Himalaji su “sakrili” pičku
Himalaji postoje tek tričavih desetak miliona godina ali su za to vreme uspeli da pomognu našim prabakama da “sakriju” svoju dragocenost duboko i zagonetno negde između prednjice i zadnjice, i leve i desne noge. To nije bila slučajnost. Svejedno, naše pradeke su se našle u problemu. Umesto da im pička četvoronožne prabake uvek bude pred očima i “na izvolte” sada je ta ista pička kod dvonožne prabake bila sakrivena i teško dostupna. Jednostavno, posle nastanka Himalaja nije više bilo tako lako i jednostavno jebati.
Kako je bilo pre Himalaja?
Pre Himalaja celokupna strategija četvoronožnog pradeke je bila prilazak “straga” četvoronožnoj prabaki i uz malo natezanja, htela ona ili ne, jebanje je bilo neizbežno a produžetka srećnog niza obezbeđen.
Kako je bilo posle Himalaja?
Posle nastanka Himalaja dvonožni pradeka je morao da dvonožnu prabaku nekao privoli na seks raznim strategijama i manevrima. Ne, nikako nije smeo da bere i poklonja joj cveće jer od jebanja onda ne bi bilo ništa. Prabaka bi jednostavno pojela cveće ... i to je to. Umesto toga strategija pradeke je bila da prabaku dovede na livadu i POKAŽE joj cveće. Sva srećna i oduševljena ona bi se onda naguzila da ubere cveće a pradeka bi to iskoristio i naguzio prabaku, produžio srećni niz i dodao još jednu grančicu porodičnom stablu.
A kakve veze imaju Himalaji?
Imaju i to velike. Pre Himalaja Afrika (pradekin i prabakin dom) je bila prekrivena kišnim prašumama možda i bujnijim od onih amazonskih. Najbrže i najbezbednije “transportno sredstvo” u ovim uslovima je bilo skakanje sa grane na granu, a za to su pradekama i prabakama bile potrebne četiri ruke ili četiri noge, svejedno je, ali to je ono što je funkcionisalo. I tako bi ostalo do dana današnjeg da se ....
... ostrvo Indija nije “zakucalo” u Aziju. Silno je potisnulo i naboralo zemljinu koru i konačno uzdiglo Himalaje koji su kao nepremostivi bedem poremetili dolazak kišnih oblaka nad Afrikom. Kišne šume u Africi su prestale da budu kišne i na kraju su prestale da uopšte budu šume. Teren je postao travnata savana ...
... a u savani su pradeke i prabake morale da “siđu sa grane” jer nije bilo više ni grana ni drveća. Samo trava u ravnici. Tada se pokazalo da je vrlo pametno i zdravo uspraviti se i razgledati okolinu jer u travi je vrebalo svašta. To je bio trenutak kada su prabake sakrile pičku a pradeke počele da se češu po glavi od silnih problema, mada su muški “ukrasi” i dalje landarali i ljuljali se na povetarcu kao i pre Himalaja.
Kad danas vidim sve one neustrašive momke kako osvajaju smrtonosne gudure Himalaja pomislim kako je Bog stvorio ove planine samo da bi muškarcima zakomplikovao život i nametnuo im večitu igru osvajanja i Himalaja i žena.
Optimističniji zaključak bi glasio da su Himalaji zaista zakomplikovali život muškarcima ali su ga sasvim sigurno učinili bogatijim i inetresantnijim. Ali ne samo muškarcima.
Srpski nuklearni program
Tv Pink. Prvo stradaju oči, ubrzo i uši, a sve to vodi potpunoj dezintegraciji žrtve.
Omladinski sleng u serijama Siniše i Ljiljane Pavić
Јединствени сукоб простора и времена које касни. Узрокује мањи заплет у серији павићевском методом "који/какав", а обичном посматрачу изазива забезекнуће, бујицу псовки, акутну непријатност и жељу за показивањем голог дупета екрану.
2011. - "Лепше сутра"
Милорад (отац фамилије): Горане, вуци се у собу и ради домаћи! Доста ми је више да идем у школу због тебе!
