Bolna tačka balkanskog oca koji je očekivao sina-naslednika ("Sine nasledniče, sokole mali, dok smo živi tebi ne sme ništa da zafali!" op. cit Aleksandar Aca Ilić), a sada mora da ima u vidu miraz (što veći da one džukele Rajkovići ne počnu da laju da smo sirotinja, jebo im pas babu kroz helanke!) jer se podrazumeva da mora da se uda pa taman imala facu kao Đavolja varoš (da joj se stoka Đurovićka ne smeje kako je ostala usedelica). Ovdašnji otac takođe strepi za čast, celovitost i integritet himena svoje kćeri i svakog njenog druga ili "druga" propituje prema oprobanim UDB-inim metodama (da ona govna Jovanovići ne pričaju po komšiluku kako je "ta završila sve fakultete, ove naše, po komšiluku"). Ipak, posle bolne faze suočavanja sa istinom, kćerka postaje uteha i očeva miljenica. Ipak, očevi više vole kćeri, sinovi ionako vole da zajebavaju.
Očeva osećanja pri rođenju kćeri nepresušna su inspiracija za sve umetnike. Amir Rešić - Nino ispevao je pesmu "Ti si, ćerko, tatin sin" - bolnu, počesto kontradiktornu ispovest novopečenog oca, ali upravo te, vešto vođene kontradiktornosti otkrivaju samu srž čiste emocije, vrtloga u glavi nesrećnog čoveka.
Ja imam cerku, a mnogi sina. Oni se hvale, hvale pred svima. Al' moja cerka, lepa i fina, Zavesce svakog njihovog sina. (Očev bol, mnogi ga izazivaju svojim sinovima, čini mu se da svojom hvalom baš njega žele da povrede. "Od svih ljudi, baš JA imam ćerku, a svi ostali sina" - suština je ovih misli. "Ovo je uvreda prirode, Boga, nesreća, maler i ja, kao takav, imam pravo da svoju nesreću pretvorim u oružje protiv tuđe sreće, ja uzimam pravdu u svoje ruke i moja ćerka će zavesti njihove sinove" - udarac i kontraudar, u vidu dugoročnog plana za osvetu, kakve rađaju samo velike nepravde.)
Ti si cerko tatin sin, Na sudbinu se ne zalim. Ti si cerko tatin sin, Sa tobom se ponosim. (Refren kao tipična mantra, autohipnoza kojom otac želi da ubedi sebe da je srećan, da mu se nije desilo to što se desilo, da je žensko muško i da je ćerka sin. On dvaput ponavlja „ti si ćerko tatin sin” – on ne pokušava da hipnotiše samo sebe, već i novorođeno dete, sugerišući mu poželjan model ponašanja – model ponašanja sina. Ovde Rešić pokazuje svoje duboko poznavanje etnologije i folkloristike, dajući maglovit nagoveštaj o nastanku „virdžine”. Naravno, ovde ne govorimo o „virdžini” u potpunom smislu tog pojma.)
Za moju cerku ja nocas slavim, I malo zbog nje vazan se pravim, Jer hocu nesto da kazem svima, Ko ima cerku, ima i sina. (Bol povređenog je jak, ali on ima plan u svojoj glavi: njegova ćerka će vršiti potpuni uticaj na druge muškarce. Osećaj moći koji će posedovati njegova ćerka, a kojom će upravljati on, trenutno mu nadomešta zadovoljstvo i on se „pravi važan“ i slavi u čast simbola svoje buduće moći. U poslednja dva stiha on glasno, urbi et orbi, svima onima koji imaju sinove najavljuje svoj plan u hermetičkoj formi, zlokobnim tonom: „Ko ima ćerku, ima i sina.“ Ćerka će se udati i imati apsolutni uticaj na svog muža. Otac takođe ima uticaj na ćerku i novi zet nadomešta prazninu nerođenog sina. „Vi imate sinove. Budite uplašeni, jedan od njih će postati moj.“)
Od nje mi vece sad nema srece, Sve bi joj dao, nije mi zao, Jer ima jedna prica ustvari, Ko cerku ima majstor je pravi. (Oduševljenost planom. Bol je prevladana i sve dolazi na svoje mesto, jer pravda je spora ali dostižna i ćerka postaje uzrok duševnog zadovoljstva oca i on neće oklevati da joj obezbedi znanje i sredstva ne bi li ispunila očekivanu osvetu. Kako bi razblažio zloslutnost ove mračne pesme, Rešić uvodi urbanu legendu iz svakodnevnog života: otac kome se rađaju kćerke poseduje izuzetnu seksualnu moć. Tako se slika o ocu-osvetniku na neki način razblažuje, daje mu se dodatna satisfakcija, koja je i simbolički vrlo važna, jer tako otac nije ni na koji način oštećen u pogledu svog libida i seksualne moći, koja bi u slučaju rođenja sina prešla na njega.)
