Hrvatski izraz za narodnjake iz Srbije.
Tako, u cajke spadaju Mile Kitić, Era Ojdanić, posebno Baja Mali Knindža, Ceca, Lepa Brena, Bajaga, EKV, Smak, Partibrejkersi i "Brandenburški koncerti" J. S. Bacha u izvođenju Beogradske filharmonije.

Дефиниција чија је oсновна и једина функција да буде носилац податка који желимо да презентујемо вукајлијашкој јавности. Гро речи служи да се задовољи форма и да буде својеврстан пиједестал информацијама које сведоче о нашој изузетности. Изузетности у погледу величине гениталија, коеф. интелигенције, знања коришћења википедије итд.

Kad te izraz "vikend akcija" asocira na supermarket.

Osoba koja ujutru ne ustaje već se воздиже.

Верник који је на помало необичан начин протумачио једну од најпознатијих библијских порука (Људско тело је храм Божији), те је набацио пар фресака на себе.

Фудбалер из паралелног универзума.

Не само да уме да чита и да пише, већ то ради на изузетан начин - човек је мислилац. (доказ, доказ, доказ - остатак мо'ш да видиш на дну сваке странице)

Поред тога, један је од ретких, ако не и једини домаћи фудбалер који се не либи да јавно изнесе истину по питању менаџера и остале фудбалске мафије у Србији и иностранству (види пример).

Одиграо је пар утакмица за репрезентацију, да би потом замолио селектора да га више не позива, пошто није могао да нађе заједничку тему за разговор са манекенима "свит јирса" и тако тим типовима људи којима одевни предмети неретко садрже слику Тонија Монтане.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.

Удружење које се бори за позитивну дискриминацију ромских музичара и уживалаца њиховог дела.

(парфеми "Стрејт" су финансијери, генерални спонзор)

Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.

Ovaj bogougodnik rođaše se u njivi dok mu roditelji znjaše žito. Kao sasvma mlad pokazivaše sklonost ka odvajanju od zemlje i levitaciji uopšte pa ga roditelji dadoše u manastir da kaluđeri vide sta im je sa njime činiti.
Po dolasku u manastir on lebdaše čas onamo - čas ovamo te ga zbog toga bratstvo manastirsko cesto prekoravaše i govorahu mu: "Čovek nije ptica pa da leti, hodaj dvonožno kao i sve ostale sluge gospodnje, ne izmotavaj se, jer to nije bogougodno". Bratstvo kasnije ipak uviđaše razne koristi od ove njegove sklonosti, kao što nam tropar i kazuje:

Životni moto pod kojim žive ljudi koji iznenada dobiju priliku da se susretnu sa nečim sa čime nisu da tada. Ne znaju kako to da koriste, ne znaju šta će im, čemu to uopšte služi, ali znaju da jednostavno moraju da ga imaju. Posle to nešto samo skuplja prašinu i privlači pažnju i traži hranu.

Лош и надасве непотребан изговор за бол у гениталијама услед собе која личи на пећину у којој су Ташко Начић и Павле Вујисић дували лепак након двонедељног опијања. Можда ће твоја квази-уметничарска изјава импресионирати хипстерку тугаљивог погледа (што је можда и једина битна ствар), али твоји ортаци знају да си само лењи говнар коме није фрка да обитава уз три недеље стари јогурт који само што није проговорио. Педантност је исти курац као и учење - бавићеш се њоме само уколико се обрађује тема која те интересује.

Još jedno uspešno završeno putovanje oko Sunca.

Kad ostaneš poslednji nepronađeni u igri žmurke, ali samo zato što te niko ozbiljno nije ni tražio.