Горан: Си, шефе!
Абхазија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Побогу, какве су то речи?! Шта ти значи то "си, шефе"?!
Милорад: Шта то значи?! То значи да ћу до краја школске године да га надзирем и да мољакам по школи као џивџан!
Абхазија: Господе Боже! Какав џивџан?!
Милорад: Па обичан џивџан, она ситна птица што једе мрвице што му баце други, док другу маришу и ћоришу!
2015. - "Биће боље"
Драгомир (отац фамилије): Не можеш у томе у град! Лепо ти ћерко мислиш на себе, после ја треба да бринем! Џигерицу ми поједосте!
Жаклина (ћерка): Тата, пусти ме, баш је суперишка!
Аритмија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Драги Боже, какав је то речник?! Драгомире, шта јој то значи?!
Драгомир: То значи да ћете ви, госпођо, у најскоријем року постати баба, јер ће вам ћерка пре или касније донети вест да је закачила!
Аритмија: Господе Боже! Како закачила?!
Драгомир: Лепо, баш као што сте и ви закачили, госпођо, а ако буде закачила ја ћу да се откачим!
2020. - "Лепше време"
Борислав (отац фамилије): ...а ти би сине, уместо што губиш време, коначно могао да завршиш тај факултет, да и ми добијемо неку добру вест, а овако све црња од црње!
Цакани (син): Ћале, шетај!
Артиљерија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Господе! Шта то треба да значи?!
Борислав: То треба да значи да сам ја матор и да треба да идем на ваздух, а најбоље би било да је то у парку неке установе!
Артиљерија: Боже господе! Какве установе?!
Борислав: Па фине установе, оне где се лече овакви као ја, госпођо, они који су мало пошашавили и подилканили! И могу ли ја коначно да на миру попијем своју кафу?!
Nepromišljenost pohlepe
Kada čovek seljak oženi sitnu, pogrbljenu i ne preterano lepu i zgodnu ženu, jer je njen otac obećao četrdeset jutara zemlje zetu u miraz. Ona rodi četiri ćerke, i kada su odrasle, čovek shvati da su sve četiri na nju, i ostane sa pitanjem koliko će sad njemu trebati zemlje da ih negde udomi.
Da se nije zaljubio?
Прва ствар коју просечан родитељ приупита себе када увиди промену у уобичајном обрасцу понашања свог детета. Наставља се дискретним распитивањем о љубавном стању, које, ако не да резултате, прераста у насумично претурање по стварима узроковано оним чувеним "да се не дрогира?".
- Мама, дај ми четристо кинти.
- Шта ће ти?
- Па, оно, да изведем девојчицу, и тако...
- Аааа, па што не рече да си се заљубио? Ево ти петсто!
---------------------------
- Е, Шоми, набавио сам паре, дођи иза зграде за пола чуке да се наваримо к`о буље.
Ta ce sigurno da ti umesi slavski kolac
U Srbiji, medju pravoslavnim poklonicima, ustaljen je obicaj obelezavanja Dana sveca, tj.- slave.
Svaki domacin koji iole drzi do sebe i postuje tradiciju, ima domacicu (ili, u novije vreme, kupi u pekari, mada u tom slucaju domacica gubi to zvanje)koja za slavu sprema slavski kolac. Slavski kolac je u stvari okrugli, poveci hleb, sa utisnutim krsticima na cetiri strane i ritual vezan za isti varira od mesta do mesta. Ujutru, prvog dana slave, nosi se u crkvu, gde se nekada davalo po volji i mogucnostima, a danas postoji tacan cenovnik (jos uvek bez fiskalnog racuna).
Dakle, slavski kolac je simbol uspesnog domacinstva i umesiti isti predstavlja odanost domacice tradiciji, pekarske umesnosti i postovanja obicaja.
