Je l' zna neko ko je dotična?
Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom.
Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.
Reakcija sa kosookom lepoticom kako sa oduševljenjem na licu otkopčava šlic leviski random jebaču
Propratni komentar: *Ono kad otvaraš rođendanski poklon*
***komentari:***
Vukajlijaš 1: Haha, plus i patrik. A ko je dotična ''umetnica'' hehe? Jel zna neko?
*22 sekunde kasnije*
Vukajlijaš 2: Umetničko ime joj je Martina Westwood ;)
Vukajlijaš 3: Nije to Martina, ovo joj je sestra Jacylin Westwood, zar ne vidiš mladež iznad leve bradaje?
Vukajlijaš 4: Koliko ja znam one su trojke i jedino najmlađa ima mladež, samo ne mogu da se setim sad kako se zove.
Vukajlijaš 5: Lexi Westwood.
Dobićeš po pičci !
Pretnja koja prilikom sukoba sa gramatičarem srpskog jezika, može da obezoruža suparnika.
Ivan Klajn - Jeli bre Šipka, oćeš da ti ga dam malo po pičci tebi ja? A, a pičko jedna?
Milan Šipka - Šta bre ti men... Ček, ček... Napomenuo bih da se ne kaže po pičci, nego po pički ili pak vagini, kako je već jeziku zgodnije tebra. A imao bih određene zamerke i što se same konstrukcije rečenice tiče. Postoji određena tendencija u svakodnevnom govoru da se subjekat transpozicionira na kraj iskaza. Ja se ne bih složio sa tim. A da ne govorim o tome što vam je jeli spojeno... Mislim nismo jeli, pili smo.
Ivan Klajn - Šta bre ti meni transpozicionira šatro gistro. I odakle znaš da nisam odvojio jeli?
Milan Šipka - Pa na Vukajliji smo Ivane.
Ivan Klajn - Vujaklija se obrće u grobu.
Milan Šipka - Možda je bolje reći okreće.
Ivan Klajn - E, sad ćeš stvarno dobiti po pičci... I ti bre Filantropofobe, ne kaže se gramatičarem nego gramatičarom.
Ne serite bre više.
Veštački klub
Клуб који тек од скоро има огромне паре, док су *природни* клубови они који већ деценијама троше огроман новац и узимају најбоље играче од клубова који нису имућни. Тако су силеџија из бундеслигашког школског дворишта који свима отима најбоље сличице - минхенски Бајерн, и клуб који за половину својих трофеја може да се захвали Франциску Франку - Реал из Мадрида, у очима просечног фудбалског навијача нешто вредно поштовања и узвишено у односу на омражени ПСЖ.
Тако ће и просечан српски навијач неког од државних пројеката тада новорођене комунистичке државе, за које мора да је убеђен да су самоникли на Косову пољу и финансирају се упијањем сунчевих зрака, са гађењем написати да је Манчестер сити, иначе 65 година старији од Звезде и Партизана - вештачка творевина.
2056. година, коментар на сајту Спортала оставља навијач Челсија, седмоструког првака Европе који последњих десетак година борави на средини табеле енглеске лиге:
- Фудбал је бре изгубио душу, пази ти бре, Свонси осваја другу титулу Лиге шампиона, али и даље је то мали вештачки клуб без традиције који ништа није значио док је славни Челси у Мурињовој ери харао Европом!
Ljudi koji ne jedu koricu
Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.
Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao **pederčine** bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.
Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.
Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.
Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.
I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.
Burek pica
Blasfemija.
Dokaz da ljudi vole da zajebu savršenstvo u nadi da dobiju nešto još bolje. A to se uvek završi tako što krajnji proizvod ispadne govno. Burek pica je kao da dva nobelovca naprave dete a ono bude retard, to je kao kada te riba pusti da je oskrnaviš u vadžajnu a ti budeš pajvan pa zahtevaš da ti da pristup u plinaru.
Ne kažem da se treba zadovoljiti prosečnim ali ipak treba prepoznati da neke stvari nisu stvorene da se menjaju jer su odlične takve kakve su.
