Самхаин

Moj deda je uvek govorio: "Kad god se zarati, ti udri po Bugarima, ne'š pogrešiti!"

QUquujabaar · 13. feb 2008.💬 1121.968196

Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.

Tekst: ZAZ - Je veux

"Šanelov nakit, ne želim ga! "

Znači Šanel može za dž da iskoristi tvoju pesmu koja kao prvu reč ima njihov jebeni brend u svojoj novoj reklamnoj kampanji u kojoj se Zuji Dešanel i Monika Beluči probijaju na aligatorima kroz močvare Floride u potrazi za izgubljenim blagom Vojvode od Orleana? Biće to tako post-moderno auto-ironijski za sve umešane!

"Ako mi date limuzinu, šta da radim sa njom?"

Ništa, jer verovatno ne umeš ni da voziš, vožnja je buržujski recidiv i ne-eko svesna, ti svuda ideš peške ili eventualno na biciklu za dvoje, ti anti-avataru Ronalda Mekdonalda, ti procvali runolistu sred betonske džungle.

"Ako mi ponudite osoblje, šta da radim sa njima?"

Pa otpusti ih, da slobodno lutaju ulicama - verovatno u potrazi za poslom kao sudopera kod "Pti Bertrana" na ćošku, jer ne umeju ništa da rade nego da nekom budu osoblje.

"Ako mi ponudite Ajfelovu kulu, šta da radim sa njom?"

Znaš šta možeš da radiš s njom? Pokloni je narodu. Nek je nosi kućama.

"Ja želim ljubav, radost, dobru volju!"

Ali, ako hoćeš da ti ih mi damo, Zaz, moraš da nam kažeš i šta ćeš s njima da radiš! Hoćeš li da ih koristiš odgovorno, za dobro svih ili planiraš da ih upijaš kao energiju za okultni ritual kojim ćeš da se vozneseš u nadmajku svih majki, u jebanje keve otelotvoreno po sebi, u superiorno biće koje je konačno prevazišlo frazetine?

"Vaš novac me neće učiniti srećnom"

-ding- upad 2 evra u otvorenu olinjalu kutiju za gitaru - "Haha, pati, Zaz, PATI!"

"Želim da umrem sa rukom na srcu"

To kao znači "znam da sam ceo život bila iskrena prema sebi", što u stvari znači "ceo život me toliko boleo kurac da sam radila šta sam htela". Ovo nije loše samo po sebi.

"Hajde da zajedno otkrijemo moju slobodu."

Ha-ha-hajde da ja sam otkrijem svoju slobodu da budem slobodan od tvog prisustva.

"Zaboravite sve svoje predrasude"

Za finale, nepatvoreni vapaj duše, iskonski vrisak pomirenja, borbeni poklič slavuja, suptilnost u ravni propagandnih postera iz pedesetih, mislim, metafora je tako prevaziđena od kada su svi pesnici počeli da je koriste, vreme je za direktnu poruku, ono u glavu, kapiraš, da paralizujemo sistem i da nas boli kurac!

"Dobrodošli u moju stvarnost."

Izvinite, pogrešio sam vrata. U stvari, mislim da sam promašio celu jebenu stvarnost.

AUAriel Ultra · 14. apr 2011.💬 2761.371578

Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"

MRmrljo · 4. apr 2011.💬 1041.249180

Pripadnici potkulture koja se zasniva na vožnji daske sa četiri točkića, nošenju klovnovske odeće i ukrašavanju fasada mudrim porukama tipa "sk8 or die". Srećom, u Srbiji ih ima samo tridesetak.

Penzionerski hejt prema skejterima je jedan od retkih slučajeva u kojima zdušno podržavam penzose.

Ja, vragolan, i moj deda,
Šibamo skejtera palicom u rebra.

Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.

Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika".
Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih.
-------------------------------------------------------------------
Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.

PIpiro · 15. jan 2009.💬 5768461

Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.

Voz za prošlost. Poslednji peron.

Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.

Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.

Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.

Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!

