Trenutak kada shvatiš da se nikada nećeš promeniti, kao i da se nikada nisi ni menjao.
Priče koje te teraju da iščekuješ osnovnu i srednju školu, kao i fakultet, u najčudnijim nadanjima da ćeš upoznati nove, drugačije i zabavne ljude i da ćeš učiti ono što voliš.
Priče o vezama i orgazmima koji pomute mozak.
U nekom delu života shvatiš da pripovedači tih priča imaju potpuno drugačiju svrhu života od tebe, i drugačiji intenzitet osećanja i da nisi ni trebao da ih slušaš.
Možeš da upišeš fakultet koji si želeo čitav život, da se smuvaš sa osobom koju si žarko želeo i da imaš dugogodišnje ortake, ali tvoje raspoloženje podjednako je onom kad blejiš u komp dvadeset sati i pitaš se što nemaš ortake i devojku.

U pitanju je Dino Merlin,koji naime sudeći po njegovim stihovima može biti sve što poželi!

Priloška odredba za razočaranje. Nadomak ruke, al' tuki u poslednjem trenutku. Ža dlaku šinko.

Opomena onome čije psihofizičke sposobnosti cenimo daleko manje nego svoje.

Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"

Suptilni naziv za seljačinu. Lika koji uporno transfer blamiše okolinu. Pljuje k'o Siniša, psuje k'o magistar. Klasičan redondo.

Другим речима - Супер си! Хвала ти пуно, баш си ми помогао! Да није било тебе, не бих се никако снашла! Љубим те! Баш си фин!

Али нећеш јебати.

''Диван си'' је оно што ће ти девојка рећи ако у теби види геј друга. Ако види у теби потенцијалног трситеља, ово никада нећеш чути.

Specijalne jedinice romskog naselja, naoružane kobrama - tarabama sa dva eksera koja vire.

Izuzetno iritirajuće rukovanje od strane ljigavih osoba. Kad vam daju ruku imate utisak ko da stiskate mrtvu ribu. To je ujedno i psihoanaliza njihove ličnosti.

Ili vruca linija.Ovde u Srbiji rade Ema,Zaklina,Tamara,Sonja.One su tu zbog nas tj. zbog nasih para.One obicno kazu da gole a ko zna mozda su zakopcane do guse.

ONo sto ti devojka kaze posle seksa.

Ma to je sex.

Najbolje mesto gde mozes da se napijes i da nadjes ribu.

Српски национални спорт. Једина привредна грана, која је у Србији популарнија од угоститељства, такође и дисциплина без које угоститељство не би опстало. Онај ко тврди да су наши људи добри угоститељи, очигледно није стигао да буде фасциниран нашим усместитељским способностима.

Феномен који у Србији утиче на све генерације, те је усместитељство популарније од студирања, посета кафани је приоритет над плаћањем дажбина, а са првим зрацима сунца, предавања се из амфитеатара премештају у кафиће. Популарне "баште" од маја па до краја, преплављене су живљем к'о Мека аутобуса са новопазаским таблама за време Хаџилука. Деца се од раног доба шаљу у усместитељске воде, како би стасали у људе прилагођене друштву у којем живе. Усместитељство се дели на три основне подврсте: кафићарлук, сплаварство и класичан кафанизам.

Класичан кафанизам се практикује у свако доба дана, од стране људи који подносе захтеве за инвалидску, немају да плате кирију, али зато воле да на дневном нивоу, трпањем огромних количина меса у гузицу, и шљокањем пива које је у радњи три пута јефтиније, продужују црту. Црту коју ће очигледно избрисати имагинарном финансијском гумицом, пијењем батина, или додатком за треће малолетно дете.

Сплаварство је широко позната и темељно обрађивана тема, која се одвија у касним вечерњим часовима.

