Veoma simpatična grupica rekreativaca iz ove daleke zemlje. Svakom golu se raduju kao baba u selu kad joj dođe unuče. Kako su sami rekli treniraju tri puta nedeljno, dobacuju se sa kengurima na plaži, ja do tebe, ti do mene, ajmo na Svetsko. Najbolji igrač je visok 177 cm. Kurčevit mladić, nema šta. Možda on može pomoći Zvezdi da dođe do titule, ali one fudbalske. Roberte, reaguj! Trener im je Albanac, do danas nisam ni znao da oni pikaju rukomet, imaju još par Srba u ekipici, igraju bez nervoze i opušteno, i onako nikog neće pobediti, savez im je platio da bleje u Evropi, možda se nekom od njih i ostvari dečački san da završi u krevetu sa dve prsate Šveđanke. I onako ne idu u karantin pre utakmice. Jeste im hladno tamo gore, ali standard. Kada se vrate kući, okačiće sve svoje slike na fejsbuk, a drugari im neće znati šta su oni tamo tačno radili, osim što su se dobacivali nekom lopticom.
Verovatno će jednog dana na nekoj Australijskoj Vukajliji osvanuti naslov: "Ragbi reprezentacija Srbije", kada odigramo sa njima.
Prva stvar koja te nauči da u životu sitnice mogu neslućeno da ti pokvare raspoloženje. Pošto se u vreme nestašica kinder jaje dobijalo u retkim prilikama, ili u slučajevima srećnije dece jednom dnevno, nisi bio u stanju da govno koje se ne sklapa jednostavno baciš u šporet i kupiš drugo kinder jaje.
Igračke su bile prestiž, a sećam se i gomile klinaca koji su ih skupljali, a i danas ih imaju po nekim zaboravljenim kutijama na tavanu.
Sav radostan otvaraš foliju, u iščekivanju pink pantera ili proke pronalazača, doumeći se da li prvo da pojedeš čokoladu ili otvoriš plastično žumance. Dok zen - suzdržavanjem polako grickaš čokoladu i odlažeš uživanje, razmišljaš i o nekom autiću ili nečem već trećem, što ćeš se truditi da sklopiš rekordno brzo, brže nego što bi druga deca.
Otpakuješ, vidiš jednodelnog štrumfa (još duplikat), i skenjaš se kao da je kraj raspusta. Trebalo je da uzmem, ono što je manje zveckalo..
Ostaje ti još da od žumanceta i praška za pecivo napraviš bombu, dok iščekuješ sutra da dobiješ drugo kinder jaje. Ko zna, možda ćeš imati iše sreće.
Doslednost. Kao u filmu 'Memento' zapisuj šta si sve pričao i kome i drži se priče. Ako si jednom rek'o da si opalio dve ribe opalio si dve i kad te ćale nonšalantno priupita o seksualnom životu dok cepate drva i kad se naločeš sa ortacima.U suprotnom nećeš moći da povataš kog si šta lagao. Drži se niskih cifri, da si stvarno jebač epskih razmera saznalo bi se. Kada te pitaju koje su arčene srećnice nikako neiskusno ne izgovaraj 'Ma, ne znaš je..'. To prolazi samo kod morskih golova u gostima, i to samo tad koristi. Kaži ime neke koju ljudi znaju iz viđenja...dalekog viđenja. Baš će oni da dođu kod nje da je pitaju 'Izvini,Slavice, jel' te treskao Marjan?'. U detalje ne zalazi, jer pobogu, nemaš pojma o detaljima. Pornići? Šamarao si je...ma daj. U priči se drži jedne marke kondoma, to je marka koju koristiš, ostali ti jednostavno ne odgovaraju. Imaš stav o tome. Obavezno ubaci jedan detalj kad si ispao smešan. Npr. ispao si iz kreveta tokom akcije. To i zbunjena faca prolaze. Kaži da ti se jednom nije digo. Stres jebi ga, svima se desi. Uvek iz topa izbacuj odgovore ne razmišljajući. Ako razmišljaš, lažeš. Koje boje gaće je nosila? Žute ko sisa vijetnamske kurve koja ima hepatitis. Jel je bolelo? Ne ! Jesi skinuo čarape? Ne! Jesi nevin? NE!!! Doslednost...I zaboga...Idi jebi nešto.
