- Извините шеиче што вас ово питам, али да ли сте ви јебено нормални?
- Чкоде, који ти је курац?
- Желите ли да постанете милионер?
- Е нећеш мене видети како просим по нафтним бушотинама.
- Не серите. Ако и даље будете трошили овим темпом, следеће године у ово доба бићете милионери. Ни пишљиву Барсу нећете моћи купити.

- Момци, замолио бих Вас да у што краћем року напустите локал. Имао сам стрпљења, гледао како ломите чаше, флаше, затим столице и столове. Пар пута Вас љубазно замолио да престанете са вандалским понашањем, напоменуо да ћу у супротном бити принуђен да Вас испратим до излаза. С обзиром на то да сте наставили са уништавањем кафанског инвентара, ово је последња моја молба упућена Вама.
- Ш'а кења овај? Ш'а је било, матори, 'оћеш мало преко пичке, а? Серем ти се у ову прчвару! Дођи 'вамо, пичко!
- Видим да се нисмо разумели. Преформулисаћу, :одлази до шанка и вади аутомат М92: мрш напоље, мамицу вам јебем балаву у пичку!

Malog Miću život nikada nije mazio. Još kada je imao dve godine majka i otac su ga zlostavljali. Jednom prilikom su ga toliko nagrdili i potom misleći da je mrtav otišli za Nemačku. Mića, iako mali, zapamtio je neopisiv bol koji su mu svakodnevno nanosili roditelji, a naročito njegov otac svojim falusom. Dalji život ovog deteta činio se nemogućim. Međutim, priča ne bi bila priča da tu ja kao autor nisam umešao prste. Njega je sledećeg dana poluonesvešćenog pronašla suseda Marta koja je došla da od ove porodice zatraži malo šećera da ne silazi u prodavnicu. Rešila je da ga prisvoji i odnela ga je sa sobom u svoj stan na poslednjem spratu. Tokom par godina, Marta ga je negovala, pa mu je čak nadenula i novo ime. Nazvala ga je Dorijan. Njegov život se polako vraćao u normalu. Imao je nekoga ko bi mu svako veče pred spavanje čitao priče, ušuškavao u krevet i oblačio ga u haljine.
Jednoga dana, neka to bude recimo 14. Decembar, Marta je umrla. Sahranjena je pored svoga muža. Dorijan je tada imao 8 godina i Martina porodica nije htela da preuzme brigu o njemu. Smestili su ga u internat. Kako nije imao šta drugo da oblači osim haljina, to su pojedini profesori shvatili kao znak da krenu u akciju. Njegova bolna iskustva iz detinjstva su se ponavljala iz noći u noć na stolu zbornice. Tokom 3 godine boravka u internatu, Dorijan je usvojen od strane bogatog para koji nije štedeo ne bi li imao što više dece. Dorijan je mislio da su to dobri ljudi i da će mu pružiti dom. Ovi razvratnici su ustvari usvajali mnogo dece da bi mogli da orgijaju svakodnevno. Muž je bio lekar, a žena učiteljica. Dorijan je živeo sa njima i stoički trpeo razne stvari u svojoj guzici. Par koji ga je usvojio smatraoje da nije više seksualno zanimljiv jer je omatorio. Napunio je čak 18 godina. Dorijanu su dali karticu bez limita u znak zahvalnosti za sve što je pristao da uradi.
Rešio je da iskoristi neograničen priliv novca i da se okrene putovanjima po Evropi. Putovao je po mnogim zemljama. Došavši u Francusku naučio je da treba pažnju posvetiti modnim trendovima. Često je išao u Luvr obučen u haljine po najnovijoj modi. Bio je veoma srećan pošto su te haljine bile markirane i lepo su mu pristajale. Jedne večeri je imao zakazan sastanak sa kustosom Luvra. Zvala se Emili. Pošto je hteo da izgleda lepo, otišao je kod frizera i ofarbao se u plavo. Popevši se na vrh Ajfelove kule gde je sastanak trebao da se održi, video je Emili kako stoji uz ogradu i zove ga da priđe. Odmah ga je savatala. Primetivši da Dorijan reaguje na njene poljupce nečim između nogu, shvatila je da on nije žensko kao što je mogla pomisliti zbog haljina koje je oblačio. Ona je bila lezbijka i to joj se nimalo nije svidelo. Pobegla je kući. Zbog ovog incidenta, Dorijan je odlučio da se preseli u Milano i promeni svoj život iz korena.
U Milanu je primio katoličku veru. Primio je u svakom smislu te reči, ali o tom po tom. Kupio ogroman stan i počeo da se oblači kao muško. Išao je na razne događaje, tako da je i poziv mladog druga Đanija na fešn vik oberučke prihvatio. Gledali su nove kreacije za proleće-leto i to je Dorijana oborio s nogu. Posle revije je otišao kući i očistio prašinu sa kutije u kojoj su se nalazili karmini, tange, haljine i umetci za kosu. Ponovo je krenuo po starom. Jednom prilikom dok je bio u Vatikanu da vidi papu, puklo mu je slepo crevo. Morali su hitno da ga prevezu u bolnicu i operišu. Kada se probudio, shvatio je da je u katoličkoj bolnici gde su lečili sveštenike, pa i samog papu. Tu su ga smestili jer sa rasprsnutim slepim crevom ne bi stigao do neke dalje bolnice. Kada je se malo oporavio i došao k sebi primetio je da ga kardinali i sveštenstvo koje se tu lečilo gledaju sa oduševljenjem. Znao je da oni žele nešto što njemu nije strano. Iz tog razloga, ustao je sa kreveta i natrtio se. Pala je neviđena katolička redaljka. Na kraju je stigao papa i dok ga je odrađivao urlao je na Dorijana da se moli dok ga on guzi jer je to jedini put, put pročišćenja. Posle dva meseca Dorijan je pušten iz bolnice. Poučen ovim iskustvom i herpesom koji je dobio od sveštenstva rešio je da promeni veru. Postao je ponovo hrišćanin.
Otišao je u Makedoniju da živi. Tamo je krenuo na časove pevanja, ali je ubrzo izbačen jer nije znao da peva. Pošto je već prilično nabacio kilažu tokom boravka u bolnici, haljine mu nisu više pristajale tako dobro kao pre. Rešio je da se oproba u šou biznisu kao pevaljka. Dobio je svoj tv šou koji ga je proslavio. Ova nacija ga je prihvatila takvog kakav jeste i pružila mu šansu da postane njihov zaštitni znak. Dorijan je nastavio da se oblači kao žena i da peva izazovne pesme koje su masovno privlačile mušku, seksualno neopredeljenu publiku. Dorijan je sve to prihvatio sa uživanjem. Njegov život se konačno sredio i on je sada bio potpuno ispunjen i srećan.
Pošto je sad bio član pompezne makedonske estrade, znao je da mu pored imidža treba i umetničko ime. Sinulo mu je! Želeo je da se seća Marte koja je umrla 14-og decembra i morao je to da ubaci u svoju ličnost da je ne bi zaboravio. Ime koje mu je ona dala trebalo je da zvuči izazovnije, tj. pederskije. Posle sumiranja ovih faktora bitnih za estradnu identifikaciju, Dorijan je sebi nadenuo ime Doki 14. Sve ostalo je istorija.

