kćerka
Bolna tačka balkanskog oca koji je očekivao sina-naslednika ("Sine nasledniče, sokole mali, dok smo živi tebi ne sme ništa da zafali!" op. cit Aleksandar Aca Ilić), a sada mora da ima u vidu miraz (što veći da one džukele Rajkovići ne počnu da laju da smo sirotinja, jebo im pas babu kroz helanke!) jer se podrazumeva da mora da se uda pa taman imala facu kao Đavolja varoš (da joj se stoka Đurovićka ne smeje kako je ostala usedelica). Ovdašnji otac takođe strepi za čast, celovitost i integritet himena svoje kćeri i svakog njenog druga ili "druga" propituje prema oprobanim UDB-inim metodama (da ona govna Jovanovići ne pričaju po komšiluku kako je "ta završila sve fakultete, ove naše, po komšiluku").
Ipak, posle bolne faze suočavanja sa istinom, kćerka postaje uteha i očeva miljenica. Ipak, očevi više vole kćeri, sinovi ionako vole da zajebavaju.
Očeva osećanja pri rođenju kćeri nepresušna su inspiracija za sve umetnike. Amir Rešić - Nino ispevao je pesmu "Ti si, ćerko, tatin sin" - bolnu, počesto kontradiktornu ispovest novopečenog oca, ali upravo te, vešto vođene kontradiktornosti otkrivaju samu srž čiste emocije, vrtloga u glavi nesrećnog čoveka.
Ja imam cerku, a mnogi sina.
Oni se hvale, hvale pred svima.
Al' moja cerka, lepa i fina,
Zavesce svakog njihovog sina.
(Očev bol, mnogi ga izazivaju svojim sinovima, čini mu se da svojom hvalom baš njega žele da povrede. "Od svih ljudi, baš JA imam ćerku, a svi ostali sina" - suština je ovih misli. "Ovo je uvreda prirode, Boga, nesreća, maler i ja, kao takav, imam pravo da svoju nesreću pretvorim u oružje protiv tuđe sreće, ja uzimam pravdu u svoje ruke i moja ćerka će zavesti njihove sinove" - udarac i kontraudar, u vidu dugoročnog plana za osvetu, kakve rađaju samo velike nepravde.)
Ti si cerko tatin sin,
Na sudbinu se ne zalim.
Ti si cerko tatin sin,
Sa tobom se ponosim.
(Refren kao tipična mantra, autohipnoza kojom otac želi da ubedi sebe da je srećan, da mu se nije desilo to što se desilo, da je žensko muško i da je ćerka sin. On dvaput ponavlja „ti si ćerko tatin sin” – on ne pokušava da hipnotiše samo sebe, već i novorođeno dete, sugerišući mu poželjan model ponašanja – model ponašanja sina. Ovde Rešić pokazuje svoje duboko poznavanje etnologije i folkloristike, dajući maglovit nagoveštaj o nastanku „virdžine”. Naravno, ovde ne govorimo o „virdžini” u potpunom smislu tog pojma.)
Za moju cerku ja nocas slavim,
I malo zbog nje vazan se pravim,
Jer hocu nesto da kazem svima,
Ko ima cerku, ima i sina.
(Bol povređenog je jak, ali on ima plan u svojoj glavi: njegova ćerka će vršiti potpuni uticaj na druge muškarce. Osećaj moći koji će posedovati njegova ćerka, a kojom će upravljati on, trenutno mu nadomešta zadovoljstvo i on se „pravi važan“ i slavi u čast simbola svoje buduće moći. U poslednja dva stiha on glasno, urbi et orbi, svima onima koji imaju sinove najavljuje svoj plan u hermetičkoj formi, zlokobnim tonom: „Ko ima ćerku, ima i sina.“ Ćerka će se udati i imati apsolutni uticaj na svog muža. Otac takođe ima uticaj na ćerku i novi zet nadomešta prazninu nerođenog sina. „Vi imate sinove. Budite uplašeni, jedan od njih će postati moj.“)
Od nje mi vece sad nema srece,
Sve bi joj dao, nije mi zao,
Jer ima jedna prica ustvari,
Ko cerku ima majstor je pravi.
