Tip devojke. Nositeljka kikica koja surovo bazdi svojim isturenim patrijahalizmom. Zna da skuva kafu od koje bi da svršiš, umešna je u zapržavanju pasulja. Gledana u očima rodbine kao na pijadestal skromnosti i urođene dobrote. Ne kenja, osim kojeg nevena i ljubičicu ponekad, i kurac neće videti ni prve bračne noći, jer će svom supružniku dozvoliti da je spava samo u mraku. Prvi pik na seoskim provodadžijskim prvenstvima. Usamljena u zatamnjenom uglu svoje sobe prekrivene ručno šivenim miljeima, uči i upija svo znanje ovog sveta, povremeno listajući religiozne spise i nostalgično se igrajući sa svojom krpenom lutkom iz detinjstva.
Kurac moj. Ne leži vraže. Samo delić natprosečnog koeficijenta inteligencije, dao joj je za pravo da manipuliše svojim bližnjima. To blaženo čeljade u sebi nosi samog Belzebuba. Iza maske buduće Majka Tereze leži jedna okorela hard-kor nimfomanka koja bi na kolena bacila i Valueva da je kojim slučajem seksualni manijak. Latentno zlo ogrezlo o blud i razvrat, koje krije erotske priče pažljivo iscepane iz Pan Erotike među stranicama Bukvara, vitlajući u trenucima samoće pobesnelo dildoom kojeg je izvuklo iz međunožja krpene lutke. Lažni moral otelotvoren u svom najgorem obliku.
Izraz je nastao u komparaciji ovog stvora sa antikvitetnom, po starom kalupu pravljenoj mašini za šivenje, sve dok ne zasedneš na nju pa vrteći nožicama ne osetiš jačinu koja bi sve one našminkane, napucane, silikonskim čipom obskrbljene "mašine", poslala na psihijatriju zarad poboljšanja libida.
-E, odakle je ono devojče? -Devojče?!! -Koji ti je kurac, brate, dobro, devojka, samo tako iz milošte kažem, pošto mi je sva ovako simpatična sa onim uvojcima, mirna, fina. -He, je l' se sećaš kad je Dule iš'o kod urologa, jer mu se kapilari na mošnicama uzjebali, pa nije mogao da ide tri dana? -Aham. -E, tad je bio u vezi sa ovom singericom, kaže nije silazila sa kurca ni 'leba da jede, samo sikće, pa ti vidi da l' je devojče, devojka ili pička bez dna. -U, jebote, nisam znao. Odoh da joj priđem sa spikom da sam puritanac, da se dogovorimo za egzorcizam. -E, jesi glup, al' hajde, ta bi se trsila i sa Fapovim menjačem.
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu. - Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi? - Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca? - Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu! - Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini. - Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu. - Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer! - Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
Zakon Srbije kaže da se srednjoškolske ekskurzije mogu organizovati u inostranstvu tek u 3. i 4. srednje, tako da, eto šanse da se gomila tinejdžera prošeta po Evropi i upozna se sa blagodetima ( čitaj: odvali se od alkohola ) Grčke, Italije, Francuske, Španije ili Češke.
Ekskurziju razredni starešina najavljuje početkom godine obaveštenjem da se ide za mesec dana i da sve to košta samo četrdeset i kusur 'iljada, plus dnevnice od nekih 30, 40 evra. Na đacima je da raspodele dva gratisa, oni se međusobno pokolju oko toga, pa razredna na kraju uzme stvar u svoje ruke i podeli gratise na 20 i kusur dela. Sledi nekih mesec dana nabavljanja pasoša, vađenja viza i drkanja oko raznih drugih papira, kao razlog neznanja prilikom ispitivanja đaci se pravdaju sa: "Spremam se za ekskurziju", iako klinac samo ladi jaja dok se ćale i keva lome da potegnu veze i izvade pasoš na vreme.
Dan uoči puta u kofere se pakuju grickalice, sokovi, 15 pari čarapa, 16 para gaća, gomila majci, pantalona. Opšte rasulo u kući.
Polazi se sa nekog parkinga u 5 ujutru, noć pre toga kol'ko god da se trudiš, nema šanse da spavaš više od pola sata. Putuje se ceo dan, staje se nekoliko puta, na prvoj benzinskoj pumpi troše se prve pare - odeljenski pušači kupuju po boks "Marlbora", kol'ko da potraje prva dva dana.
Stiže se u hotel oko 8 uveče, tačno na večeru, tu će razredni starešina svima da podeli po ulaznicu za diskoteku koja je ujedno i žeton za besplatno piće.