D: Je l' imamo nešto slatko?
M: Ja doneo onaj rahatlokum sa dojajima. Na, je'te, svima hašiša.

N: Ma kako me opet prebi s tim pederom!
Konzola: Edi Gordo... uin!
E: Svima hašiša!

Ćale: I?
Sin: Položio!
Ćale: O, fala kurcu! Ženo, hašiša daj svima!
Keva: Daću ja tebi hašiša.

Prvi dan na plaži, upekla Zvijezda, demo verzija pakla. Ona se već nauljila ko friteza, raskerečila se po peškiru i grabi zrake ko da će da ih nosi na berzu posle.
- Ej, 3 sata je, sad najgore peče, ajmo na limunadu negdje.
- Neću ja, hoću da se sunčam. Poznaje li mi se boja već?
- Četiri sata si na plaži, kakva bre boja... Nego pretjerala si sa tim uljem, stvaraš efekat staklene bašte na plaži. I još ima da te ožeže sunce.
- Ne brini, neće mene, ja imam pigment, boja mi se odmah primi.
- Imaš pigment?! Blijeda si ko grof Drakula, svi zveraju u tebe u radijusu od 15 metara. Ko da sam pokemona doveo na plažu. I pigment nemaš, ako misliš na melanin. Možda onaj zeleni, probaj da vršiš fotosintezu. Odoh sad, na PIVO, doći ću večeras sa paketom jogurta.

