SUR Monako:

Radovan: E, Milutine, pošto ti je ovaj... jack daem... jebemu, pošto ti taj viski?
(*Konobar se okreće*)
Radovan: U jebote, ti nis' Milutin! Kad me srčka ne strefi...
Konobar: Nisam, nisam. Milutin ti je izgubio krštenicu juče na putu, dole na onoj krivini.
Radovan: U sunce ti... Nek mu je laka crna zemlja... Naspider mi jednu za pokoj mu duše. Pa šta je bilo?
Konobar: *(sipa radžu)* Ma p'jan bio ko čep, šta će drugo. Samo što je ovaj put im'o malo manje sreće nego inače. Doček'o ga branik ko najrođenijeg.