Balkanski endem. Pojam koji se opire svakom definisanju.
To je kad staviš goblen sa zarozanim detetom na španski zid, deset santima od lamperije. To je kad staviš milje na svaki stočić, stolicu, preko televizora i uopšte, na sve što ima pogodnu horizontalnu površinu. To je kad na televizor staviš uspomenu iz Jošaničke Banje, blagoslov vladike Nikolaja i plastičnu gondolu iz Trsta. To je kad u regalu izložiš celu proizvodnu liniju "Kristala" - Zaječar, gostinske šoljice "od akropolja", Novi zavet, "Čujte, Srbi!" i knjige iz "Novosti". To je kad nosiš "rebak" majicu, upasanu u farmerice sa kaišem zategnutim oko rebara. To je kad znaš da je "italijanka" frizura koja ne izlazi iz mode. To je kad voziš "golf 2" kao momak. To je kad na njega staviš nalepnicu u obliku mrlje. To je kad su ti Lidija Vukićević i Snežana Savić vrhunske pičke. To je kad na devojci ne primećuješ adolescentske brkove. To je kad ne primećuješ da ti devojka liči na Leonida Brežnjeva. To je kad joj fali gornja leva jedinica. To je kad je oženiš u mesnoj kancelariji, pa proslavite pod šatrom. To je kad je u šatri iznad mladenaca toalet-papirom na tepihu ispisano: "SREĆNI MLADENCI". To je kad sa šatre vise baloni i papirni ukrasi. To je kad prodaš golfa i kupiš pasata lubeničara, audi jaje, opel kadet ili ford eskort jer si ženjen čovek. To je kad sa ženom gledaš "Kursadžije" ili "Seljake" i kidaš se od smeha. To je kad citiraš Krstića&sina, Topaloviće ili Radašina. To je kad piješ pivo ispred prodavnice. To je kad su ti sise prodavačice koje su se otegle do poda izuzetno uzbudljive. To je kad te pale debele devojke. To je kad se nalaktiš na šipku pored ortaka - majstora u autobusu, sve značajno šmekajući snaše. To je kad svastiki pri pozdravu šeretski gurneš srednjak u šaku. To je kad ti dođu kum i kuma "zdecama". To je kad kukate na političku situaciju uz rakiju. To je kad zaključite da "opljačkaše ovaj narod", da "nema narod para" i "da 'oće da se vrati socijalizam". To je kad ustanovite da taj Zapad nema tog druženja i te zajebancije, živiš, radiš, a i samo radiš. To je kad zaključite da nema bolje od Srbije.
Dere se k'o vo pred klanje. Kad' zapišti bolje da odeš u pičku materinu nego da budeš u istoj prostoriji sa tom osobom, jer je frekvencija glasa toliko jaka da probija bubne opne. Jauče kao da je siluju, a u stvari samo želi da privuče pažnju. Dođe ti da je lupiš po sred face istog trenutka kad' progovori, jer je toliko nepodnošljiva da bi joj eksere zabijao u nokte a jezik iščupao da glas ne može da pusti.
A: "Dolazi Marija? Aaa, neka, ja idem kući. Ne mogu da je slušam. Kuka k'o sanitet niz ibarsku magistralu. Ima glas, ne dao ti Bog. Bolje da odem dok ne dođe nego da se iznerviram i ovaj put je raspalim po ustima čim počne da balavi o onom njenom seljoberu. K'o da mene zabole što su se oni opet, po milijarditi put, razjebali."