Umesto da jedeš burek ili picu koji su sami po sebi savršeni hoćeš da ga munjaš tamo gde mu nije mesto. Osim ako je riba muslimanka pa hoće da joj svekrva veša krvave čaršave na sušilicu za veš, onda je to okej.
- Mačkice sad kad sam te jebo kvalitetno mislim da je vreme da pređemo na sledeći nivo, šta misliš da ti ga krnem malo u čmar a?
- Molim? Znala sam da si majmunčina, pa ko normalan iznad trinaest godina skuplja pokemone i digimone. Hajde sad lepo goni se u pičku materinu, i budem li te ikad videla i da me samo gledaš poslaću ti braću sa Grmeča da te olome. A da, i samo da znaš nisi nikakav jebač, vrištala sam jer si mi nabio koleno u bubreg neiskusni ziljavi dečače. Ae paljba pička ti materina.
Nećeš ni osetiti
Verbalna anestezija, koja se daje sagovorniku ne bi li mu se olakšalo ono što sledi i učinilo što kraćim.
Vremenski potkovana, ima suprotnu ulogu, da nemaču pojma usadiš životno iskustvo koje poseduješ i izdejstvuješ da razmišlja ispravno. Kao ti, dabome.
- Teto, a je l' to neko super crevo, ima li moći?
- Nema sine, to je sonda, gurnem ti je u želudac i vidimo šta ti gamiže po njemu, a ti samo gledaj da ne povratiš. Začas prođe, nećeš ni osetiti.
__________________________________________________
- Ćale, doneo sam odluku života. U ozbiljnoj sam vezi već dugo, sad tražim posao, rešio sam da batalim faks, ionako mi ne ide.
- Tačno sam znao! Kud poslušah tvoju ludu majku pa te dadoh na Poljoprivredni, ti bre kravi nisi mog'o glavu i vime da razlikuješ.
Al' de baš sine sad na trećoj godini? Daćeš je valjda, treća sreća, pa mora taj broj tri nečemu da služi, majku mu.
A kako se zove? Valja li? Je l' zna da kuva, pere, pegla, ti ćeš plaćati račune. Nećeš ni osetiti, završićeš izboran, bez jednog bubrega, kojim ćeš pokriti troškove koje će ti ona gomilati dok ti jednog dana panduri ne dođu na vrata. Je l' to oćeš?
- Ćale bre, nemaš brige, nije *ona* u pitanju.
Azog
Бледи орк. Најгрђи. Први међу ружнима. Од његове ружноће и ужаса који изазива се говно у теби усере. Леди се крв у жилама али и желудачна киселина и то у августу. Поред њега фудбалска репрезентација Ирске изгледа као избор за мис. Голум је за њега јебена Мила Кунис. Много ружан лик. Није нарочито бистар и не прича много. А и шта да прича кад се евентуални саговорници разбеже на саму помисао на њега.
х: Бураз, вечерас правимо журку!
у: Ма нема од тога ништа, јебаће нам Благоја мајку. Опет има да зове мурију и аукурац. Нећу бре да се брукам пред равама!
х: Ништа се не секирај, све је под контролом.
у: Ма знаш шта... Јеби се, прави шта 'оћеш али кад утрчи мурија ја нисам одавде.
(21:00, гости пристижу)
у: 'Де си Миленице! Ћао, ћао, упадајте друштво, пиће вам је лево, јебарници десно уколико има заинтересованих. У све ти јеб...
Азог: Добро вече!
у: В-в-в вече. А ви сте?
х: Не дирај човека! 'Де си Азоже мађијо! Смести се тамо али немој близу до пичака свега ти. Растераћеш и ово мало што намолисмо да дође.
(23:00, журка добила на ритму)
(стан испод)
Жена: Благоје... Благоје буди се!
Благоја: Шта је све ти јебем?!
Жена: Благоје, иди види ови опет ломе нешто горе!
Благоја: Е? Саћу да им јебем маму а онда и теби што ме будиш!
