Вепар: Жено, јеси замесила јарму да носим код оца Кастратија да освешта? Немој к'о сваке године, да стигнем задњи!
Свиња: Ево, само да нашарам кљову наших предака. Јој грдна, не могу све да стигнем, ни зелену салату још нисам извадила. Ниси ми црева за кавурмицу још спремио?
Вепар: Добро де, одо' ја час да закољем оног човека, спреми врућу воду да га издепилирам. А лепо сам хтео да кољем младо женско, ал' јок, ти волиш јаја да једеш, па бог!
Свиња: Ајде не звоцај, па можеш и мени мало да удовољиш. Спадох с ногу, а ти само чекаш да дође кум Нерастије, да се облочете сплачина, к'о људи!
Прасе: Тата, јел' могу ја да окрећем ражањ? Јел' могу да откинем киту, она се прва испече?
Вепар: Можеш, пиле татино!

:за то време, у још паралелнијем универзуму:

Храст: Ја, људи, што посекох лепог, младог човека за овај наш празник, рођење Баобабово.
Буква: Ваистину се Баобаб роди, Храсте. :шапатом: Али, слушај блудниче, време је да помериш тај повелики корен из мојих средишњих годова, видиш да шумске јагодице већ нешто сумњају, а баобапски је пост.
Храст: Смири се драга, купио сам ти новогодишњи накит, има да личиш на ону јелку из Базара.
Буква: Ах, драги, како си пажљив. Ипак, мислим да је време да скинеш тог обешеног човека са себе, изветрео је.
Липа: А људи, што сам ја набавила чај од људских трепавица, сиду лечи!
Зелена салата: Друштво, 'ајте код мене на мезе, да уз прилог од човечијег мозга, омлатимо ово прасенце што га Лијана удави јутрос.