Pripremanje ovog ručka je karakteristično za muškarce, pošto nema ničeg iznenadjujućeg u tome da žena kuva. Nastaje na sledeći način:
Muž je obično na odmoru već peti dan, po ceo dan sedi u fotelji ili leži u krevetu samo u gaćama, neobrijan, češe bulju i ispija pivo za pivom. Pošto se predhodnih dana naspavao ustao je ranije nego obično pa ga jutarnji program Nataše Miljković baš i ne zanima. Vrti film u glavi šta bi moga da radi i iz malog mozga mu se javlja glas njegove žene od sinoć kako drobi da ništa ne radi, da samo smrdi po kući i da počinje da smrdi ko tvor. E tu se javlja ideja! Čovek reši da iznenadi svoju bolju polovinu tako što će spremiti nešto za ručak da se ona nebi lomatala po kujni kad dodje s posla.
Zadatak 1. Obući se i srediti pre nego što izadješ do prodavnice da kupiš potrebne namernice. Očešljati se malo i vodom zalepiti dva antenska pramena kose koji štrče na temenu. Bradu ne moraš brijati, svidja ti se kako ti stoji. Ubedjuješ sebe da ličiš na onog svaštojeba Fernanda Colungu.
Zadatak 2. Otići do prodavnice i kupiti šta treba. Izlaziš iz stana a napolju em debeli minus em piči košava! Nisi poneo kapu a korica leda se polako hvata na mestima gde si zalizao kosu vodom. Psuješ, naravno. Ulaziš u prodavnicu i raduješ se što nema gužve jer je većina ljudi još na poslu. Kupuješ šta treba, razgledaš malo i naravno kupiš neku glupost koja ti je zapala za oko a ustvari ti nije potrebna. Odlaziš na kasu, plaćaš, malo se mrštiš zbog cena ali jebiga, štaćeš! Izlaziš iz prodavnice i krećeš kući... Vraćaš se u prodavnicu jer si zaboravio kreditnu karticu na kasi! Kupuješ i pivo koje si takodje zaboravio.
Zadatak 3. Spremanje ručka. E sad kreće seks! U kuhinju nisi ušao još od studenskih dana, a u ovu svoju od kad si se uselio u stan i montirao sudoperu tako da pojma nemaš gde je šta. Preturaš po sudovima, lupaš šerpama i loncima, razbijaš minimum dva tanjira ali si našao svo potrebno posudje za pripremu ručka... nakon pola sata! E sad, začini. Vadiš sa polica vegetu, so, biber, alevu, lovorov list, i još neka pikantna govna koja si video da tvoja žena stavlja radi boljeg šmeka. Sipaš zejtin u tiganj da se ugreje, za to vreme sečeš na komade meso koje si kupio. Naravno, posečeš se! Nakon što si zaustavio krvarenje ubacuješ meso u tiganj. Zejtin pršti na sve strane i ispekao si se bar jedno petnest puta. Psuješ sve živo i mrtvo i koji te je kurac terao da se vataš za ovo. Otvaraš jedno pivo da se smiriš. Nekako si uspeo da ispečeš meso, malo je zagorelo ali nema veze, toliko si ga začinio da se to neće ni osetiti. U šerpi na drugoj ringli spremaš neko povrće kao prilog mesu. Zahvaljuješ Bogu što ga sad prodaju iseckano i spakovano u kese inače bi ostao bez svih prstiju! Konačno si smandrljao taj ručak i ostaje ti taman toliko vremena da postaviš sto, presvučeš uflekanu i krvavu odeću sa sebe i da dočekaš ženu. E da, setio si se da si zaboravio da kupiš vino pa opet trčiš u prodavnicu!
Zadatak 4. Dočekati ženu Ona ulazi u stan, ti pritrčavaš da joj uzmeš tašnu i kaput. Praviš se da ne primećuješ njen pogled u fazonu "koji ti je moj?". Zatim se njen izraz lica naglo menja kada oseti miris koji dolazi iz kuhinje. Rzrogačenih očiju ulazi u trpezariju i sa nevericom posmatra postavljen sto. Pratiš je do kupatila da opere ruke i da se sredi. Dok čekaš da se vrati odlaziš nazad u trpezariju da otvoriš flašu vina. Prilikom te procedure uspevaš da uflekaš beli stoljnak koji vam je poklonila njena majka. Psuješ u sebi. Supruga se dolazi, seda za sto, primećuje fleku od vina ali se pravi blesava jer ne želi da upropasti trenutak. Ponudiš se da joj sipaš ručak u tanjir i opet uflekaš stolnjak na dva-tri mesta. Ona ne reaguje, naravno. Stavlja prvi zalogaj u usta dok je ti zadovoljno posmatraš i počinješ da se čudiš što se trudi da sakrije kiseli izraz na licu. Probaš i ti... Jebote, šta je ovo?! Medjutim, praviš se da ti prija, ona se takodje pravi da joj prija i tako privodite ručak kraju. Razmišljaš dali ima sode bikarbone da kasnije njome skrljaš gorušicu od govana koje si upravo pojeo. Kad ste završili ručak ona insistira da opere sudove i ti joj naravno dopuštaš. Par sekundi nakon njenog ulaska u kuhinju čije se uzvik očaja jer zatiče umazan šporet sa zagorelom masnoćom, brdo prljavih sudova i razbijene tanjire u kanti za djubre.