Izraz se koristi za one zene, tj. zenska bica, koja lice na sve osim na uzorne (potencijalne) domacice i bilo sta sto nas podseca na tradicionalno zensko (nase babe, recimo, i njihove sarme, cufte, projare...) . Dakle, bilo sta nafrakano, plasticno, izvasteceno, solarisano, prenapuderisano, prenasminkano,golostomacno-i-na-minus-deset zensko (pretezno bar tri navedene stavke ispunjavaju)- nije ona koja bi mogla da vam umesi slavski kolac.
Brat 1 i Brat 2 setaju, a pored njih prolazi "avion od ribe" (Stikla od 25cm, markirana torbica, cirkonirani telefon, istaknuti ekstremiteti u najboljem svetlu, vestacki nokti 12cm, sva svilena i leprsava).
Brat 1: Brate, pazi kakva je...
Brat 2:Ma, brate, ta ce sigurno da ti umesi slavski kolac!
Spisak onih koje nisu nikako podobne da vam mese slavski kolac: Jelena Karleusa, Seka Aleksic, Vendi, Lepa Brena, Zorica Brunclik, Katarina Radivojevic, Stoja, Mina Kostic, Maja Marijana, Dzenifer Lopes, Britni Spirs...
Primer za zene koje bi da nauce spremanje slavskog kolaca: Tanja Boskovic, Monika Beluci.
Pakovanje kondoma za prvi seks
Artikal koji ne postoji, ali bi definitivno trebalo da uđe u serijsku proizvodnju. Prodavao bi se po bagatelnoj ceni, a sadržao bi makar 10 kondoma, jer je otprilike toliko komada potrebno prosečnom skidaču mraka da iskoristi za "uspešno" prvo seksualno opštenje.
1.kondom sjebeš tako što naglo trgneš onu foliju, a levom rukom ga prejako istisneš i on pada na tepih, poslednji put usisan za Đurđevdan.
2.kondom sjebeš jer mu prevrneš stranu i onda tegliš ko magarac do granice bola. Kad te toliko zaboli, puštaš kondom uz gromoglasan jauk, on se odbija o plafon i pada na tepih.
3.kondom razrolaš pre stavljanja jer se sav treseš od bola koji je prouzrokovao kondom 2.
4.kondom ti stavlja devojka, jer je videla da si pod stresom. Prilikom stavljanja ga pocepa noktima.
5.kondom nekako navučeš, ali si zaboravio da istisneš vazduh iz rezervoara, pa ga skidaš i bacaš na tepih.
6.kondom si uspešno stavio ( praksa je čudo ), ali ti se toliko pripišalo da je ipak bolje da ga skineš i isprazniš se u klozetu.
7.kondom stavljaš za samo 10 minuta, ali se devojka skroz osušila. Guraš i ništa.
8.kondom stavljaš za nanosekundu, devojka je vlažna ko zemlja nakon izlivanja Belog i Crnog Timoka, ali ti pogrešiš rupu i riba te nokautira.
9.kondom "stavljaš pogledom", ali svršavaš 3 sekunda nakon ulaska.
Jeb'o si! Konačno, sad si čovek!
10.kondom puniš vodom sa česme do granice pucanja. Izlaziš na terasu i sa 12. sprata ga zafrljačiš na parking uz poklič muškarca iz tebe "Ja sam jebač"!!!
Gde um caruje i tuki se diže
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta.
Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
E, imaš za poruku?
Pitanje koje ne želite da čujete...Ukoliko vas pripadnici lepšeg pola upitaju to, a vi ste nekim slučajem muškarac, nemate srca da odgovorite negativno, osim ako je lepši pol ružan ko lopata...
Likuša: E imaš za poruku?
Tip: E...Znaš šta.. Imam ali samo 5 dinara (ne bi li se sažalila i tražila od nekog drugog).
Likuša: Aj daj plz... Srediću ti onu sisatu drugaricu sa petog sprata...
Tip: E evo sad mi stigla dopuna!
