Još jedna u nizu laži ženki na koje padaju naivčine koje pičke mirišu samo sa ekrana Toshiba Satellite-a. Klasifikovana negde u rangu sa "veličina nije važna" i "drugi si mi", u njoj se ogleda večita potreba ženke da se napravi boljom od prosečnog čoveka (i drugih ženki, kad smo već kod toga). Dok će normalan muškarac priznati očitu činjenicu da je fizički izgled važan pri susretu sa nekim koga ne poznaješ, ženka će tu činjenicu svojom perfidnom relativizacijom zabašuriti tako da se ne čini da je onog krezubog nesrećnika odjebala zbog trećeg oka od bubuljice na sredini čela, već zato što "nije bilo hemije" među njima. Padanje na dugokosog gitaristu zamišljenog pogleda je takav kliše, ne bi ona dozvolila sebi da se sroza na čisto fizički kriterijum odabira mužjaka. Ne, ona traži nekoga pametnog, prosvećenog, osećajnog, nekog ko će je razumeti i poštovati zbog onoga kakva je ona u stvari.
I zato se jebe sa razbacanim Šomijem iz Bataje, nesvršenim učenikom prehrambeno-hemijske, kinološkim entuzijastom koji uzgaja bul-mastife u iščekivanju Medjunarodne izložbe pasa u Kanjiži i strasnim ljubiteljem ciklusa filmova Žikina dinastija umesto sa tobom.
Jer joj izgled nije važan.
anarhist-a
Neprevaziđeni stepen političke korektnosti koji je daleko iza sebe ostavio sve one silne reklame američkih kompanija u kojima se mora pojaviti makar jedan nasmejani pripadnik crne rase. Rezultat ove politike, crnac u Šervudskoj šumi pred kraj 12. veka, kod gledalaca izaziva veće udivljenje čak i od one serije u kojoj se Tarzan bije sa ljudima-leopardima, juri seksi čarobnice i putuje u središte Zemlje. Junaci za čiju je ulogu kandidat Semjuel L. Džekson su:
- Saracen (tačnije, crnac-Saracen) koga je Robin zarobio tokom krstaškog pohoda i koji pod uticajem Stokholmskog sindroma odlučuje da ga prati na drugi kraj sveta.
- Opat Tak, mladi sveštenik iz Nubije, vođen idejom da represivni sistem vladavine u Engleskoj zameni parlamentarnom demokratijom.
- Mali Džon, koga je Družina tako prozvala jer im je Mbala Sahib Ibn Babangida bilo previše komlikovano.
- Ričard Lavlje Srce, dobio taman ten sunčajući se u pauzama između krvavih bitaka u Svetoj Zemlji.
- Robin Hud (zašto da ne?)
Jedini lik koji se neće pojaviti u ovom obliku je notingemski šerif, jer nije okej da jedini crnac bude glavni negativac.
Temelje ove prakse postavio je, naravno, Diznijev studio, ubacujući neengleske životinje u crtani film (nosorozi i slonovi defiluju u prinčevoj straži, a tu je i onaj nesretni piton).
Po mitologiji, norveški bog komunikacije.
Izum koji je izbrisao razliku izmedju japija i šizofreničara...ako je iste ikad i bilo. Sada obe sorte idu ulicom i pričaju sami sa sobom, u nerazumljivim terminima, nervozni i napeti kao da im život zavisi od tog razgovora.
Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"
Životinja od koje se dobija mleko, meso, vuna i glas na izborima.
Savremeni pravac u struganju konjske dlake, u okviru kojega se praktikuje veličanje Miloša i Lazara, zajedno sa svima onima koji su se u nekom periodu srpske istorije istakli tako što su nekoga roknuli, mnogo zaboli, ili oslobodili nešto od nečega. Potpuno zanemarujući hronologiju, od Nemanje do Novaka, pa nazad na Čiču, jer je guslar bio faciniran Nolanovim "Mementom", ili mu je što je mnogo verovatnije, toliko pucao da slaže po redu.
Junaci su raznoliki, da se ispoštuje tradicija ubaci se neka bicuri iz crnogorskog krečnjačkog krša koja je svojom lepotom zasenila celu Sinjajevinu, pokojni Cecin muž i Ljupko Petrović.
