Tuširanje
Mjerna jedinica za važnost izlaska u grad.
A: "Ej, ajmo malo napolje"
B: "Ne znam, nešto mi se ne sprema"
A: "Ma ajde nećemo ići nigdje posebno"
B: "Znaci da se ne tuširam?"
A: "Ma jok, samo se obuci"
Prevelika širina Dunava
Jedino realno objašnjenje fenomena da je Rumunija jedina zemlja iz okruženja sa kojom nikada nismo ratovali.
E taj film nećeš gledati!
To kaze zena muskarcu kad on joj isprica kako zamislja njihov seksualni odnos.
Obrve u λ (lambda) pozi
Znak da je pjevač narodne muzike u teškom sevdahu. Što je ugao između obrva oštriji, sevdah je jači.
Dobro diže, odlično prima, a zna i kuvati
Veoma kompletna odbojkašica koja se dobro snalazi na svim pozicijama na terenu.
Kalibar za reprezentaciju.
Oko Sauronovo
Честа појава у пролеће код људи алергичних на полење амброзије и осталих травурина, при којој долази до запаљења ока.
Luiđi
Особа која је тотално небитна. Тринаесто прасе. Задња рупа на свирали. Ринго Стар. Вечито у сенци неког Мариа.
Луиђи је често добар према свима. Девојкама купује Милка пралине.
Али не јебе.
Док Луиђи плеви гербере, Марио пампрчи 'талијанске цаве и сјебава змајеве. Луиђија нико не воли. Луиђи је сам. На са'рану му ни поп неће доћи, јер ће бити код Мариа на гајби, шикати кокс и триповати од шрума.
Луиђију се ни кер на гроб посрати неће.
Dadaizam
Правац који се јавља као одговор на саговорников надреализам.
- ...и тако сам ја натрсио Николину Пишек.
- Да, да.
Celivaj bludišu
Пуши курац, у црквеном сленгу.
- Каква мужеложничка мантија, оче Комуналије!
- Целивај ми блудишу, Хегемоније!
Avon dama
Шифровано име за локалног дилера. Човека ком се обраћате када желите да напудеришете нос.
- Е знаш да Шики има нову робу?
- Не сери? Је л' и даље ради промоцију?
Ko od ljudi i muka ne strepi i za domovine pašće čast
Облак. Покушавам да прођем кроз њега, али ми крећу сузе на очи. Висок ниво катрана. Са врата вичем: "Један дупли вињак!" Седох сам, колега је требало да дође. Стиже ми пиће, попих на искап и кренуше другачије сузе, које су потиснуле оне од дима. Добро је. Сада бар боље видим, и видећу овако бар још неких сат, два...
Нема ми колеге. Досадно ми је, јер сам у биртији једино ја сам. Сви причају неке приче, смеју се и забављају, а ја могу да причам само са чашом. Мој тик конобарица схвати као намиг па дође и седе поред мене. Донесе ми још један дупли, себи такође, и прозбори: "Ово је на мој рачун!" Била је лепа, али ја то нисам видео. У мојим очима се могла видети искрена туга... Чак и одраз њеног попрсја није могао улепшати овај тужни поглед. Једноставно било је то јаче од мене. Заусти: "Моје име је Даринка, а Ваше?" Милоје - одговорих, смотах дуван и запалих цигару. Повукао сам један дужи дим и уздахнуо. "Нисам вас виђала овде" - настави она. "Нисте ни могли, скоро се доселих" - одговорих ја. Упита ме да ли чекам неког, на шта ја потврдно климнух главом, једноставно није ми било до приче.
Полако су гости одлазили, а флаша Вињака је дошла за наш сто. Не знам због чега, осетих да се Дара интересује за мене, једноставно пријало јој је моје друштво. Досадиле су јој оронуле фаце, мада и моја је била таква, али бар није била позната. "Ајмо затварамо, фајронт!" - скочи Даринка и отера и последњег госта. Окрену кључ и пригуши светло.
- Милоје, прећи ћу на ти. Вероватно немаш ништа против!
- Наравно.
- Каква мука те мучи?
- Није важно.
- Човече, видим да се патиш и моташ проблеме по глави! Повери ми се, биће ти лакше.
- Мој друг!
- Шта ваш друг? Овај који није дошао вечерас?
- Баш тај, није ни могао доћи.
- Милоје, зашто плачеш?
- Нема ни четрдесет дана...
- Жао ми је! Стварно ми је жао.
- Па како се то десило?
- Били смо у истом рову, кренуо је да мокри, ја му кажем... Ух... Кажем му: "Станко, истрпи, чекају нас..."
- И?
- Како је изашао, тако га је снајпер скинуо, ево и сад чујем звук његовог удара о снег.
- Страшно! Жао ми је стварно!
- И од тада ја пијем...
- Шта то шкрипи?
- Моја но... овај штака...
- Извини, нисам знала!
- Није проблем. Када смо враћали његово тело, нагазна мина, једноставно било је суђено.
- Хоћемо још једну?
- Не бих! За шта да пијем?
- За Србију!
- Живела!
