Raskoljnikovština
Појава која је овај свој стручни назив у правним наукама добила захваљујући Достојевском и његовом роману "Злочин и казна", где се та појава први пут и појавила као реална животна појава. Раскољников је, ради подсећања, убио бабу зеленаша, опљачкао је, и мислио је да је свет ослободио напасти, и да је учинио веома вредно дело.
Раскољниковштина је појава да, попут Раскољникова, млади и недовољно искусни јуноша узима на себе остваривање белосветске правде и чини злочин са потпуном свешћу да ће учинити добро дело, да то чини из алтруистичких мотива, и да ће га свет славити након тога.
Наравно, млади и неискусни Раскољников тек пред милицијом сконта да се по њему никад ништа неће звати, нити је учинио било шта вредно похвале, ма колико себе у то убеђивао. Вероватно да у миру истражног затвора ипак сви укапирају да су само титрали својој сујети и да нису никакви несебични хероји, али тад буде већ касно.
- Еј, Кизо, дођи овог малог да чујеш! Ај реци мом колеги што си опљачкао ону пумпу, леба ти!
- Па... овај... онај што држи пумпу је обичан рекеташ и малтретира све око себе, а ја сам хтео да га оштетим и да после тим парама купим пелене и поклоним деци у Звечанској.
- Хахаха! Па ти си луд бре, мали! Е, све сам видо... Води овог малог на лађење четрес осам сати, користиће му!
Komentari
- k
probaj i karamazovštinu...:)