Име: Чланковита глиста; Породица: Змија; Фамилија: Аурора Бореалис;
Свака чланковита глиста, дакле и ја, састоји се од 64 чланка апроксимативно. Нисам сигурна да знам шта значи реч апроксимативно ал ми било лепо да је метнем овде. И сваки чланак има има тачно одређену функцију, осим неких који су ту чисто безвезе.
Уџбеник из биологије за 6. разред каже следеће, цитирам: "Иако делује незамисливо, чланковита глиста се прилагодила кретању без ногу, и то веома лако чини." Курац мој лако. Захваљујући једном јебеном мишићу у 17. чланку и методи: *згрчи тело - опружи тело*, успевамо некако да се крећемо кроз овај живот пун чемери и боли.
Све је у животу пролазно мој друже
И љубави и туге и сви срећни дани
Сад када је нема нека плачу руже
Ко увело лишће на јесењој грани...
Ја се извињавама на овој дигресији, пукла ме емоција. Да наставим. Уврежено је мишљење да смо ми потомци змија, гуштера и чега све не, но јасно је ко дан да су то фабриковане инсинуације наших архинепријатеља, белих носорога.
Сви сте у школи учили да слонови сваког пролећа одбацују сурлу, а да ли сте се икада запитали да је можда сурла та која одбацује слона и еволуира у неко друго биће, биће ослобођено материјалног. Руку, ногу, ушију, очију. Да, и репродуктивних органа, но та тривијалност нам не представља сметњу приликом секса. Сада се вероватно смејете и питате како глупава чланковита глиста може да води љубав? Питајте своју жену, она се није бунила.
Вас, људе, вероватно занима какво мишљење ми, чланковите глисте, имамо о вама, људима. Како било, ја вас делим на две врсте: на оне који имају потребу да нас газе својим псеудоподама и оне који нас из некаквог милосрђа, ил шта ти ја знам, на нашем путешествију од тачке А до тачке Б, без грешке враћају у тачку A. Ух, како мрзим ове друге. Зар је толико тешко погледати где нам је усмерен први чланак (упадљиво светлији од осталих), и пренети нас у том правцу?
Рекли су о нама:
"Јасно је да је тајна и бит свега сазнајног у следећем питању. Где је крај онога што чланковита глиста као таква јесте, а где почетак онога што чланковита глиста није."
Корнелије Ковач, гитар хироу турнир - делта сити 2008..
"То не беше глиста, нит то беше змија. Већ све део до дела. Доиста чудно. Чудо?"
Посланица Назарећанима, трећи псалм 12:44

То сам у најкраћим цртама Ја, чланковита глиста. Или сам беше чланковити црв? Е да га јебеш...

Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).

Habibi Adebajor je bilo dosta svega, radila je kao manikir majstor u kozmetickom salonu u Čadu, bio je avgust i sezona branja ovsene raži. A svi znamo, najgore je raditi manikir ljudima kada dodju iz polja. Njen suprug Adis Adebajor bio je jos očajniji jer je shvatio da neće biti u stanju da donese hleb (plodove hlebnog drveta tačnije) na sto, hleb koji je tako žarko čekao tromesečni Obafemi. Naime, Adis je pre nekoliko meseci potrošio svu ušteđevinu na kupovinu priplodnog bika, za kojeg ce se kasnije saznati da je homoseksulane orijentacije i da je za spolno opštenje sa ženskim jedinkama zainteresovan kao i Papa Ivan Pavao II za rezultate Lige Budućih Šampiona. Odlučili su, napustiće sve i otići u Etiopiju, zemlju večitog proleća, i tamo otvoriti agenciju za finansijski konsulting i grinfild investicije. Put nije bio nimalo lak, no, godine 1868. oni stigoše u odredišnu zemlju. Razvili su šator na prelepom proplanku i dok je Adis rešavao Sudoku (srednje težine), Habibi je proveravala spisak za put koji su napravili pre polaska kako bi utvrdila da nešto nisu zaboravili. U tom trenutku nedaleko od njih prolazio je industrijalac(u nastavku: bogati industrijalac) koji je u potrazi za naftnim nalazištima naišao na ovu oazu crnog zlata i učtivo upitao gospođu Habibi sledeće :”Ti,ti, buđava, kako se zove ovo mesto?”. No, ona ništa nije odgovarala već je nemo posmatrala spisak. Između stavki plazma i vlažne maramice uočila je neprecrtan pojam “beba” i u istom trenutku je iz sveg glasa uzviknula :”ADIS, A BEBA?”. Bogati industrijalac(u nastavku: prebogati industrijalac) je čudno pogledao i promrljao :”Čuo sam te, ne moras da se deres, konjino jedna.”. Na ovom mestu prebogati industrijalac otvorio je rudnik ”Adis Abeba doo” oko kojeg se kasnije razvio velelepni grad. Ovo je istinita prica o nastanku jednog prelepog grada i njegovog imena, današnje prestonice Etiopije.
ps. Mali Obafemi je danas živ i zdrav i igra fudbal za Javor iz Ivanjice.

Vreme koje protekne od trenutka kada sednete na prazno mesto u gradskom prevozu pa sve dok se ispred vas ne pojavi trudna baba ratni invalid i zatraži da joj ustupite sedište, bilo direktnim obraćanjem tj. rečima, bilo indirektnim obraćanjem koje se javlja u dva oblika: 1. umirući kašalj jedno 5 cm od vašeg uveta 2. pseći pogled u pravcu drugih putnika koji za cilj ima da inicira hajku na Vas.

Predstavlja višeminutni deo dnevnika, neposredno pre sportskog bloka, u kome ženski glas vrši analizu (kritiku) nekog skorašnjeg kulturnog događaja (izložbe, pozorišne predstave, opere,...). Ako ste samo običan smrtnik i građanin, nakon izlaganja ove gospođe nemo ćete neko vreme blenuti u TV i pokušavati da sastavite nešto smisleno od one 3 reči koje ste razumeli u njenom celokupnom petominutnom izlaganju..