(поново стан изнад)
Благоја: Отварајте маму вам наркоманску јеб... (Азог отвара) Да немате можда прашак за пециво? Зафалило жени... Довиђења.
х: Јел' видиш?! Асам ти реко?! Хахахахах
у: Хахахах краљевски!
х: Браво Азоже легендо! Цепај лево у собу, тамо ти је Милица, добрано је попила можда те не препозна хњо хњо хњо. И тако ти причам бураз...
Азог: Брате, ова паде у несвест.
х: Па угаси бре светло прво, бокте јеб'о... Јаоооо...
Ne držimo to više
I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.
-Dobar dan. Vi ste imali one šešire razne, cilindre, polucilindre i to?
-Da imao sam SVE vrste šešira, uvoz iz Ćeške, "Begej" Zrenjanin mi nije bio ravan.
-A gde su vam?
-Ne držimo više.
-PA KAKO ne držite više stalno sam to gledala kod vas!? Pa jel ima negde na drugom mestu?
-Nemam pojma. Lično ne verujem ali pogledaj za svaki slučaj.
-Jao pa šta da radim sad? Studiram dizajn i za sutra MORAM da imam cilindar...
-Nema ne vredi. Jedino... Al ko će sad da ide tamo... Ništa.
-Šta?
-Ma odneo sam neku staru robu u vikendicu na Crnom Vrhu, ako nije neki tamo ostao...
-JAO molim vas, mnogo bi mi značilo, evo platiću put i ja ću da vas vozim.
-Ma tamo samo traktor i džip može da prodje, nemam ti ja vremena da se cimam sad, večeras su oni cigani u "Moja kuhinja-moja pravila" ahahaha, jel gledaš? Za desert ima sto posto da naprave Cigansku tortu haha, ukradeš dva jaja i...
-A da idemo zajedno do tamo? Da ti JA pravim društvo? M?
-Koji ćeš mi kurac? Ako se zaglavim nema neke vajde od tebe.
-Ti si bre glup malo? Da IDEMO JA I TI TAMO, jebeš me u fulu, vratimo se sutra ujutru?
-DA TE JEBEM i dam ti cilindar? Neće moći. Odvedeš kravu kod bika-platiš, krmaču kod vepra-platiš, kerušu kod kera-isto, a ja treba da skačem džabe i još doplaćujem. Još treba da ložim vatru i čekam dva sata da mi se guzica ne smrzne. Jok ja. A i znam ti oca nije fora.
-Ali meni treba...
-Alo mala. NE DRŽIMO TO VIŠE! Lipši, boli me kurac.
Predizborno anketiranje
Појава због које мислим да се у Србији избори одржавају сваке године, мада је скоро па тако. Период када се нижи страначки кадрови размиле по својим местима као вирус забавиштем и крену да нас малтретирају глупим питањима и трују предизборним паролама у које више не верује ни конзилијум састављен од екипе *лик из Лазе-карта до Бањалуке риба-неко ко је до јаја глуп.*
По цео дан су ту, само мењају обележја и причају једну исту причу са замењеним ликовима, зову телефоном, пресрећу људе по улици и као најекстремнији облик долазе на кућну адресу. Најгора ствар у целој причи је што ни они сами не знају у којој су странци а ни ко је све у њиховом табору а о статуту и програму странке да и не говорим. Многи тврде да насиље није решење али код мене Јеховини сведоци више не долазе.
**Љиља:** Милораде, неко звони!
**Милован:** Заболе ме, да је неко *мој* већ би ушао.
**Љиља:** Па отвори, молим те, руке су ми од теста!
**Милован(у брк):** Еее да није тесто за питу сад бих ти ја рекао... *(отвара врата)* Ајде, улази, јеси код оног мог коња дошао? Само игрице играте, јел јебете ви нешто?
**Страначки кадар:** Кхм, извините господине...Стаменковић, јел да?
**Милован:** Не, Стаменковић је спрат испод...јесте ви из банке?
**С.К:** Неее господине, ја сам Ваш комшија, ту живим близу Вас нема ни 14км...
**Милован:** Аха, онда јесам хехе, јебига досадни људи ти банкари лепо кажем имаћу паре а они кад па кад па кад...пусти то, ајде улази и кажи шта ти требам?
