Шалтеруша која ти 1001 дан прича нову причу.

U našem bogobojažljivom i sujevernom narodu, misterije života oduvek su se pripisivale nekoj nevidljivoj sili koja je - hteli mi to ili ne - vazda upravljala Čovekovim vremenom na Zemlji, oblikujući ga, organizujući i govoreći kada mu je kraj a bez da je isti ikada imao tu šta da se pita. Bog ili Sudbina – sasvim je svejedno; rođenje, zaposlenje, ženidba, Tašta, Smrt – sve je to neko već odavno isplanirao, i što pre ta činjenica bude prihvaćena biće ti lakše. Obilna konzumacija alkohola pri tome, razume se, sasvim je dozvoljena.

Elem, s tako uperenim prstom u Svevišnjeg ( ali bez i najmanje namere da mu izbije oko ), Srbin je našao sasvim prihvatljivo objašnjenje/opravdanje za, ne “petvekovno”, već VEČNO očajno stanje u kojem se nalazi, time s osmehom skidajući svaku odgovornost sa sebe sâmog da povodom istog nešto i preduzme. Eventualno samoinicijativno poboljšanje sopstvenog i života svoje porodice, za jednog pripadnika nebeskog naroda verovatno bi značilo i terminalno odstranjivanje iz VELIKOG PLANA koji je dobri Gospod namenio Srbima, a u vezi sa onim nastanjivanjem galaksije Andromeda za par desetina hiljada godina.

Skoro u isto vreme kada se pomirio sa time da će raditi ono što mrzi, mrzeti ono što ne radi i, uopšte, mučiti se za sve i ni zbog čega, naš čovek je razvio najsvetiji oblik mržnje ( Attack: 220 + 16 ) prema svakoj individui koja se oglušila o Božije Slovo i odlučila da živi “nešto” bolje, srećnije, duže. Tako se, bajdvej, i razvio onaj epski antagonizam prema Slovencima, mamicu im jebem zmajčekskouououo, mada su oni i pre toga bili kreteni, ako ćemo realno. Ipak, videti jednog člana ili članicu sopstvenog plemena kako “uspevaju” u životu pa makar i u najbeznačajnijim segmentima istog, za jednog ortodoksnog i verovatno neistuširanog “ića” može značiti samo jedno: pakt pomenutog/pomenute sa Sotonom i kategorisanje istog/iste kao najcrnje znane domaće ili divlje stoke, uz obilno unutrašnje pominjanje ženske familije i porodičnog stabla uopšte.

A onda može da se vrati i nastavi da kuka kako nema šta da jede...

Simpaticna grupica od oko 20-tak mladica kojima fudbal jeste bitna stvar ali nije im najbitnija stvar u zivotu.

Osoba koja suviše dopušta da joj se Zemljina rotacija meša u privatni život.

Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.

Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.

Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.

Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.

Ovo bi verovatno bila najbesmislenija pesma ikad.

Prateći vokal svake himne na Balkanu.

Илити бушење рупе у глави ради што бољег чишћења свега онога што нас одваја од шимпанзе са дрвета.

Некада давно врачеви по неким вукојебинама су бушили рупе у глави да би ослободили дух и подигли своје размишљање на виши ниво. Или су они тако мислили, али свеједно мислим да је деловало јер су јелте они веровали да делује. Можда је само био добар трип да ти поветарац ћарлија по ганглијама, откуд знам, важно да је прича до јаја.

Хтели су да изађу ван оквира свакодневнице и пронађу неки смисао или макар нешто занимљиво у свеопштој досади која влада одувек. По мени, то су биле девијантне и поремећене њушке али су се трудили јебига, није им било мрско да одјебу малограђанско племе и изађу изван устаљених оквира. И због тога их поштујем.

Данас се ради обрнута ствар. Глава се буши стереотипима, обрасцима понашања, једнобразношћу и за садашње друштво прихватљивим аксиомима који треба да нађу оно мало креативности и различитости које су преживеле из младости и униште га. Предефинисати све, не остављати могућност избора или мењања већ написаних сценарија, уклопити све као лего коцкице, дисциплина је све. Спречити испаде изван такозване "нормале", довести све на исти ниво, угушити било какво таласање и створити тоталну хегемонију, то је њихов задатак. Да сви лепо буду исти, плава радничка кошуља, сендвич са паризером, Дневник у осам па Курсаџије на Пинку. Послови који се понављају у недоглед, фабричка трака која ствара дронове на којој раде дронови, прежвакани хумор, глупи босанац и педер словенац, забава за масе која се на исте баца лопатом а та иста маса жељно зинула и чека некога да јој стави курац у уста. Стварање калупа од свега и индуковање жеље људима да се у тај калуп уклопе.