Krajnji stepen konfuzije, nema dalje. Biti zbunjen kao kameleon koji se nekim čudom obreo na kafanskom stolu. Nema on u svom DNK menjaču boje kariranu, može samo da bude crven ili beo. U svakom slučaju se neće snaći kako treba.
- Dođi 'vamo da mi pomogneš! Rek'o si da dva minusa daju plus. Šta onda daju dva plusa? Minus? Ova matematika me uvek zbuni k'o karirani stolnjak kameleona.
Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim. ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj? ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava. ONA : Kako plava? ON : Svetlo plava. ONA : Kako svetlo plava? ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla! ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je! ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla! ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava? ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava! ONA : Znači nebo plava? ON : Da, može se reći, boje neba! ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava? ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava! ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava? ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava? ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš! ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa! ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava? ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani! ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
Kaže se osobi koja se izuzetno isprljala. Izraz nastao po reklamama za prašak u kojima Seka drugim ljudima razotkriva sve čari upravo tog praška a i zadovoljava svoje nagone ka pranju veša. Seka obično namerno isprlja taj veš kako bi ga oprala i dala im do znanja da prašak jebe kevu i zavija sarmu.
-Crno dete prekjuče sam ti kupila novu majicu pa kako je isprlja toliko -Prepunili mi pljeskavicu pa prelivao kečap -A šta ti je ovo? -To neki pijani čika prosuo vino - A vidim i neka kola te dobro poprskala. Pa ti kao da si sreo Seku Sabljić, ovo bi još samo ona mogla da opere
Nepobitna činjenica i nešto što se podrazumeva. U rangu tvrdnje da je batler uvek ubica i pretpostavke da posle svakog protesta neko demolira Mek na Terazijama.
- Kako je, Dragane? Gde si pošao? - Poslala me Cica da joj kupim sedmougaone saksije za cveće, ne pliće od 23 cm, ne dublje od 47 cm i to isključivo pravljene od terakote. Treba joj za onu njenu bašticu što pravi ispod prozora. Hoće da sadi perunike i lale. - A gde prodaju takve saksije? - Nemam pojma. Planiram da obiđem "Merkur", "Uradi sam", "Ideu", "Rodić" i "Biljno carstvo" pa ću valjda naći. - Srećno ti bilo sa potragom i svrati posle na kaficu, da se malo družimo.
...
- Jesi čula onog nesrećnika Dragana? Ode mučenik da traži nekakve saksije a to što njemu treba se uopšte ne proizvodi. - To ga ona njegova kalaštura namerno poslala da se zaluđuje po radnjama dok se ona kurva sa Peđom iz prizemlja. - Ma nije Peđa više aktuelan. Sad je kreše neki Veljko sa posla. - Opa, novi momenti! A šta joj je sa onim Šiptarom što drži pekaru na ćošku? - Šiptar se zove Azem i koliko znam dugo nije dolazio. - Znači i njemu je dala nogu. - Pa ne može žena sve da podmiri. Znaš da je i sa onim studentom sa drugog. Vidi joj se po faci da je nimfomanka. - Samo ne znam da li ovaj njen pušta da mu nabija rogove ili još nije saznao. - Ma nema on pojma. Znaš kako kažu - muž uvek poslednji sazna. A kad sazna verovatno će da ode po cigare.
Naziv za ponašanje one grupe ljudi koja stalno drami da će negde zakasniti. Prepoznaju se po satu ili mobilnom koji uvek imaju uz sebe i na svaka dva sekunda gledaju koliko je tačno sati i računaju koliko im treba do odredišta. Okolinu obično uznemiravaju brzim hodom i histeričnim krikom "kasnimo!" poput uzoru na belog zeca iz "Alise u zemlji čuda" koji jurca unaokolo sa časovnikom i mrmlja "zadocniću" do iznemoglosti.
