Дошао си на овај сајт са намером да кобјасниш. Чуо си да је овде кул зезанција, а могао си да видиш и по постерима коју твоји другари каче на фејс. Мислиш да су овде сви супер и добродушни, али зајебао си се матори. Мораш да градиш своје име на овом сајту. Нико није прошао без по муке кад је био млад на Вукајлији. Срећом, ниси на сајту за време Царе, тако да имаш једног окрутног мање на грбачи. Али ту су остали.

У почетку само снајперишеш, и све ти је кул. Смејеш се дефиницијама и постерима, али не читаш коментаре, јер није све баш толико добро колико си мислио. Ал' добро. Тек треба да научиш. Све ти је блиставо, док не избациш дефиницију. Наравно, она је плагијат. Иако ниси хтео да плагираш, биваш банован јер си исплагирао веома популарну дефку, а притом си писао још покоје срањце. Твој поглед на Вукајлију се мења. Размишљаш у себи како си могао да имаш скор 0:16 и зашто су неки Гамби, Данкан Фергусон и Циклон те онолико упропастили коментарима. Схваташ да је Вукајлија једно мрачно, зло, гадно место, на којем само одабрани пролазе. Баш као и свуда у свету.

Кад те одбанују, трудиш се свим снагама да напишеш добру дефку, али не иде. И даље очигледно постоје они којима се не свиђа твоје срање, а то је обично велика већина. Све мрскије гледаш на овај сајт и конташ да није за тебе. Уколико си упоран и стварно се потрудиш са дефиницијом, можда и успеш. Такви су ретки. Већина новајлија после првог бана оде у курац псујући и Вукајлију и Џимија и модераторе и добије још тежу бананчугу, те се врате на Демотивацију. Углавном, твој живот на Вукајлији не мора да се заврши након првог дана и бана. Размисли мало. Можда једног дана добијеш Вукар за најбољег новајлију, а онда ће да причају "То је онај што смо га бановали одма, ее како је био смешан, а дајгле га сад.".