Кафићарлук је надметање у "ко ће спорије да срче кафу/енерџидринк, дуже да изблеји, и оцрни и испљује већи број недужних незгубидана, који су се нашли у пролазу. Такође се практикује "као шатро учим, јер читаонице не постоје" варијанта, која је у суштини подвлачење првог пасуса, а надаље зверање људима у патике, и премеравање дозе преосталог пива/кафе погледом. "Ефекат затамњеног стакла" је оно што одликује фићка екипе, јер (из разлога непознатих обичним "парк или гајба" смртницима), сунцобрани припадницима фићка екипа делују као кабина министарског блиндираног Аудија. Тако ће сваки ваш пролазак бити испраћен погледом, мимиком, гласом и гестикулацијом, у маниру "он уопште није овде" оговарања, као да ваш поглед не може допрети до простора који се налази испод сунцобрана. Уколико сте се некад запитали како је бити пред жиријем избора за најплоднијег вепра и најкапиталнију крмачу, прођите поред башти кафића.

Њушке које се годинама церекају на исте форе. Људи који и дан данас преврћу дупиште по патосу од смеха, на ход Ејс Вентуре, човека који чита пуно књига, вајање пекаркиних сиса од стране Славка Штимца, и вапаје Уме Турман за дугачком, тврдом Биловом китом.

Уколико су део стандардне екипе за активност коју је креативна српска омладина поистоветила са ономатопејом оваца, мождане ћелије остатка екипе рикњавају к'о квочке кад их рока крупан град. Иновације, и имплементирања неких нових фазона, на нивоу су промена на Заставином моделу "Скала 55" у периоду од 1995. до 2005. године. Траћење драгоцене и јединствене младости, бленући у адуте домаће кинематографије, жанра "Драган Зарић и Гидра, ваћаре Секу Сабљић за сису", нарезане на диск који је изрезбарен од прекомерног коришћења. Сваки оригинални покушај умерене спрдње на рачун преживара, бива покошен "загорели мушкарци /геј-рилејтед" форама, изваљеним још у склоништу '99те године, оне ноћи кад је НАТО гађ'о Панчево.

Основна родитељска препорука нежењама и уседелицама у годинама.

Naziv za muškarca koji dobro izgleda i koga devojke skidaju pogledom, ali dotični ništa ne preduzima po tom pitanju, oćekujući da će mu neka sama prići. Onaj koji igra na kartu fizičkog izgleda na način 'lezi 'lebu da te jedem, lezi ribo da te jebem'

Iako istini za volju, većinu ženskih pripadnika ove subkulture čine devojke u najmanju ruku problematične lepote nije zanemarljiv ni broj onih kojima apsolutno ništa ne fali.Metalka po definiciji nije ziljava,uglavnom je devojka sa stavom i antičakista.Još ako je i lepa eto zgode!Na nju uglavnom većina ljudi ne obraća pažnju do prve prilike kada je vidite na Adi ili negde gde se morala obući nemetalski.Naravno kosmički zakoni apsurda i kurcouvaljivanja i ovde se mogu videti u punom sjaju! Lepe metalke su najveći ekstremisti medju metalcima,zato što se zbog svoje lepote moraju duplo truditi da budu prihvaćeni u krdu Metalika-majicaša.Tako će one s prezirom odbiti svako udvaranje osobe koja nema odrpanu Ajron Mejden majicu do kolena,prljavu kosu i martinke.Umesto vas,pored svog vašeg truda,izabraće gitara boja koji ima lice čiji se reljef može uporediti sa zemljištem u oblasti Hirošime 1945,a vas će ostaviti na vetrometini izloženog pitanjima ziljavih pičaka tipa *Šta si uopšte video u toj sektašici i sl.* Razlog odbacivanja metala kao prihvatljivog pravca i utoljivanja tuge u vinjaku i Tomi.

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

Neće se vratiti. Šutnula te je. Tako je! Zavrtela ti je mozak, iščupala ga manikiranim noktima i bacila u kovitlac neprespavanih noći i preživljenih košmara. Ti misliš da ona zna da sediš u sobi sam i gledaš "Notting Hill"! Zna tuki! A i boli je tuki!