GUSLE PROMO NOVO 2011
Intro: tuuu ruu ruu ru tuuu ru ru ru
Ginuli su vitezovi, čast je preča od života
za Čavića srpskog sina, sa gusala ječe strune
a lopova Majkla Felpsa, srpski narod i sad kune
Đorđije Koprivica's solo: tuuu ru ruuu ru tuuuu tuu ruuu tuuu ru
Proklet bio Brankoviću, sa megdana što uteče
Nole, Arkan, kapetan Dragan, Šešelj, Draža, Karađorđe
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
Deo posade đubretarskog kamiona koji visi na šipci pozadi.
-Kume, nema te u kraju, da nisi avanzovao?
-Nisam, dobio sam unapredženje. Ne ćistim više, sad sam jedrilićar. Visim na šipku ceo dan, priteram kontinjer i ona elektrija sve radi sama.
Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem.
-Ih, brate, pa moja krv.
-Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Suptilan način da pitamo sagovornika da li je derpe. Za razliku od Sege, koja je šakom i kapom objavljivala igre u kojima su pucale kosti, krv i limfa šikljale na sve strane, a ponekad bogami sevnula i po koja sisica ili pak batak, Nintendo se orijentisao na femili frendli izdanja u kojima igrač kontroliše gadne, male, pufnaste, aseksualne kreature koje skakuću po gej oblacima i sakupljaju gej zvezdice i dele šećernu vunu sa svojim gej drugarima i nemaju kičmu. Zbog nedovoljnog izlaganja nasilju i ostalim kul, testosteronom nabijenim sadržajima u ranoj mladosti, klinci odrasli sa Nintendovim gejmpedima u rukama u znatnom broju slučajeva razvili su sklonost ka čitanju knjiga u izdanju Samizdata B92, slušanju progresivnog hausa, šurenju u plinaru i pohađanju Prve beogradske gimnazije.
Pederske poslovne poteze kompanije Nintendo, predvođene kosookim hibridom imperatora Palpatina i Minje Subote, Šigeruom Mijamotom, kićenje tuđim, pre svega Seginim, perjem, krađu patenata i ostale korporativne svinjarije ne vredi ni spominjati. Svoj gej imidž, koji je marljivo gradio decenijama i na kojem bi mu pozavideo čak i onaj plavi feget iz grupe 187, Nintendo je zadržao do današnjeg dana, proizvodeći konzole kao što su Wii, NDS i nedavno najavljeni Wii U, za koji se veruje da će biti toliko gej da će obrnuti polaritet magnetnog polja Zemlje i dovesti do masovnog pomora ajkula.
-Matori, divi onu ravu! Otrsio bih je kao pokojni Sloba Slavicu Đukić Dejanović posle Trećeg kongresa SPS-a!
-Dobro bre, stoko nerafinisana, dokle ćeš tako da pričaš o devojkama?
-Šta tripuješ, matori, odavno Slavica nije devojka, izrasla je u solidnu bak...
-Znaš ti dobro na koga ja mislim. Mislim na svaku devojku koju si video otkako si danas izašao iz kuće, na svaku devojku koja je ikada prošla pored tebe, a o kojoj si verovatno pomislio samo kako bi je, parafraziram: „Zgovnao kurčevinom, oprljio joj senfaru i nafilovao vulvu svršotinom kao četnici Boška Buhu olovom.” Znaš, i one imaju osećanja.
-To su notorne laži! Nikada ne bih pomenuo Boška Buhu u tom kontekstu, rispekt za čoveka.
-Žene, one su mnogo više od pukih seksualnih objekata. Na primer, ova Koviljka koju sam upoznao u školi salse, ona...
-Mislim, realno brate, ja sam u njegovim godinama drkao na Ksendžu i lepio sline ispod stolice, a on je bacao bombe na Švabe, branio otadžbinu... Nego, pusti sad to, reci mi, jesi igrao ti Nintendo kao klinac?
-Jesam, što?
-I najviše od svega si voleo Zeldu i Kirbija, je l' sam u pravu?
-Jesi. Otkud znaš?
-Ma ono, lupam... E, a baš si lepo uklopio arafatku i tu majicu sa Če Gevarom.