ni na spomeniku stideo

rano nam je da umiremo
čoek ne umire kada mora nego kada može

Au, Pani, sve neke epitafe prosipas!

On je bio tezak zemlji, zemlja nek je njemu laka...

Pani predosjeća :(

dugo se već razmišljam šta da napišem tamo, za sad mi je favorit "čim legnem, a neko na vrata", a na jakom drugom mestu je "dolazim odmah"

Imas knjigu. Najbolji svetski epitafi tako nekako. Ne mos odabrat!

ma pustiš druge da napišu :)

zasraće nešto garant, znam ih ja sve, kakvi su još bi mi napisali da sam bio dobar čovek i da su me svi voleli, a to je u naboljem slučaju čista laž

Paninaro, genijalno.
Kad već nemamo državu po meri čoveka, makar to i tad.
Dugo sam mislila da je DRŽAVA PO MERI ČOVEKA, zaludna tvrdnja....nije....

Pozdrav, plus. Samo jedan savet. Ako su već reči "mjera" i "čovjek" napisane ijekavicom, onda bi trebalo ostati dosledan i ispraviti prvu reč u "zijemlja".

mislim da se ne kaze "zijemlja" nego bas "zemlja" ali bi dobro bilo da neko kome je to struka detaljnije pogleda.

ufatiste me nepripremljenog, nijesam govor napisao

zijemlja axaxaxaxaxaaxaxaxaxaxa iidu u pičku strininu radjerd

Zijemlja pjo mjeri čovjeka.

Des zijemo

valjda zjemlja, ne zijemlja. kratko e.

Axaxaxa a dan te jebo Radj

Lutkica ojijebao kao i uvijek.

Nije smešno.
+ić

Bravjo, Pani, razumiješ se u epjitafe.

+

Ovdje leži Taniša Crk od kraljeve Sutjeske, od kralja voljen, ali bez slobode, ko lovački pas kralju dodiljen. Živjeh, al vodom ne ugasih žeđ, niti plodovima zemlje ne utolih glad, jer se glad i žeđ vraćahu svaki dan, u utrobu moju, kao što se svaki dan ja iz polja vraćah kući isti, ali za taj dan drugačiji. I stalno mišljah na tebe Gospode, i sa molitvom tebi pred noć sklapah oči svoje, i sa molitvom tebi sa jutrom ih otvarah, kao što se jutrom otvaraju prozori i dvori doma tvojega i mojega. I stalno te čekah i nadah ti se stalno. Ali Ti se ne pojavi niti mi se Ti obznani. Samo muk.
I rodi se sumnja u duši mojoj sumnji nesklonoj, da i ti negdje, kao ja ovdje, uzalud ne čekaš spasenje od mene. I sa tom teškom mišlju legoh pod ovaj biljeg i tu misao usjekoh u tvrdi kamen da oni koji pročitaju vide ko će od nas dvojice prvi dočekati spasenje. Legoh gorak 1389. ljeta po Gospodu kad Tvrdko bješe kralj od Bosne, Srbije, Dalmacije i Zapadnih Strana, a ja tad bjeh starac koji u svijetu vidjeh ono što ne htjedoh vidjeti, a ne dočekah ono što srce moje stalno čekaše i samo to želješe.

Zasluženo odabrana, samo tako nastavi!

svaka čast vučiću

Ne zna se šta je jače, paninarov aforizam, radjardova semantička razmišljanja ili Vučićevo pisanje. Ova vredi patrika zbog svega podjednako.

Bravo!!! Zjemlja ili zemlja? Skije ili ske? Ko će ga znati bre. Ili brije.