Poteci tamo, poteci ‘vamo
У руралним срединама означава константну журбу. Глагол потећи се користи изван свог основног значења и подразумијева журно кретање.
Израз се користи и у алтернативној верзији са глаголом полетјети.
Новинар: Добар дан, бако. Јеси вриједна? БАБА, ДОБАР ДАН!
Баба: Добар дан, сине.
Новинар: Ми смо са телевизије, правимо емисију о одумирању села, па снимамо искуства старих људи. Мислио сам, ако ниси у великом послу, да даш изјаву. Тако, „Је ли тежак живот на селу?“, „Шта се ради?“, „Има ли младих?“ и сличне ствари...
Баба: Море, море. Сад ће баба, само да се догегам.
Новинар: Па да почнемо. Од чега дан...доље баба гледај у камеру, то горе је микрофон. Од чега данас људи могу да живе на селу? Какав је живот овдје и чему би се могао надати један млад човјек који одлучи отићи на село?
Баба: Тешко, дост’ тешко сине. Да не’ам чо’екову пемзију, не би се могло издурат’. Што добијем, то дај за рачуне. Те телефон, те вода, те интернет... Срећа имам ово мало баште, па окопам себи да се не буде гладно.
Новинар: Добро, нек је жива глава...
Баба: Ма како није трава, мој ти. Чим не уђеш у башту пар дана, освоји по кромпиру па се не да никако окопати. Потеци тамо, потеци ‘вамо, никад чо’ек да стигне све. А мајку им јебем америчку, побацали ове златице о’зго из авиона...
Новинар: Добро баба, да те не задржавам онда...идемо ми...
Баба: (наставља и даље)...изједоше сав лист. Остане само патрљак...