Најлепши део долази на крају, посластица. Када се мозак испере и напуни одговарајућим материјалом онда се рупа залије и печатира тако да никада не може бити отворена. О туђем мишљењу се не размишља, оно се уклапа у оквир који је матрикс већ етикетирао као глупост, секту или "ју мене :прекрст:".

Јединка је ушрафљена, машина меље смиреношћу швајцарског сата, нема одступања у откуцајима.

СЛЕДЕЋИ!

Pitanje zločinac, koje se rado i bez ustručavanja upućuje devojkama koje su prešle dvadesetu, od strane totalno nebitnih kreacija sa ulice i pijace. Služi kao provokacija, loše prikrivena velom dušebrižnosti, iza koje, bez obzira na odgovor, sledi niz neprijatnih pitanja, koje su tu da dotičnu devojku nateraju da poželi da se smanji na liliputanske proporcije i sakrije iza nogare najbliže stolice. Jer biti bez momka je nedopustiva sramota, a biti s momkom koji ti nije muž- još veća.

Plašenje deteta u ranom dobu kako neke stvari ne bi radilo.

Град сличан Тур д Франс-у, гомила дрогираних људи вози бицикл.

Дугометражни филмови за одрасле (или напредну омладину) у којој се све доводи у први план осим секса. Ако у европским или америчким порнићима главни глумац покушава да импресионира гледаоца дужином и техником како задовољава своју партнерку која је у делиријуму, јапански глумаци (ваљда због недостатка дужине и технике) желе да импресионирају местом догађаја, предметима и често садистичким актовима.

Jedino mesto gde možeš da ždereš kao nenormalan i iz prvih redova posmatraš odigravanja najvećih istorijskih bitaka.

Moderna mlada žena životnih shvatanja i ponašanja koja potpuno odstupaju od opšteg obrasca. Večita i beskompromisna buntovnica ka svemu što ima etiketu standardnog i uobičajenog. Osoba kojoj je primarna misija bunt radi bunta.

Nekada strogo lokalizovana u urbanim sredinama, danas, kao pojava, raspršena svuda gde se uočava malograđanština i površno poimanje života, i svega što ga prati, kao takvog. Prisutna kao izuzetak svakog pravila, noć svakom danu, jin svakom jangu, Tarkovski svakom fon Triru. Mali tračak svetlosti u moru besmisla i monotonije.

Uglavnom odrasla u normalnom ambijentu, toliko normalnom i uobičajenom, da je možda baš on uticao na njeno odrastanje i životnu filozofiju. To je dovelo do toga da svemu traži alternativu, jer nije samo jedan put pravi, tačnije jeste, ali ne onaj kojim većina ide.

Stasala kroz prizmu različitosti, sve je tako prosto, a, opet, tako složeno. Kad je seks u modi ona se jebe; kad je prostakluk u modi, ona vodi ljubav; a kad je sve to u trendu - njoj se jebe. Životni moto ima u nekom stihu Ijana Kertisa tipa "Someone take these dreams away" ili "Cry like a child, though these years make me older", verujući da je njena uloga samo prolazna u relativnosti vremena i prostora. Na ljubav gleda kao na nešto totalno irelevantno, a opet neophodno, a seks kao nužnu hedonističku vezu sa prosečnim predstavnikom većine koja ne shvata njeno bivstvovanje.

Suštinsko obrazovanje stiče tamo gde joj ga ne mogu dati, svoju tugu krepi čitajući Šopenhauerova mračna dela i upijajući njegov pesimizam nemogućnošću dostizanja nirvane kojoj je sam težio. Ipak, ne želi se toliko distancirati od sveta, te i ona studira da bi pokazala da može biti kao i oni obični, nesvesni mediokriteti koji žive u ubeđenju da je sve pragmatično i potpuno utemeljeno u realnosti. Studira nešto što prosečan čovek verovatno ne bi nikad poželeo, andragogiju, ili, pak, skandinavistiku, jer tamo želi jednog dana otići da pruži utočište svojoj depresiji.

Inspirišu je Bergman, Tarkovski i Linč, jer njihova nerazumljivost idealno ide s njenom namerom bežanja od svega shvaćenog, i od strane društva, prežvakanog. Može i Altman proći, jer je voleo da ismeva američki sistem vrednosti na njemu svojstven i originalan nači, dok je Hičkok matori smarač koji je uveo puku zabavu u nešto što je trebalo biti iskazivanje osećanja pokretnim slikama. Sluša neki andergraund kalifornijski bend čije fanove u njenoj sredini možeš nabrojati na prste sakate šake, tipa "Rain Parade" i "Dream Syndicate". Oni su jedino što valja u prokletim 80-tim ispunjenim zaglupljivanjem i hiperprodukcijom krš stvari koje su upropastile umetnost kao vid izraza.