To su oni koji uvek negde žure, čak i kada ih niko ne čeka i kada je totalno nebitno da li dolaze za pet minuta, pola sata ili tri sata. Oni koji se za dvanaest godina osnovne i srednje škole nikada nisu uspavali i propustili prvi čas, ne daj Bože zakasnili sa odmora. Na fakultet, udaljen desetak minuta vožnje autobusom, kreću sat vremena pred početak predavanja. Pred svaki ispit se bude u pet ujutru i kreću minimum tri sata pre početka istog jer se nikad ne zna u kakvu gužvu mogu da upadnu usput. Svaku sedeljku i žurku prekidaju histerijom kako moraju da idu kući jer je već kasno, jer žure negde i jer ih neko čeka.
Igrom sudbine, ovakvi ljudi zakasne po prvi put u životu baš onda kada se to najmanje očekuje.
- Požuri! Možeš li brže da jedeš?
- Ne mogu brže. Opusti se, nigde ne žurimo! I ostavi taj mobilni, nerviraš me! Svaki čas gledaš u njega, kao da si negde tempirala bombu pa čekaš da eksplodira!
- Kako nigde ne žurimo? Moramo na voz! Koliko nam treba odavde do stanice?
- Dvadeset minuta ako idemo peške a taksijem se stiže za pet.
- Zakasnićemo na voz! Sad je pola šest a voz je u šest! Moraš odmah da platiš, da otrčimo u taksi i usput molimo Boga da stižemo na vreme. Možda voz zakasni!
- Ne pada mi napamet da žurim. Pusti me da preživam, kad ovo pojedem ima i palačinku da naručim a posle ću još jedan koktel. Imaš voz i u pola sedam i u deset do osam i u devet i petnaest. Jel' ti žuriš da gledaš nešto na TV-u?
- Ne žurim nigde ali sam planirala da se vratim ovim vozom u šest! Rekla sam drugarici da ću oko osam biti u Beogradu, da dođe kod mene! Možda i stignem, ako u pola sedam uhvatim brzi voz, onaj što ne staje u Karlovačkim vinogradima i Beškoj ... aaa, ma nema šanse, neću stići do osam!
- Pa promeni plan, javi joj da se nalazite sad vremena kasnije! U čemu je problem?
- Ne mogu ja to tako! Znaš da ja nikad ne kasnim i ne menjam dogovore.
- Nikad ne kasniš, a? Pa ja se sećam da su ti dedu uveliko zakopali i zatvorili grob a ti si se tek tada si se pojavila na sahrani i još se čudila što ne počinju i što nema popa! Kad si to preživela podnećeš i da propustiš jedan jebeni voz. Sedi tu i jedi!
Očajnički pokušaj molećivog izvlačenja iz neprikladne situacije namještanjem nadasve debilnog osmjeha (nešto slično Monalizinom, ali malo manje samozadovoljno) koji je svojstven navedenom fudbalskom "stručnjaku". Situacija kada se neko ovako osmjehne je slična onoj kada Mačak-u-čizmama iz jednog od filmova o Šreku napravi pogled nevinašca sa značenjem "molim te nemoj mene".
-Selektore kako komentarišete ovaj neočekivani poraz od Estonije (u Beogradu)?! -Pa dobro...(Pižonov kez), nije nam bilo ni veče a i sudija je malo kumovao, nije nam dao da igramo...(Pižonov kez)
-E, Mirko kad ćeš mi vratiti one pare što sam tio posudio prošlog mjeseca, rekao si vraćam za dva dana? -Pa znaš Slavene... -Ma ne znam ja ništa i nemoj mi se tu keziti k'o Pižon, imaš li pare ili nemaš?!
-Dane čovječe što me 'nako izradi sinoć, rekao si da ćeš mi doći pomoći i to nije da mi ne duguješ uslugu, nego te zovem 15 puta, a ti namjerno isključio mobilni, keva ti kaže da si bio sa Vladom kod Steve na roštilju, a ja do pola noći morao sam ugalj da istovaram!!! -Pa vidiš Milane... -Ma zajebi to više, sad si namjestio Pižonov kez i misliš da ću preći preko toga?! Bome s tobom više nikad ništa, završili smo!
