klasična muzika

Interesting. :)
Tačno je da i muzički neobrazovani ljudi mogu da uživaju u njoj, ali mislim da ovi drugi umeju više da je cene. Pritom ne mislim samo na klasičnu muziku.

Nemam nikakvo muzičko obrazovanje, što sam i napisao u jednom od komentara, ali zaista volim klsičnu muziku. Sa druge strane, poznajem nekoliko ljudi koji završavaju ili su završili akademiju ( znači, ne govorim o nekom nižem muzičkom obrazovanju, to su kompletni muzičari! ), a koji seku vene na Cecinim koncertima, kidaju kosu na Acu Lukasa, i da ne nabrajam dalje, jer me muka 'vata svaki put kad na to pomislim. Je l' može to neko da mi objasni?
Za definiciju ogroman + :)

+ za sveukupnu analizu i ulozeni trud

P.S. Ja bih preporucio nesto drugaciji opus, npr. Satijeve Gnossienne #1, #4, Rodrigov Concerto d'Aranjuez, OBAVEZNO Sostakovicev Klavirski koncert #2 u F-Duru, Rahmanjinovljev Klavirski koncert #2 u c-molu...

(autor komentara takodje nema muzickoga obrazovanja)

@Mr.Moon nazalost to je jako cest slucaj. Veliki broj studenata muzicke akademije uopste ne slusa klasicnu muziku privatno. Ako i slusaju to je zato sto moraju da odrade neku analizu pa zbog toga moraju da cuju delo, ili je izvode i na instrumentu ali samo zato sto program tako nalaze. Jedna osoba, inace student akademije (sa moje godine) na ispitu nije znala kako ide tema za 9-tu Betovenovu simfoniju.To je stvarno strasno jer nije u pitanju samo struka vec je to stvar opste kulture.

Ja nisam muzički obrazovan, ali volim tu i tamo da odvalim Betovena, ili Vagnera...
Ili kada sam setniji, tu je Šopen...

ja sam do sad 9. simfoniju u kompletu sva 4 stava (oko 70 minuta) predlušao jedno 5-6 puta. A ko nije ne zna šta propušta. Nije to samo Oda radosti. Oda radosti i ona poznata tema je samo jedan dio (doduše najvažniji) u četvrtom stavu.

Nisam ni malo muzicki obrazovan, a slusam skoro samo klaskiu! Mislim da za slusanje klasike i nije potrebno muzicko obrazovanje, nego samo strpljenje u pocetku jer se klasika ne moze slusati usput, mora se posvetiti slusanju muzike.
Preporucio bih:
Subert - Nedovrsena simfonija
Sopen - Valceri, Preludijumi, Etide
Brams - Koncert za klavir No.2
Grig - Sonata za violoncelo, Per Gint (Peer Gynt)
Rahmanjinov - Muzika za dva klavira (Suite No.1 i Suite No.2)
List - Madjarske rapsodije
I jos mnogo toga... Sami cete naci...

Kao neko ko je profesionalac u domenu klasične muzike, hteo bih samo malo da dopunim autora teksta, sa kojim se donegde slažem:
-Klasična muzika je bila, čak i među "laicima" dosta popularna do kraja XIX veka, a žanrovi poput opere i kasnije operete su čak bili i veoma popularni. Međutim kompozitori rođeni krajem tog veka su shvatili da su kompoziciona sredstva poput klasične harmonije (akorada) i iznad svega dur-mol tonaliteta iscrpljena, pa su krenuli "novim putevima". Najpre su smislili nove strukture akorada, pa su potom umesto konsonanci (lepih sazvučja više tonova) počeli da sve više i više koriste disonance (ružna sazvučja). Na kraju- svako je razvio neku svoju filozofiju, muzika je upravo zbog toga "muzika radi muzike" postala ružna za obične slušaoce (pa čak i neke muzičare!) i popularni žanrovi su ušli na velika vrata među "smrtnike", i u tome leži koren u predrasudi da je klasična muzika stvar prošlosti. Ona to nije, ali kako je vreme odmicalo- stari elementi klasike su prodrli u popularnu muziku (počev od poznih "Bitlsa", preko "Queen"-a, pa sve do progresivnih pravaca i u roku i u metalu), dok je klasika, za "smrtnike" nečujno nastavila da postoji preko manje afirmisanih kompozitora, koji su uglavnom eksperimentisali za sebe, ali i malu publiku. Tako je i danas.

ogroman +, predivan tekst!

