Миле Бубрег
Миле Бубрег·pre 11 godina

Jedno kajanje ti ne gine

Проклетство живљења у милој нам Отаџбини.
Јер како који младунац изађе из пубертета и како му спласне онај младалачки оптимизам, вера у боље сутра и нада да ће баш он променити свет, тако схвати да мора нешто да покуша како не би свој једини живот страћио улудо. Реално скенира ситуацију и увиди да у Србистану 'леба за њега нема, те логично дође до закључка да треба да пали преко.
И то је то. Већ је готово. Упао је у глиб исконске дилеме: отићи или остати.
А једно кајање му не гине.
Подноси се лакше ако нађеш кривца.

- Љубави, како било на послу?
- Супер је било, немам га више! Ликвидација, стечајна управа, дали ми радну књижицу да се пријавим на биро. А тамо само мене чекају са 48 година и мојим цртањем рапидографима. А кад сам лепо говорио још '96.: ''Ајмо, жено, на Нови Зеланд, нема 'леба овде, млади смо, снаћи ћемо се...'', она јок, не може да остави мајку са којом не прича већ 6 година што јој није вратила тегле за ајвар и сестру чији је муж хтео да је јебе јако. Тако ми и треба кад слушам жену!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Љубави, како било на послу?
- Супер је било, немам га више! Јебени шеф Индијац ме је опет вратио на пресу, после само месец дана рада као пословођа, опсов'о сам му мајку циганску и семе штрокаво, онај турчин Сенад му превео и добио сам отказ. Где сад да нађем шљаку са 48 година, видиш која криза? Али неее, она навалила: ''Код тете у Америку, па код тете у Америку''. 'Де ти је сад та тета, а? Шта мене боли курац што је она умрла? Лепо нас је и саветовала: ''Узмите, децо, кредите, па ћете лако''! Сад, кад нам банка узме ову монтажну уџерицу, децу за руке па испод Голден Гејта, је л'? А лепо сам могао да будем господин човек, инжињер, тамо код нас, шта би нам фалило, и тамо живе људи? Тако ми и треба кад слушам жену!

21
+29

Komentari