Ispratuša
U srpskom narodu, čašica radže kojom se dragi gost ispraća kući. Potpuna suprotnost čuvenoj sikteruši, svojevrsnom specijalitetu iz domaće kujne odjeba. Elem, ispratuša se prvi put pojavila i počela praktikovati među srpskim kumovima koji su se, Boga svesni, teška srca opraštali jedan od drugoga nakon zajedno provedene večeri. U tak'im izvanrednim prilikama (negde oko 6 izjutra, alkoholom unakaženi ), tradicionalno i epski dugo pozdravljanje ispred vrata jednostavno nije zadovoljavalo najviše i najsvetije emotivne potrebe koje su, prisustva Svetog Duha svesni, u istim gajili, te je iz tih razloga, ali i na obostranu radost ( a vrlo moguće i zbog promajčine koja je pičila kroz gorepomenuta vrata ), otvorena još jedna flajka ljute. Za rezervu, što se kaže. Za pred put, što se kaže. Naravno, ta JEDNA se mistikom vremena pretvorila u drugu, druga u treću a treća u konačno buđenje drage KUME i zajedničko, kumovsko hrkanje na itisonu predsoblja. Jooooj, kumeeee....!!!!
- Kume...Ej, kume...Aj', pomeri se malo, treba deca da idu u školu. A ti, Milorade, razgovaraćemo...