(Oduševljenost planom. Bol je prevladana i sve dolazi na svoje mesto, jer pravda je spora ali dostižna i ćerka postaje uzrok duševnog zadovoljstva oca i on neće oklevati da joj obezbedi znanje i sredstva ne bi li ispunila očekivanu osvetu. Kako bi razblažio zloslutnost ove mračne pesme, Rešić uvodi urbanu legendu iz svakodnevnog života: otac kome se rađaju kćerke poseduje izuzetnu seksualnu moć. Tako se slika o ocu-osvetniku na neki način razblažuje, daje mu se dodatna satisfakcija, koja je i simbolički vrlo važna, jer tako otac nije ni na koji način oštećen u pogledu svog libida i seksualne moći, koja bi u slučaju rođenja sina prešla na njega.)
Neprskana estetika
Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.
То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.
Kuka k'o sanitet
Dere se k'o vo pred klanje. Kad' zapišti bolje da odeš u pičku materinu nego da budeš u istoj prostoriji sa tom osobom, jer je frekvencija glasa toliko jaka da probija bubne opne. Jauče kao da je siluju, a u stvari samo želi da privuče pažnju. Dođe ti da je lupiš po sred face istog trenutka kad' progovori, jer je toliko nepodnošljiva da bi joj eksere zabijao u nokte a jezik iščupao da glas ne može da pusti.
A: "Dolazi Marija? Aaa, neka, ja idem kući. Ne mogu da je slušam. Kuka k'o sanitet niz ibarsku magistralu. Ima glas, ne dao ti Bog. Bolje da odem dok ne dođe nego da se iznerviram i ovaj put je raspalim po ustima čim počne da balavi o onom njenom seljoberu. K'o da mene zabole što su se oni opet, po milijarditi put, razjebali."
Lane Gutović
Perfekat gutanja semene tečnosti , a koji se odnosi na prošlu godinu.
-'De si Ana?
-Tu sam Marko. Kako si?
-Dobro sam. Baš se nešto setio kako si mi lane gutović , pa rek'o 'ajde da te okrenem.
Kao kameleon na kariranom stolnjaku
Krajnji stepen konfuzije, nema dalje. Biti zbunjen kao kameleon koji se nekim čudom obreo na kafanskom stolu. Nema on u svom DNK menjaču boje kariranu, može samo da bude crven ili beo. U svakom slučaju se neće snaći kako treba.
- Dođi 'vamo da mi pomogneš! Rek'o si da dva minusa daju plus. Šta onda daju dva plusa? Minus? Ova matematika me uvek zbuni k'o karirani stolnjak kameleona.
Stig'o asfalt
Podjebavanje kuvara u pokušaju. Ovom rečenicom ukazujemo da će nam za koji trenutak servirati nešto crno, vruće i stvrdnuto tj zagorelo.
- Evo sad će musaka!
:posle 10 minuta ide prema stolu:
- Ooo stig'o asfalt!
Ženska kategorizacija boja
Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim.
ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj?
ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava.
ONA : Kako plava?
ON : Svetlo plava.
ONA : Kako svetlo plava?
ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla!
ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je!
ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla!
ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava?
ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava!
ONA : Znači nebo plava?
ON : Da, može se reći, boje neba!
ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava?
ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava!
ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava?
ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava?
ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš!
ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa!
ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava?
ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani!
ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
K’o da si sreo Seku Sabljić
Kaže se osobi koja se izuzetno isprljala. Izraz nastao po reklamama za prašak u kojima Seka drugim ljudima razotkriva sve čari upravo tog praška a i zadovoljava svoje nagone ka pranju veša. Seka obično namerno isprlja taj veš kako bi ga oprala i dala im do znanja da prašak jebe kevu i zavija sarmu.
-Crno dete prekjuče sam ti kupila novu majicu pa kako je isprlja toliko
-Prepunili mi pljeskavicu pa prelivao kečap
-A šta ti je ovo?