Vegetarijanka je, jer nekad misli da samo životinje mogu razumeti njenu različitost i nerazumevanje okoline. Volontira u azilu za pse sa ulice, ne bi li tako pokazala da ih više voli od ljudi, iskvarenih i dvoličnih. Jede kinesku hranu sa indijskim začinima i kari sosom, ali nije debela, jer debljina pokazuje preveliku sklonost hedonizmu, a njoj je on stran, barem u ovom životu. Sve u svemu, naša alt cava intelektualka je moderna asketa, koji živi i živeće tražeći smisao različitosti dok čita Bukovskog i veruje da on nije samo jebao raspale alkoholičarke, već u tome video više ciljeve opstanka na ovome svetu.

Стање свести у које западнеш кад укапираш колико слободних жена на свету сањари о слободном мушкарцу, а ти га још увек шиљкаш испред рачунара.

Patriotski odgovor srpskih turista kada prave sranja u inostranstvu i pitaju ih odakle su.

Dvosjekli mač. S jedne strane uspješno rješava dječiju nesanicu i garantuje noćni mir roditeljima, a s druge strane predstavlja znatno smanjeni broj obavljanja bračnih dužnosti. Ipak, kad roditelji konačno uspavaju obično najmlađeg potomka znaju da se bace na posao, a to može imati svakakve posljedice.

Kada uđete u raspravu sa Englezom, on će na vaše pjenjenje i povisivanje tona da odgovori sa nekim podcjenjivačkim pitanjem tipa: "Stvarno tako mislite?" pritom zadržavši mirnoću i bezličnost. Srbi možda ne razumiju najbolje engleski humor, ali podcjenjivačko reagovanje u engleskom stilu razumiju i te kako dobro. Srbinu se radije obratite psujući mu pola familije, nego ovako. Ne volimo kad nas podcjenjuju.

Укључити македонски титл.

1. Ide Mile lajkovackom prugom. - Mile je kreten cim ide prugom a ne putem

(Netačno. Mile je kiborg, jedinstvo mašine i čoveka, nova budućnost koja se rađa - pola Mile, pola voz, on ide prugom, dosežući nove granice humanosti i transporta, on ide, kao Skot Pek, putem kojim se ređe ide).

2. Ide Mile sa jos jednim drugom.. - i drug mu je kreten cim ide sa njim

(Netačno. Mile kiborg nije sam - uz njega se nalazi drug (neka to bude Sartrov DRUGI!) da ga podrži u mašinizaciji-poetizaciji stvarnosti, na način italijanskih futurista).

3. Ide Mile gori mu cigara ..- cigara ne gori nego dimi.

(Netačno. Iako je kiborg, on se nije lišio malih poroka koji čoveka čine čovekom - Mile puši, i kao takav, nadilazi čoveka-puritanca istovremeno nadilazeći i bezdušnu mašinu (sa kojom se istovremeno dijalektički identifikuje - jer lokomotiva proizvodi DIM)!

4. Ja poznajem mojega drugara.. - pa, da ga ne poznaje ne bi mu bio drug

(Netačno. Mile poznaje drugara: kako treba zavideti Miletu! Jer u digitalnoj realnosti imamo toliko drugova koje srećemo digitalno i koje u stvari ne poznajemo. Poznavati: totalitet humanosti)!

5. Suvo seno koseno ..- kosena je trava a tek kad se osusi postaje seno.

(Netačno. Staviti u kontekst stavke 3 - pitanje je šta Mile puši, šta je trava, a šta je seno. Kiborg koji puši travu, zapanjujuća i obećavajuća projekcija humaniteta ljudske budućnosti).

6. Tekla reka kroz selo.. - JEDINA ISTINA U PESMI!

(Netačno. Tekla reka: zašto u prošlom vremenu? Verovatno kao upozorenje na preteći fenomen globalnog zagrevanja. Suša - nema reke. Mile - borac za ekološku osvešćenost).

7. A u reci riba plovi.. - kako riba moze da plovi. Valjda riba pliva. Plovi...kad je mrtva

(Netačno. Plovi riba. Fabrike su je ubile, zagađenje. Značaj ekološke osvešćenosti).

8. Nema koj da lovi.. - riba se ne lovi nego se peca. Zec se lovi

(Netačno. Glup komentar - riba se lovi, i riba se peca. Peca se štapom, pecaljkom, lovi se mrežom, vršom, dinamitom, strujom ii ostalim riboLOVAČKIM priborom. Zanemarićemo ovu stavku u analizi).

9. Nemoj Mile da ostavljas druga ..- Mile je izgleda gay

(Netačno. Mile ne ostavlja druga, jer su drugovi simbiotički povezani, to je osnova ljudskog društva, pesnik hoće da istakne značaj drugarstva iako u odnosu postoji određeni erotski kontekst).