Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.

Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.

Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.

Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...

Izbaciti višak vazduha iz stomaka interesantnom putanjom, prdnuti.

Strategija u muvanju cura koja se dvojako primenjuje u zavisnosti od toga da li je izlazak na selu ili u gradu. U koliko je radnja, stanje i zbivanje prilaska curama tipa muvanja locirano u gradu, tada grupica tvojih drugara prilazi devojkama, napravi od sebe maksimalne budalčine i seljobere, a da bi ti kasnije prišao krajnje galantno i fensi (od stajlinga ovde neki kaputić leže kao budali šamar) šatro izvinjavajući se, dok se infiltriraš sa težnjom pozadinskog napada na lakovernu čeljad. Ukoliko muvaš ženske na selu, onda ideš u prvi plan napada, tj. da glumiš konja - seljančice to jednostavno vole.

Дошао си на овај сајт са намером да кобјасниш. Чуо си да је овде кул зезанција, а могао си да видиш и по постерима коју твоји другари каче на фејс. Мислиш да су овде сви супер и добродушни, али зајебао си се матори. Мораш да градиш своје име на овом сајту. Нико није прошао без по муке кад је био млад на Вукајлији. Срећом, ниси на сајту за време Царе, тако да имаш једног окрутног мање на грбачи. Али ту су остали.

У почетку само снајперишеш, и све ти је кул. Смејеш се дефиницијама и постерима, али не читаш коментаре, јер није све баш толико добро колико си мислио. Ал' добро. Тек треба да научиш. Све ти је блиставо, док не избациш дефиницију. Наравно, она је плагијат. Иако ниси хтео да плагираш, биваш банован јер си исплагирао веома популарну дефку, а притом си писао још покоје срањце. Твој поглед на Вукајлију се мења. Размишљаш у себи како си могао да имаш скор 0:16 и зашто су неки Гамби, Данкан Фергусон и Циклон те онолико упропастили коментарима. Схваташ да је Вукајлија једно мрачно, зло, гадно место, на којем само одабрани пролазе. Баш као и свуда у свету.

Кад те одбанују, трудиш се свим снагама да напишеш добру дефку, али не иде. И даље очигледно постоје они којима се не свиђа твоје срање, а то је обично велика већина. Све мрскије гледаш на овај сајт и конташ да није за тебе. Уколико си упоран и стварно се потрудиш са дефиницијом, можда и успеш. Такви су ретки. Већина новајлија после првог бана оде у курац псујући и Вукајлију и Џимија и модераторе и добије још тежу бананчугу, те се врате на Демотивацију. Углавном, твој живот на Вукајлији не мора да се заврши након првог дана и бана. Размисли мало. Можда једног дана добијеш Вукар за најбољег новајлију, а онда ће да причају "То је онај што смо га бановали одма, ее како је био смешан, а дајгле га сад.".

Vrlo efikasno sredstvo za kontracepciju.

Dogadjaj koji svi učenici dočekuju sa prezirom. Znajući da neće moći da izbegnu prisno pozdravljanje (ljubljenje u obraz) sa roditeljem koji ih prati pred društvom, nervozno cupkaju u kolima do mesta polaska. Dok se čeka mučenik/mučenica koja kasni (obavezno postoji takav primerak) i koje čeka cela ekskurzija, roditelji idiotski mašu na svakih 30 sekundi svojoj deci kako bi im dali do znanja da su još uvek tu, iako njih iskreno zabole... uvo. Nakon izvedenog čina pozdravljanja i dočekanih mučenika, autobus polazi. Paralelno sa autobusom se krecu i roditelji, saplićući se jedni o druge, zahvalni Bogu što su se rešili iritantnih pubertetlija bar na par dana, a ubedjeni da su ipak uverili iste da će im nedostajati. U autobusu nastaje trans u sled kojeg se sve potresno u vezi polaska zaboravlja i dolazi period ekskurzije kojeg se kao i većina ne sećam. Taj period počinje zvukom otvaranja limenke.

Jedino beskonačno, pored svemira i ljudske gluposti.

Po mitologiji, norveški bog komunikacije.

Темпирана бомба. Она је месецима потискивала рад јајних жлезда, хипофизе и хипоталамуса, како је не би ометали да са разумевањем савлада токове креирања примарног новца, флуктуирајући девизни курс и портфолио стратегије. Међутим, када испитни рок утихне, а када естрадиол, естрион и естрон реше да јој коначно јебу мајчицу и да јој енергију сексуалног нагона појачају толико да зајебе и хидроелектрану Ђердап, она преко ноћи еволуира у похотну женку, спремну на реализацију ваших најлуђих сексуалних фантазија. Потпуно ослобођена пређашњих стега студирања, попут мачке у сред фебруара жуди за сладострашћем.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Сама помисао на ову врсту хигијене изазива језу дуж кичме и нелагоду при присећању на највеће трауме одрастања већине младунаца. Тренутак када твоје млађано и нејако тело, неспособно да се одупре бабином чврстом, али пуном љубави, загрљају, тренутак је једне од највећих ноћних мора из наших детињстава.

Збрчкана старица те је већ присно привукла себи, отвара уста док дискретно пружа језик, потеже палац своје рапаве руке, натапа га излучевином из своје усне дупље и уперује га у правцу твог лица на коме је приметила гареж/земљу/траг од оловке...

Истог момента схваташ да ћеш бити индиректно олизан ем оверен туђом пљувачком, макар то била твоја најближа крв. Твоји покушаји да се истргнеш из загрљајног ропца своде се на залудно копрцање, чији ће интензитет бити директно пропорционалан бабиној вољи да од тебе направи чистунца! Док полагано осећаш влагу на својим образима уз енергично трљање, очи су ти већ одавно затворене а гримасе гађења које правиш као да и не дотичу запослену старину. Капитулирао си и тако сломљен и згрожен немаш потребу да изустиш више иједну реч негодовања. Али, сад си барем чист. Победа! Хигијена пола здравља!

Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.

Razgovor koji vodiš sa samim sobom u poslednjem ispitnom roku.

Žena koja te neprimetno, ispod stola, udara rukom, dok na slavi kod kuma ispijaš peto pivo, sasečeno sa par čašica domaće ljute.

U ekstremnijim slučajevima dolazi do upotrebe i nožne kočnice koja se manifestuje zarivanjem štikle po sred vaše noge.

Vrhunac emancipacije žena. Kada ova reč uđe u naš jezik završiće se i svrha postojanja Bjelica Isidore.

Dildo Milke Canić.

Dve reči koje (zajedno) znače sasvim suprotno od onoga što bi trebalo.

Vrlo paradoksalan pevač. Mnogim devojkama je kose pleo, a svoju kosu ne zna ni da opere.