-Dokle ti je mali stig'o sa čkolama?
-Četvrti srednje.
-Gde'š ga dati na fakulteta?
-Nigde, neće da studira.
-Mora bre da studira, ti nisi pa vidi kako se mučiš.
-Neće jebiga da uči...otvoriću mu neku kafanu, pilanu, salon za pedikir-manikir noktiju za kerine...štagod. Pa nek radi, šta sad?!
-Nije ti to dobro, nisi uopšte ambiciozan. Šta želiš da ti sin bude u životu?
-Ja?! Želim da bude...srećan.

FDFrancky Delevra · 15. apr 2011.💬 43954129

Stara kafanska izreka. Nastala na osnovu čuvene rečenice iz ''Vidimo se u čitulji''. Upotreba je uglavnom vezana za neopisivo zadovoljstva nakon ispijanja jednog dobrog 'ladnog ili objašnjenje nekog kašnjenja, odnosno potpunog nepojaviljivanja.

Univerzitet u Beogradu. Fakultet po izboru. Oktobar 2 u toku. Poslednja šansa da se položi najteži ispit na godini.
Student 1 (tremaroš): ''Brate, gde si? Je l' dolaziš uopšte na ispit?''
Student 2 (bole-ga-za-sve): ''Eee matori, evo me u kafani, dole na Železničkoj. Banuo Pera sa burazerom, pa cirkamo vops malo. Znaš Peru, onaj što se zaglavio još na prvoj 'dini?''
Student 1: ''Upravo te prozivaju da uđeš, šta da kažem, zašto nisi tu?''
Student 2: ''Ma samo im reci da je jedan pivke morao biti popiven.''
Student 1: ''Ti si kreten.''

DIdirizabl · 6. jan 2011.💬 1978881

Übermensch* koji prkosi standardnim pogledima na život. Odlikuje se neverovatnim sklopom fizičkih i mentalnih sposobnosti.
Zna da zakolje prase, opeče rakiju, rastavi i sastavi sva "Zastavina" vozila, puca iz pištolja na slavljima, popravi veš mašinu, vozi traktor.

Može da izroni krst iz ledene vode, završi fakultet sa 500 evra, popije 3 gajbe piva (do prvog pišanja), 2 litra rakije, pojede 40 sarmi, celo prase/jagnje.

Služi se borilačkim veštinama i barata sa razbijenom flašom, stolicom, kaišem (žena, deca..).

Mrzi Hrvate, Albance, pedere, vegetarijance, amere, komšiju...
Voli Ruse, Grke, kuma...
Ima veze u svim institucijama, rođake u inostranstvu, pretke na nebu i veze sa mafijom.

*(Fridrih Niče - Nadčovek)

"Cenim da si autentični srpski junak!"

JUJurodivi · 9. feb 2009.💬 561.501110

Poznato je da je alkoholizam jedna od bolesti zavisnosti koje se najteže stiču, i najduže leče. Potrebne su godine samouništavanja da bi čovek počeo da krizira zbog manjka alkohola u krvi. Zlo današnjice dostupno svima i u svako trenutku.

Klasičan primer nastanka alkoholizma po principu, "polako ali sigurno".

Starosna dob: 13-14

-Počinje momčenje i izlasci u grad. Obično sa drugovima iz odeljenja. Već posle nekoliko izlazaka odlučiš se da popiješ alkoholno piće. Počinje se sa ne više od 3-4 pića i obično su to bambus ili malo pivo(pils). Pošto nemaš para za više od nekoliko pića, praviš se da si pijan,
jer je to cool.

Starosna dob: 14-16

-Izlasci u grad postaju smisao života. Sad već imaš malo više para (daju ti tvoji jer si, bože moj, dobro dete). Više se ne praviš pijan, sad si stvarno razvaljen svaki vikend. Misliš da si faca, jer su te drugovi doneli kući. Probavaju se sva pića, ne bojiš se mešati. Sad si sad već u "formi", mo'š popiti(to je i bio cilj). Počeo si pušiti, ali to je "pičkin dim", za ono što te čeka.

Starosna dob: 16-19

-Postao si iskusan. Ko je lud da pije u kafićima u kojima je piće skupo. Nalazite kafanu, koju nazivate vašom, i tamo se "razbijate" pre grada. Ovo je prelomni trenutak, jer u toj kafani nalaziš nove drugove. Drugove koji su malo stariji, ludji i opasniji, a što je najbitnije "vole piti i budale biti". Pića su pivo(veliko), pelinkovac, špricer i votka. Kad stigneš "u grad" već si razbijen. Još uvek žestinu "gasiš" sokom.