Iliti, onaj što drži slovo (propoved). Lik koji je samoinicijativno, zadužen za održavanje "dobre" atmosfere na manjim skupovima (slave, rođendani, udaranje rogova).Onaj koji voli da priča, koji sve zna, svakog poznaje, bio svuda u svakom trenutku. Onaj zbog koga većina ne može da dođe do reči. I obavezno sedi na čelu stola.
Slava. 20-ak gostiju. Kao i na svakom skupu, svako priča sa onim preko stola, po neko i ukrsti sa onim pored sebe, dok Dule (samoproklamovani ministar za dobro raspoloženje po slavama) sedi na čelu i merka razgovore. Dva gosta pričaju o letovanju u Tunisu, Dule se ubacuje. -AAAA ma kakav Tunis, bio JA prošle godine, smrde kamile, taksisti kradu, ijaoooo , ne bih išo ponovo da mi platiš. - prekida im razgovor i priča o njegovim događajima iz Tunisa. ...nakon 10-ak minuta monologa, razgovor se vraća u normalu... Na drugom kraju stola se nazire razgovor o kursu evra. Dule načuljenih ušiju čuje i počinje debatu. -MA KAKAV EVRO, ja redovno imam plaćanja ponedeljkom i uvek me zajebu, obavezno kurs skoči u sredu. - narednih 15 minuta sledi predavanje o monetarnoj politici. Gosti smoreni i ubijeni od predavanja, polako se, jedan po jedan izvinjavaju domaćinu, kako moraju da idu kući, i odlaze. Na kraju na slavi ostaje Držač slova i domaćin, koji je osuđen da "ispoštuje" gosta....
smarac cvrsto resi da te veceri pojebe nesto, i za zrtvu izabere bas tebe, al' ti imas nekakve principe
Smarac: Jel imas decka? Devojka: Imam. S: A gde je on veceras? D: Na poslu. S: A ti dosla ovde? D: Da... (vrti ocima i pokusava da utekne) S: Sto ti ne bi bila sa mnom? (trci za njom) D: E, jel ti se desilo nekad da se ruzna devojka nalozi na tebe? Al bas ruzna? S: Da! D: I tebi ne bi mogao da se digne? S: Ne. D: E I MENI SE NE DIZE NA TEBE i nemam decka!
1. strofa: Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa: a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete... b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren: Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa: Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Razvojni put jednog drugačijeg osećaja boli. To je takav osećaj koji se razlikuje od svih njemu iole sličnih. Osećaj koji skoro pa da i nema dodirnih tačaka sa onim što je napisano u stručnoj literaturi. Čudan osećaj. Rezultat je spoljašnjih uticaja ali ne ostavlja tragove na koži. Nema otvorene rane, nema modrica. Niko neće primetiti. Sve dok ne progovoriš. E, tad ta knedla što ti stoji u grlu postaje itekako primetna. Počneš lepo da krkljaš, da šištiš, da pištiš, da nemo otvaraš usta, kao riba na suvom, da se gušiš bre. Izgibija. Asfiksija. Fantomski prsti oko tvog vrata. Nebitno. E, onda izvodiš određene rituale da odagnaš te duhove. Zaliješ nečim. Nekim pićem čiji se sadržaj izražava u procentima, a tu ne mislim na stopostotni sok od narandže. To je samo šarena laža. Elem, kada se ratosiljaš tih avetskih ruku što te guše, kada ta knedla i sve ostale pičke materine što su ti pravile zastoj u grlu krenu dole, da se to sve pokuša fino svariti, neretko će sitni fragmenti te knedle skrenuti s puta a njihova esencija će putem kojekakvih žila, vena i arterija da se obre u središtu kardiovaskularnog sistema. U tom jebenom perpetuum mobileu što čorbu ne troši, već reciklira. Tu već nastaje kuršlus. Otrov počinje da kulja venama i da se širi kao šumski požar. Sve je zahvaćeno i sve gori i sagoreva, pa i alkohol. Vatra tinja i tinja. Belim pa narandžastim pa crvenim sjajem, crpeći iz tebe sav kiseonik što joj je na raspolaganju. I tako sve dok se napokon ne ugasi, žar utrne a pepeo zatrpa ružnim uspomenama.