-To neki pijani čika prosuo vino
- A vidim i neka kola te dobro poprskala. Pa ti kao da si sreo Seku Sabljić, ovo bi još samo ona mogla da opere
Muž uvek poslednji sazna
Непобитна чињеница и нешто што се подразумева. У рангу тврдње да је батлер увек убица и претпоставке да после сваког протеста неко демолира Мек на Теразијама.
- Како је, Драгане? Где си пошао?
- Послала ме Цица да јој купим седмоугаоне саксије за цвеће, не плиће од 23 цм, не дубље од 47 цм и то искључиво прављене од теракоте. Треба јој за ону њену баштицу што прави испод прозора. Хоће да сади перунике и лале.
- А где продају такве саксије?
- Немам појма. Планирам да обиђем "Меркур", "Уради сам", "Идеу", "Родић" и "Биљно царство" па ћу ваљда наћи.
- Срећно ти било са потрагом и сврати после на кафицу, да се мало дружимо.
...
- Јеси чула оног несрећника Драгана? Оде мученик да тражи некакве саксије а то што њему треба се уопште не производи.
- То га она његова калаштура намерно послала да се залуђује по радњама док се она курва са Пеђом из приземља.
- Ма није Пеђа више актуелан. Сад је креше неки Вељко са посла.
- Опа, нови моменти! А шта јој је са оним Шиптаром што држи пекару на ћошку?
- Шиптар се зове Азем и колико знам дуго није долазио.
- Значи и њему је дала ногу.
- Па не може жена све да подмири. Знаш да је и са оним студентом са другог. Види јој се по фаци да је нимфоманка.
- Само не знам да ли овај њен пушта да му набија рогове или још није сазнао.
- Ма нема он појма. Знаш како кажу - муж увек последњи сазна. А кад сазна вероватно ће да оде по цигаре.
Beli zec
Naziv za ponašanje one grupe ljudi koja stalno drami da će negde zakasniti.
Prepoznaju se po satu ili mobilnom koji uvek imaju uz sebe i na svaka dva sekunda gledaju koliko je tačno sati i računaju koliko im treba do odredišta. Okolinu obično uznemiravaju brzim hodom i histeričnim krikom "kasnimo!" poput uzoru na belog zeca iz "Alise u zemlji čuda" koji jurca unaokolo sa časovnikom i mrmlja "zadocniću" do iznemoglosti.
To su oni koji uvek negde žure, čak i kada ih niko ne čeka i kada je totalno nebitno da li dolaze za pet minuta, pola sata ili tri sata. Oni koji se za dvanaest godina osnovne i srednje škole nikada nisu uspavali i propustili prvi čas, ne daj Bože zakasnili sa odmora. Na fakultet, udaljen desetak minuta vožnje autobusom, kreću sat vremena pred početak predavanja. Pred svaki ispit se bude u pet ujutru i kreću minimum tri sata pre početka istog jer se nikad ne zna u kakvu gužvu mogu da upadnu usput. Svaku sedeljku i žurku prekidaju histerijom kako moraju da idu kući jer je već kasno, jer žure negde i jer ih neko čeka.
Igrom sudbine, ovakvi ljudi zakasne po prvi put u životu baš onda kada se to najmanje očekuje.
- Požuri! Možeš li brže da jedeš?
- Ne mogu brže. Opusti se, nigde ne žurimo! I ostavi taj mobilni, nerviraš me! Svaki čas gledaš u njega, kao da si negde tempirala bombu pa čekaš da eksplodira!
- Kako nigde ne žurimo? Moramo na voz! Koliko nam treba odavde do stanice?
- Dvadeset minuta ako idemo peške a taksijem se stiže za pet.
- Zakasnićemo na voz! Sad je pola šest a voz je u šest! Moraš odmah da platiš, da otrčimo u taksi i usput molimo Boga da stižemo na vreme. Možda voz zakasni!
- Ne pada mi napamet da žurim. Pusti me da preživam, kad ovo pojedem ima i palačinku da naručim a posle ću još jedan koktel. Imaš voz i u pola sedam i u deset do osam i u devet i petnaest. Jel' ti žuriš da gledaš nešto na TV-u?