"Ej! Vidi šta ja umem!"
"To? Pa to može i moja baba!"

ЗВРРРРР! ЗВРРРРР!

- Аааа, јеботе, шта си лег'о на то звоно к'о камионџија на волан...

ЗВРРРРРРРРРРРРРРРРР!

- Ево, стижем... у курац...

(:остављање кантер страјка и гегање, у гаћама, до врата:)

- Добар дан, да ли имате домаћицу у кући?
- А?
- Домаћицу, је л' имате?
- Па зна да кува... а, извини, а шта теби треба уствари?
- Па ми смо из Кирбија, мени би треб....
- Како мислиш "ми", ја видим само тебе?
- Хихи, па да... ја сам уствари из Кирбија, треба ми..
- Е, да, извини сад, ја сам у гаћама, нисам стигао да се обучем.
- Ма ништа... хтела сам рећи, мени треба презентација.
(:Counter Terrorists Win!:)
- Е, докурца!
- Молим?
- Ма не кажем теби, убише ме у кантеру... чек' само секунд одо' до компа...
- Аха, ок..
- Јебига. Убили ме сад. И то у бази. Шта си рекла, шта теби треба?
- Презентација. Ми би код вас организовали једну пр...
- То они усисивачи, и то?
- Све ћу вам објаснити, да ли сте заинтересовани да закажемо презентацију код вас?
- Значи, усисивачи, и то, а? Е, нисмо нешто заинтересовани. Мислим, нисам заинтересован. Имам неки стари, бучан је, али ради још.
- Како мислите нисте заинтересовани? Па имате ли ви домаћицу у кући?
- Е, не мораш да ми персираш, дај бре... ма има домаћица, али има и усисивач.
- А, је л' живи ту још неко са вама?
- Дај, немој ми персирати, рек'о сам ти.
- Хехе, добро, је л' живи ту још неко са тобом?
- Па живи жена моја, ал' није ту, на мору је.
- Аха, а када се враћа?
- Е, девојко, пуно ти мене питаш, мислим сад већ оно... морам да журим, и то.
- Добро, ништа...
- Ај ћао.
- Здраво...

СУТРАДАН, ПОПОДНЕ:

ЗВРРРРРРРР!

- Ма даааај, ко је сад у курац...

(:остављање кантер страјка и гегање, у гаћама, до врата:)

- Добар дан, ми смо...
- Опет ти?
- Јао, извините, нисам знала да сам већ била код вас...
- Персирање...
- Ах, да, хехе, извини, нисам знала да сам већ била овде...
- Ма јесте, ниси знала. Шатро. Није ми жена још дошла са мора, ако си мислила њу данас да затекнеш, па да је наговориш за ту презентацију твоју. Него, ја опет у гаћама. Прекинула си ме, па зато. Враћа се у среду, али ти не вреди ни онда да долазиш пошто сам ја глава куће и нема презентација овде.
- Али, то је само сат времена...
(:Counter Terrorists Win!:)
- У курац!
- ??
- Ма убише ме опет. Које с' ти годиште?
- Молим? А што је то битно?
- Па ако ћеш већ да ми уваљујеш усисивач, ред је да знам.
- Па какве то везе има са мојим годиштем?
- Презентација, годиште. Годиште, презентација. Конташ?
- Не баш.. али, осамдесет пето, кад је већ тако битно...
- Битно, бре. Ај на кафу?
- Извини?
- Уђи бре, убиће нас промаја на ходнику овде.
- Па рекао си да не желиш презентацију...
- Ја? Ма не оно, не могу овако на ходнику да причам. Вињак?
- Па добро... не мора кафа, али да не стојимо на ходнику, стварно...
- Ма да. Јебо комшије, не морају све да чују.

... ...

- Може још један?
- Ух, хајде још само један, али само два прста... па да видимо ово за презентацију...
- Немој ти мени два прста, зна се како се пије у домаћинској кући.
- Хихи, па добро...
- После ћемо два прста... и тај курби, шта већ...
- Хихи... ал' си луд.. је л' ти оно ликер неки тамо?

... ...

(неће се наставити)

Šone: E brate vidi mi ovaj novi friz... Kakav je, aaa ?
Lemi: Prava momačka.

Baki: Šta kažes kakva je radža?
Lemi: Prava momačka.

Ćira: Si video kakva je Željkova riba ?
Lemi: Prava momačka.