Kada piplmetar kaže: "Pipla bez". Kada kamerman kaže: "A mogao sam da pišem pesme" i krene da se besi, opet. Kada predajnik televizije baca signal do kraja odgovarajućeg atara. Kada producent, hm, pa dobro, kad nema producenta. I kada pored svega navedenog oni ne vide razlog da odustanu, razlog da obore kralja. Ko su oni? Naši junaci su svojevrsni šerpasi, spremni da se iz nedelje u nedelju penju na ovu planinu besmisla, najčešće u sastavu: voditelj (i sam nosilac zahvalnice za učešće na Šahijadi u Trogiru) i velemajstor opskrbljen magnetnim figurama (za tablom).
Voditelj: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u još jedno izdanje emisije :"Prvo Skoči Pa Reci Top". Sa Vama su kao i obično šahovski velemajstor Milivoje Kerkez i moja malenkost Jordan Hadžimarković. Večeras će naš Milivoje analizirati duel koji su 1973. godine odigrali Rangorat Bramakrišna i Sergej Sergejevič Boršč u okviru manifestacije "Dani Božura" u Pertu. Velemajstor: Dobro veče, ili što bi mi šahisti rekli "Kad imaš figuru viška, svaka je kraljica žiška". Voditelj: Hahaha Milivoje, duhovito kao i uvek. Velemajstor: Dobro, dosta smo se šalili, da krenemo sa analizom ove predivne partije. Sve me žmarci podilaze od uzbuđenja. Tako tipično za Boršča, bele kugle, igru počinje građenjem takozvanog "Pojasa Nevinosti" štiteći kraljicu lovcem i topom na g6 i g8. Bramakrišnin odgovor bio je takođe očekivan, koristeći čuveni napad Levi-Vilander pokušava da ce probije skakačem, putanjom C5 E3 C6 E5 H5 A4 C2 D4 D5 ali biva odbijen. I kada se očekivalo da Boršč odigra.. Voditelj: Pretpostavljam "Temišvarski hazard"? Velemajstor: Upravo, on apsolutno neočekivano odigrava "Hačaturijanov bajpas" i stvara disbalans vodenih i vatrenih figura. Dalje..
Zvrrrrrrrrr...
Voditelj: Izgleda da imamo nekog gledaoca na vezi :začuđenost uzrokovana prvenstveno saznanjem o posedovanju telefona a zatim i pozivom gledaoca: Izvolite, biće nam drago da čujemo ako imate neko pitanje u vezi ove partije, ili šaha uopšte? Gledalac: Iam jedno pitanje za gosn. Majstora, tog ćoravog tu, recte mi kako se zove ono kad zamene mesta top i lovac? Velemajstor: Pod jedan gosn. Velemajstor, a mesta menjaju top i kralj a ne top i lovac, i to se zove rokada, no.. Gledalac: MOJ TI KURAC KINDERLADA, hahahahahahaha, al sam ti ga šukno, ahahahahaha, šah-mat profesore, šah-mat! Haha... Voditelj: Izvinte zbog ovoga. Gosn. velemajstore možete nastaviti.
Rečenica koju, ako nikad do sada niste čuli, nikad ni nećete čuti. Ne samo zato što niste gospodin, što nemate verenicu i što uistinu nikad niste dobili pismo. Već i zato što nemate ni batlera.
-Gospodine, verenica vam šalje pismo! -Teraj se bre baba u pizdu materinu! 'Sam ti rek'o da smanjiš sa serijama? -Dozvolite da odstupim. -Odstupi baba, odstupi! Nemoj samo lekove zaboraviti da popiješ. Opet!
Najgenijaljniji potez u istoriji kompanije NIVEA kojim su barem duplirali godišnji profit. Gazda Nivee je dodavanjem dve jednosložne reči na pakovanje proizvoda, dao signal brđanskoj klijenteli iz reklame za Jelen da nisu pešovani ako kupuju kremu za ruke, i uspeo da im transformiše stav iz "br'te neću kupujem kupku jb'te, nisam Boško" u "matori jeb'te stvarno su mi čvršći krajevi od ovog sojinog proteina for men".
Sad mogu furam i labelo i gel za pranje ruku, piše da je for men, a i ima reklama u Bendž weekly-ju i Biceps journal-u.
-Matori divi š'o sam uzo labelo sa ekstra kolagenom, provali šo su mi punije usne, naš kako me snimila jedna bicuri u pedes trojci! -Ša se šminkaš, nisi peder valjda, mojne nas vidi neko sa Severa. -Ma "For men" matori, fura ga i Bekam, piše u Mens heltu! -U, pa š'o ne kažeš, daj malo.