**С.К:** Хвала, врло љубазно од Вас. Овако, ја сам из *ЏЏЏ* странке и за почетак да вам дам памфлет, блокче, хемијску и упаљач.
**Милован:** Хвала, баци тамо на гомилу поред папуча. Чек, чек, дај ми упаљач овамо.
**С.К:** Господине Стаменковићу, дали бисте Ви гласали за нашу странку?
**Милован:** А дал би ти јебо моју Љиљану?
**С.К:** Извините?!
**Милован:** Шта се извињаваш, ниси је јебо стварно. А и да јеси курац би ти то извињење помогло хо хо хо...поента је, мићо, да ти моју Љиљу ниси видео па не знаш ни дал би је јебо, кад би смео наравно. Е, тако и ја не знам ништа о твојој странци, какав вам је план и програм?
**С.К:** Ахаааа, хахахаха, баш сте духовити Господине, а шала никад није на одмет! Па видите, *бла бла* **пензије,** *бла бла* **путеви** *трућ трућ* **социјална политика** *ња ња* **ЕУ** *бла бла* **образовање** *трућ трућ* **радна места**........
**Милован:** Добро бре, синовац, излизала ти се та песма, могао си и на рипит да је ставиш. Кажи ми какав однос твоја странка има према субвенцијама за пољопривреду и какав био био однос тих субвенција за брдску и равничарску пољопривреду? А интересује ме и шта мислите о односу цене кромпира и чипса, утицају временских прилика на центре за рециклажу хартије и последње али не и најмање битно-шта мислите о легализацији проституције?
**С.К:** Па...овако Господине...ја мислим да су то комплексна питања...
**Милован:** Шта ме брига шта ти мислиш, шта странка мисли о томе?
**С.К:** Па не бих знао господине али сам сигуран да имају спремна најбоља решења и кадрове.
**Милован:** Значи да вам дам глас на основу парчета сјајног папирића, упаљача и хемијске? Напусти објекат и затвори врата дупетом.
**С.К:** А, Господине, моооолим вааас...?
**Милован:** Сам си тражио. Љиљана!!! Овај каже да купујеш коре за питу!
Strah od zmija
Gorštaci se plaše malo čega. Život na planini i direktan kontakt sa prirodom uz naporan fizički rad i određenu dozu surovosti stvaraju nadljude koji se od šale pentraju na klicu jele visoke trideset metara, vukove dave golim rukama, a za divljim veprom trče sa mesarskim nožem isplaženog jezika i sa dvije kobasice u očima.
Za takvu sortu ljudi ne postoji protivnik u duelu prsa-u-prsa od koga bi zazirali, ali se užasavaju od podmuklog ujeda otrovnih zuba za nogu, jer od toga ne mogu da se brane snagom. Kažu da su u straha velike oči. Strah od zmija ima one najveće, buljave. Toliko velike da se zmijama pripisuju osobine koje one nemaju.
U narodnim pričama, zmija može da se premeće (pravi kolut naprijed) i u tom slučaju je brža od konja. Poskok, najotrovnija zmija našeg podneblja, je dobio ime po vjerovanju da može poput potezne mine da iskoči iz trave i da te poljubi francuski. A, tu je i "zapunjivanje". (Pitao sam nekoliko starijih ljudi šta, pored ujeda, zmija radi u tom postupku, ali niko nije znao da mi kaže. Uglavnom, kad te zmija "zapune" - ima da te nema!)
Cijelo to usmeno predanje dovodi do toga da za vrijeme kosidbe, po najvećoj vrućini, možete da vidite sijaset kosača u toplesu, sa Maradoninim šortsem i neizostavnim stilskim detaljem - dubokim čizmama modne kuće "Tigar" Pirot.
- AAAAAAAA UPOMOĆ!!!
- Š-šta je, sunce te jebalo?!? Je li z-zmija? Ako je zmija, ne idi 'vamo!
- NIJE ZMIJA! MEDVJED!!!