- Ne žurim nigde ali sam planirala da se vratim ovim vozom u šest! Rekla sam drugarici da ću oko osam biti u Beogradu, da dođe kod mene! Možda i stignem, ako u pola sedam uhvatim brzi voz, onaj što ne staje u Karlovačkim vinogradima i Beškoj ... aaa, ma nema šanse, neću stići do osam!
- Pa promeni plan, javi joj da se nalazite sad vremena kasnije! U čemu je problem?
- Ne mogu ja to tako! Znaš da ja nikad ne kasnim i ne menjam dogovore.
- Nikad ne kasniš, a? Pa ja se sećam da su ti dedu uveliko zakopali i zatvorili grob a ti si se tek tada si se pojavila na sahrani i još se čudila što ne počinju i što nema popa! Kad si to preživela podnećeš i da propustiš jedan jebeni voz. Sedi tu i jedi!
Pižonov kez
Očajnički pokušaj molećivog izvlačenja iz neprikladne situacije namještanjem nadasve debilnog osmjeha (nešto slično Monalizinom, ali malo manje samozadovoljno) koji je svojstven navedenom fudbalskom "stručnjaku". Situacija kada se neko ovako osmjehne je slična onoj kada Mačak-u-čizmama iz jednog od filmova o Šreku napravi pogled nevinašca sa značenjem "molim te nemoj mene".
-Selektore kako komentarišete ovaj neočekivani poraz od Estonije (u Beogradu)?!
-Pa dobro...(Pižonov kez), nije nam bilo ni veče a i sudija je malo kumovao, nije nam dao da igramo...(Pižonov kez)
-E, Mirko kad ćeš mi vratiti one pare što sam tio posudio prošlog mjeseca, rekao si vraćam za dva dana?
-Pa znaš Slavene...
-Ma ne znam ja ništa i nemoj mi se tu keziti k'o Pižon, imaš li pare ili nemaš?!
-Dane čovječe što me 'nako izradi sinoć, rekao si da ćeš mi doći pomoći i to nije da mi ne duguješ uslugu, nego te zovem 15 puta, a ti namjerno isključio mobilni, keva ti kaže da si bio sa Vladom kod Steve na roštilju, a ja do pola noći morao sam ugalj da istovaram!!!
-Pa vidiš Milane...
-Ma zajebi to više, sad si namjestio Pižonov kez i misliš da ću preći preko toga?! Bome s tobom više nikad ništa, završili smo!
Zinedin Zidan
Frizura na kurcu koja se javlja usled straha da se obriju jaja , a sve ostalo je obrijano.
Licimur
Vrsta "radnika" administrativnog porekla koja karta šah, ima 20 - 50 hiljada dinara platu! Muški primerci su praktično neuhvatljivi na radnom mestu (lako ih je pronaći u okolnim kafanama), dok su ženski primerci lakši za pronaći, ali jako teško ih je zateći bez šoljice sa kafom u ruci, lakom za nokte, novom serijom zavesa i donjeg veša (koje prodaje koleginica sa sprata iznad)...
Polovina radne nedelje... 11:00...
- Dobar dan, ja sam došao...
- Vidim da si došao! Nisam ćorava... Šta 'oćeš?!
- Pa, mislio sam...
- Nema ti šta da misliš! Mi ovde mislimo! Popuni formular 6, 7, 8 i 12, plati taksu od 1000 dinara u pošti, donesi priznanicu, zavrni nogavice, odigraj užičko, dubi na glavi pola sata, prikaži sve pokemon loptice i sličice životinjskog carstva i ostvario si uslov za razgovor sa šefom, jer on jedini zna šta treba da se radi ovde... Mi ostali smo ovde primljeni preko veze da bi negde dobijali platu!
Jebe me probava
Očajnički pokušaj prijatelja koji je gromoglasno prdno ili što bi reko naš narod "satro guzicu"
da se izvuče iz neprijatne situacije.