Starosna dob: 19-24

-Piješ češće nego ikad. Živiš odvojeno od roditelja, tako da ni za kafanom nema preke potrebe. Piće se kupuje u diskontima, i organizuju se kućne žurke(čitaj pijanke). Pijan si 3-4 puta nedeljno. Pića su pivo, pelinkovac, rakija, vino(u teterpaku) i vinjak. Žestinu gasiš vodom. Često imaš sex, društvo ti je ogromno i nikad nije dosadno. Obožavaš svoj život.

Starosna dob: 24-34

-Društvo se polako raspada. Žene, devojke i posao. Nalaziš nove drugare "po flaši". Više nije toliko zabavno, ali nema veze. Svejedno je najbitnije da se napiješ(svaki dan). Piju se samo muška pića: pivo, vinjak, rakija i belo vino(špricer). Ne gasiš žestinu, to rade pičkice.
Javljaju se i zdravstveni problemi. Mrziš svoj život.

Starosna dob: Posle 34.

Znaš da si zavistan od alkohola, ali boli te dupe. Ne možeš da zaspeš, ako nisi pijan, a imaš i druge zdravstvene probleme koje lečiš tako što se napiješ. Ponovo se krećeš po kafanama, ali sediš sam za stolom. Naručuješ samo vinjak ili rakiju i deci kisele. Zaljubljuješ se u konobarice. Voliš ljude koji piju, mrziš narkomane. Narkomani su ološ, ti si bolji od toga. Ciroza jetre i rak prostate su u pripravnosti.

Iskreno se nadam da se niko nije prepoznao u ovome.

Ovo što ste pročitali su dela vrhunskih profesionalaca. Ne pokušavati kod kuće!

(Vidi sliku)

FDFrancky Delevra · 20. feb 2010.💬 2573646

...iskrivljeni društveni moral današnjeg čovjekovog sociološkog habitusa, kazuje da se ove tri notorne vrline mogu dokazati samo na "junačkim megdanima", "zaostalim viteškim dvobojima", "muškim ponosom", tj-"borbom za ispravnu stvar"...
...ali čojstvo, junaštvo i čast se nikada nisu dokazivali na megdanima, dvobojima ili ponosom, već brigom, nježnošću, pomaganjem, saradnjom i prije svega saosjećajnošću i saživljenjem...

npr:

Nije častan onaj koji se bori za svoju zemlju na bojištu, i ima pregršt odlikovanja,znački i znamenja ali u svom "drugom životu" kod kuće, ženu ponekad iz "samo dobre namjere"-šibne, sa djecom se ne bakće, vodeći se mišlju-"ženo tvoje je da vaspitavaš"...

No častan je onaj koji nema niti jednog odlikovanja iz rata, a prošao je što i ovaj gore pomenuti, samo se nikada nije trpao u prvi red, a kada dođe kući svoju ženu prvo zagrli, i jedva čeka ćerku u krilo da stavi, a sina da pomiluje po glavi...

Praporci i zvona su samo vanjski izgled, perije koje služi samo za pokazivanje...

Čojstvo i junaštvo nije kada se znaš dobro potući, za drugove daješ sve a kući majka ti radi deset poslova, otac iako je u penziji i dalje zarađuje za tvoje hirove, a ti dođeš domu svome i niti pereš sudove, niti usisavaš, niti hoćeš da prašinu pobrišeš, jer se vodiš mišlju-"sramota me je da radim ženske poslove"...

Čojstvo i junaštvo je kada si tu uvijek za drugove, ali prvo kući da odradiš poslove, nebitno da li majci, ženi ili djevojci...

Ne mjeri se čojstvo razbijenim glavama, već koliko si ih uspio sačuvati od razbijanja...
Ne mjeri se junaštvo sa tim koliko si spreman sebe dati, već koliko si spreman razumijeti druge...

Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.

TRTrouble · 21. dec 2009.💬 921.176117