- Međed? Pa, što odma' ne kažeš! Neka tebe, sinovac, tu, a ja odo' tamo da mu opet jebem mater!
Odosmo mi
Један од првих *мајндфакова* у нашим животима.
Као мали наишао си на нешто веома интересантно и ти би да останеш још, али твоји журе а ти им дајеш до знања да нећеш кренути са њима, па које? Нема! Али убрзо сконташ да и ти итекако полазиш...
-Ајде сине, морамо да кренемо.
-Али мама види куче како је слаткоо, хоћу да останемо још!
-Па добро, само ти остани, одосмо ми.
(У глави) : "Тооо!"
--------------------------------------------------------
(5-10 секунди касније)
"А чекај, како ћу ја знати куда они иду? Како ћу сам?! Шта ако..."
-**МАМААА! Чекајте ме, стижем!**
Ući u lik
Nezaobilazan idiom u svetu glume, opere i šizofrenije - mentalno a neretko i fizički se poistovetiti sa nekom drugom osobom, bila ona stvarna ili ne. Preuzeti tuđe karakterne crte, navike i osobenosti i tretirati ih kao sopstvene. Uglavnom...tehnika kojom se služe najbolji glumci i najgori ludaci.
- Brate, je l' vidiš one dve u uglu? 'Oćemo?
- Uuu, 'ajde...
- Pazi, ja ću levu a ti uzmi...E, brate, si dobro? Šta ti je, jebote?
- Ma, ništa, ništa...Samo ulazim u lik gradskog šmekera, tipa Nikole Koja u filmu "Mi nismo Anđeli"...
- Bolje bi ti bilo duđeš u lik tipa koji je normalan jer ja neću da ti budem jebeni Zoran Cvijanović, ščuo?!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- So, mister Sherbedgia...Are you ready for your first scene as a proud leader of albanian terorist organization who fights against Serbs for independence of the whole World?
- Po.
Srpski megaloman
Човек који је давно видео да је умереност го курац, и да су то све измислиле неолибералне ЛДП сероње са циљем да нас омекомуде. Ради и мисли само на велико и гади се оних што све мере и пажљиво одсецају.
-Купује акумулатор за Голфа-
-Господине по овом каталогу за ваш ауто иде овај од 55 ампера...
-Ти ће ми кажеш... Од сто ампера ми дај!
-Али нема потребе, и скупљи је...
-Е мој ти, па тај кад буде црко на 10% капацитета има да вергла и пали, а кад је нов са њим пређем 10 км на струју. Претходни ми је трајао десет година, него га сјебаше на мангало кад су пекли прасе па експлодирао... АКУМУЛАТОР никад није превелики.
-У лову-
-(Пуцањ раван НАТО бомбардовању Лађеваца, птице у кругу од 100м падају мртве, керови беже у рупе код лисица, а гост из Италије се усерава у гаће)...
-Хехе, ти си мислио чичи да побегнеш!
-Па јебеш ми све ако си ти нормалан, ко још гађа зеца са 10/89 , само уши су остале од њега!?! Који курац вучеш тај топ?!
-АКУМУЛАТОР И ПУШКА никад нису превелики...
-Женидба-
-Слушај, знам да си кретен, али размисли још једном, ова Рајка има бре преко 100 кила, мислим и да је јача од тебе, а она Јасминка се још није скроз оладила...
-Рајка има једну сису као две твоје главе, а Јасминка је дашчара.
-Па то ти и кажем, превелике су, не може ни да иде нормално...
-АКУМУЛАТОР, ПУШКА и СИСЕ никад нису превелики...
-Ти си бре мегаломан...
-А ти си пичкица...
Hiljadu dinara
Uzrok nepismenosti naše policije.
-Prekoračili ste brzinu, nevezan pojas...
-Šta ćemo sad ? Može da častim da ne pišete ?
-Ajd daj hiljadarku , pa da ne pišem.
Usturiti
Starinski izraz.
Izazvati nekog na ferku u piću i izaći kao pobjednik.