Ovo je definitivno za plus :)

A što se tiče toga da li neko treba da bude muzički obrazovan da bi voleo klasičnu muziku, smatram da ljudi koji imaju bar nekakvo muzičko obrazovanje (makar to bilo i učenje preko interneta... bitno je da nauče) mogu mnogo više uživati u klasičnoj muzici jer kada znaš teoriju muzike možeš da vizualizuješ tonove i intervale koje čuješ i da ti tako muzika bude mnogo zanimljivija, a i kada znaš koliko truda i vremena je, na primer, neki pianista uložio da bi mogao da odsvira nešto, više ćeš ceniti i njega i kompozitora i klasičnu muziku. To znam iz ličnog iskustva jer sam klasičnu muziku voleo da slušam i ranije, ali kada sam počeo da učim da sviram i da učim teoriju muzike mi je klasična muzika postala mnogo zanimljivija. :)

Sve pohvale za autora teksta i veeliki plus na poentu istog. Ja, doduše, jesam profesionalni klasični muzičar ali me to nimalo ne sprečava da uživam u ponekoj dobroj, staroj, narodnoj pesmi. To je naše poreklo, naše nasleđe, naš jezik i toga se ne stidim. Sramota što se ozbiljna muzika u Srbiji smatra pogodnom isključivo za dane žalosti. + i pozzz

Omiljena +++

Ovo je za 9gag, ne za vukajliju. Oni koji slušaju umetničku muziku već shvataju njenu vrednost. Oni koji ne slušaju muziku nego slušaju indi rok, hipsteraj cece i kurce, neće početi slušati umetničku muziku posle ove defke.

Ne daju mu se citati ostali komemtari, samo cu da napomenem nesto: pop je u danasnje vrijeme kvalitetan kao i kineske stvaru u doba socijalizma. Nasuprot toga, tu su rock i metal koji su itekako kvalitetni zanrovi, poticu od klasike, a umnogome lice na nju, samo sa dodatom gitarom, basom i bubnjevima (npr. neoclassical metal). Dakle, ne mozes svrstati te kvalitetne danasnje zanrove sa popom. “Pop, rok i ostale vrste
popularne muzike imaju prije svega cilj da
zabave, da ispune očekivanja fanova i da
se prodaju. Čak i najekstremniji i
najnekomercijalniji žanrovi popularne
muzike kao što je death metal i black
metal nastoje ostati vjerni svojim
fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi
kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više
proturaju istu tematiku i istu atmosferu.“. To je to stavljanje u isti kos rocka u metala sa popom. Pop jeste prodana muzika, to nije vise umjetnost vec industrija. Ali rock, metal, a pogotovo death i black metal su underground zanrovi, nipisto se ne prodaju, niti zele da udovolje publici. To sto odredjena publika voli rock i metal, to je njihiva stvar, rock/metal umjetnici su cesce kroz istoriju dokazivali da bi bili sretniji da nemaju popularnost koju su stekli. Mnogo njih je odbilo nagrade, u intervjuima govorilo da ih nije briga sto fanovi lude za njima. Oni prave muziku zbig muzike, kao sto rece “bez namjere da se bilo kome dodvoravaju
i bez namjere da ostvare neki veliki profit.“, to si zapisao za klasiku, ali tako je i sa rockom/metalom. Pogotovo black metal, oni zive svoj svijet, ne interesuje ih nista, ni fanovi, ni lova.