I ETO! Napokon, posle ko zna koliko hiljada kilometara puta, vrhunac ekskurzije - prilika da se svi kolektivno masakriraju od piva, balantajnsa , Džonija ili Džeka; ćaletova prepečenica je svoju ulogu odigrala još u hotelskoj sobi. Odeljenske face noć će provesti valjajući se u svojem izbljuvku, ali to je fora , šta bi inače prepričavali svojim ortacima kući? Napije se i po neka riba, zakrljaju se neki iz odeljenja, razredne starešine ne podignu ni glas na njih, navikli su, jebiga.
I tako sve, puta 6. Kinta se sprca do trećeg dana u najk šopu, na alkohol i suvenire. Drugi dan se pije u sobi, treći dan u diskoteci, četvrti u sobi , peti u sobi, dok se šesti dan pije opet u diskoteci i to najžešće zato što se sutra pali kući.
Deca se vraćaju kući sa gomilom snežnih kugli u kojima su razni Koloseumi, Ajfelove kule i Krivi Tornjevi, razglednicama iz Paralije, sombrerovima , novim patikama i dresovima Juventusa, Milana, Olimpijakosa ili Panatanaikosa.
Kada se prepričavaju utisci redosled je: šljokali smo, šljokali, zezali se, šljokali, kupovali, šljokali, zezali se, šljokali u sobi, kupovali, šljokali. Na pitanje: "Pa dobro, kakav je Koloseum?" odgovara se sa: " Pa ništa posebno... ali znaš kak'e sam tike uz'o u Rimu taj dan, 50 evra, džabe!"
Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim. ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj? ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava. ONA : Kako plava? ON : Svetlo plava. ONA : Kako svetlo plava? ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla! ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je! ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla! ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava? ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava! ONA : Znači nebo plava? ON : Da, može se reći, boje neba! ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava? ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava! ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava? ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava? ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš! ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa! ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava? ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani! ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
Genijalna jezičko-gramatička zavrzlama koja pruža skoro neograničene mogućnosti za psovanje. Obično je koriste oni koji toliko psuju da je im je odavno dosadilo korišćenje standardnih psovki, pa čak i onih u kojima se osim rodbine opsovanog pominju sitno žito, miši u duvar i ostala psovačka egzotika. Za ovu vrstu psovanja je potrebno odabrati radnju koja se upravo izvršava ili je pomenuta u prethodnoj rečenici i na to dodati "ti ga majci" uz primenu pravila za slaganje po rodu i broju.
-Šta je bilo? -Ma pokušavam da namestim ovo ali neće da se zaglavi, zaglavim mu ga majci. -'Oće to tako kad si smotan, da li si pokušao da gurneš malo jače? -Gurnem ti ga majci pa tebi, dodji da namestiš kad si tako pametan. -Evo, sad ću, samo da ispušim cigaru. -Ispuš... ma da se nostite u tri pičke materine i ti i cigara, nemoj da mi smetaš!
Znači je najznačajnija reč koja postoji u šabansko-dizelaškom dijalektu srpskohrvatskog jezika. Bez znači nijedna rečenica ne bi mogla da zasija punim sjajem i obaspe slušaoca dubokim smislom i širokim značenjem. Ona poput pera miluje uho, čekić, nakovanj i ono treće sranje, i ti kada slušaš tu harmoničnu melodiju prosto ne možeš da ne pustiš uvo da se isvršava i napuni cerumenom.
- Znači sedim u znači bembari i znači zvoni mi znači fontele i znači kažem znači šta hoćeš, znači pali, znači nisam te čuo!
Izreka koju su inkvizitori koristili da podjebavaju srednjevekovne naučnike.
-Je li Đordano, ti pišeš li pišeš, a lepo smo te upozorili da se ne kurčiš... -Ljudi moraju znati istinu o svetu koji nas okružuje! -A to ćeš ti da postigneš ovim tvojim knjižetinama? -Pa ako bar malo budem doprineo tome, ja ću biti zadovoljan. Znate kako kažu - zrno po zrno pogača... -Znamo Đordano, znamo. A jel znaš ti kako mi u crkvi kažemo - zrno po zrno pogača, knjiga po knjiga lomača! Ajde vodite ga...
Rečenica upućena sagovorniku koji se svojim elementarnim neznanjem opšte poznatih stvari pokazao kao potuni nemač pojma.
Tolika neinformisanost u nama budi osećaj empatije, te nas navodi da mu stavimo do znanja i neke druge, već predugo od njega skrivane činjenice, kako bi mogao lakše da nastavi kroz život. Jedna od njih je i ova.
- Baš ima dosta čudnih reči u srpskom. Kao da su iz nekog drugog jezika. - Realno, tolike godine pod Turcima morale su da ostave trag. - Koje godine? - Pa sve koje smo proveli pod okupacijom. - Ne seri? Nisam znao da smo ikada bili sa njima u ratu. - Nisi znao?! Pa jesi znao da deda Mraz ne postoji ili ću te sada razočarati?