On tekilu, ti tekilu. On dupli vinjau, ti dupli vinjau. On štok, ti štok. On dva litra piva, ti tri litra. On pod šankom, a ti mrtav 'ladan, naručuješ još jednu turu, čudeći se šta bi insanu.
- Šta bi sinoć, junačino?
- Evo, ne smijem na ulicu od sramote. Mislio sam - napiću je pa ću da je iskoristim, al' 'oćeš! Usturi me treba, k'o da sam nedonošče!
- Vjerovatno se ne sjećaš, ali te je gotovo sama onako obeznanjenog dovukla do auta.
- Daj, ne jebi me! Kako će ona sa svojih šezdeset kila da dovuče mene ovolikog?
- Svega mi! Hercegovka, skoro se doselila. Živi iznad autobuske stanice. Ostavila ti je broj telefona da je pozoveš da provjeri jesi preživio.
- Dovrši tu kiselu i polazi za mnom!
- Kuda?
- Idem da je ženim.
Forenzičari
Ekipa alkosa koja procenjuje poreklo, sastav i kvalitet dobijene rakije.
- Šljiva, dva'es'dva grada...
- Ma ne lupaj, jabuka obična, nema više od dva'es...
- Kad ti kažem da je šljiva, znam ja! Dobro, možda nema dva'es'dva...
- Nemate vas dvojica pojma, to je mešana dunja i kajsija, dva'es'jedan grad. Provereno.
- Ma daj ne lupaj! Čekaj, ko je doneo ovu flašu?
- Dala mi Mara iz frizerskog salona da prospem, jes' k'o da sam ja lud! Evo je ide... Maro!
- Šta je?
- Koja je ono rakija što si mi dala?
- Nije to rakija budalo, to je razblaženi špiritus, ja s tim perem makaze i češljeve!
Istorijski trenutak
Trenutak kada prvi put pogledaš u oči svog novorođenog potomka, a on iskrivi usta u nešto što izgleda kao osmeh. Od tog trenutka si kupljen za sva sranja koja će ti napraviti u životu.
Tarzanija klub Vol. 4
Budim se u znoju.
Sve ono sam samo sanjao. Osećam se kao kraljevski pingvin koji je upravo proveo dva minuta u mikrotalasnoj na maksimali.
Sve je delovalo stvarno. Nikada nisam jebao, ali mislim da to ovako izgleda, kao u snu koji sam imao. Klub, pičke, muzika, alfa mužijak, piće, droga. Blogerke. Kop. Osam evra po tekstu.
Odlazim da se umijem. Nema vode. Pritiskam dugme na sekretarici. Poruka od Frenkija da dođem u redakciju u Marinkovoj Bari. Brzo oblačim roze jaknu, somotske pantalone i duboke patike na lepljenje. Gledam u novčanik, osam evra. Koji trip. K'o u snu. Do jaja. Kupiću usput Zaza čokoladicu i Rosu. Nabio sam sluške u uši. Pustio sam čuvenu Eltonovu pesmu *sekrifajs*. Navlačim kapu sa kićankom i spreman sam da krenem. Otvaram vrata, a ispred mene stoji neki klinac.
- Čiko jeste li vi sa Tarzanije?
- Da, izvolite....to jest...khm....jesam mali. Šta 'oćeš?
- A je l' mogu ja da napišem nešto za vas? Imam super tekst o sedamdeset dva mesta na koja možeš da sakriješ sunđer u školi.
- Ne može. Mlad si suviše. Koliko godina imaš uopšte?
- Dvanaest. A molim vas čiko. U mom razredu vas svi čitaju, iako sedmaci kažu da ste sranje.
- Reci ti njima da nikada neće jebati i to snažno, kurcem u pičku.
- Rećiću im čiko.
- I da bace dvojku na Evertona sutra. Čista k'o suza. Tvoj tekst ide odmah pošto izbacimo tekst o četrdeset pet načina kako da smuvaš engleskog gabora na Egzitu. Idem sada da jebem.
- Hvala čiko, ali teško ćete jebati ako vas neko vidi u toj jakni.