Srpski i američki alkoholičar
Dva pojma koja se diametralno razlikuju. U Americi nije potrebno mnogo da čovek dobije tu "laskavu" titulu. Može da bude posvećen poslu, da drži do sebe, prehranjuje porodicu i otplaćuje 14 kredita, ali čim kolege primete da voli da popije po koji viskić javlja se sumnja. Svaku glupost koju napravi u budućnosti pripisaće alkoholu, iako bi on to verovatno i trezan uradio. Zatim, svi ono koji ga vole, ga šalju na "antialkoholičarske" terapije na kojima se 10-ak ljudi samoblamira. Kad uspe sa svog dnevnog alkobilansa da izbaci tih 4-5 viskića svi će biti ponosni na njega.
- "Moje ime je Dzon Smit i ja sam alkoholičar"
Kod nas je drugačije. Pojam alkoholičar se vezuje za zapuštenog, obično neobrijanog i debljeg čoveka. Isti taj mora da pravi žešća sranja kad se napije i to u javnosti. Takodje retko će se pripisati čoveku koji ne ide po kafanama. Dobro je poznat izraz "voli popiti", a ljudi koji vole popiti nisu alkosi već samo uživaoci. Jutro, kafa i rakija za lakše budjenje, dve- tri rakije pre ručka za apetit i litar crnog ili špricera posle, da se bolje zameša i slegne. Popodnevna dremka posle koje se cepne jedan vinjačić čisto da malo trgne. Uveče fudbal i 4-5 pivca 'ladnih jer fudbal i pivo idu zajedno (muškarci znaju zašto), a i lakše se zaspe posle. Na dnevnom nivou, to su tri rakije, litar vina, vinjak i 5 piva. Ništa neobično za čoveka koji "voli popiti". Nikom nikad neće pasti na pamet da ga šalje na neke idiotske terapije, žena bi mu srala malo zbog para koje spuca na to, ali ne može. Rakiju peče s' kumom od kumovog voća, a vino mu donosi brat iz Deronja...
-"Moje ime je Ratko Vejin i ja volim popiti"
Rat hodanju!
Verovatno nikada javno izgovoreno, ali u suštini, ljudi pokušavaju da izbegnu hodanje kad god je to moguće. I dok se neki hendikepirani ljudi svakog dana nadaju da će neko izmisliti način da ponovo prohodaju, većina drugih hodanje sve više uzima zdravo za gotovo:
Pošto je jahanje i vožnju kočijama pregazilo vreme, počeli smo masovno da vozimo biikl. Pošto je okretanje pedala postalo i suviše naporno, nastao je motor, a onda smo izmislili sebi automobile, koje i danas usavršavamo. Problem je bio medjutim taj, što je do automobila trebalo doći sa četvrtog sprata, i tako je nastao lift. Liftom do auta, autom do posla, na poslu proizvodi dolaze sami do nas pokretnom trakom, kako se mi ne bismo šetali. Sa posla kolima do super marketa, pokretnim stepenicama na svaki sprat, i dole opet liftom. Kolima do zgrade, liftom do stana. Liftom opet dole, taksijem u pijanku, taksijem kući, liftom u stan.
Posle nekog vremena takvog načina života, odlazak kolima u fitnes centar, penjanje na prvi sprat pokretnim stepenicama, na treći liftom, i na kraju plaćanje 3000 dinara mesečno za trčanje na pokretnoj traci i vožnju nepokretnog bicikla.
"Da i odvodi dišu"
Moto reklame za Mister Muskulo hidrauliko gel, nakon čijeg emitovanja sam ubeđena da je sposobnost marketing stručnjaka te kompanije ravna muzičkom talentu Jelene Karleuše.
Domaca serija "Jelena"
Dovoljno je reci serija radjena u produkciji BK kuce. Ali, ja cu dodati jos: propali pokusaj da i mi Srbi imamo spansku seriju. Skup netalentovanih, priucenih glumaca, sa diplomom gore pomenute BK kuce- univerziteta (sta god). Cetrdesetominutni atak na licnost, svakog iole normalnog coveka.
Prisetite se glumacke role Irfana Mensura u toj seriji- bude mi se suicidne misli kad se setim. Prisetite se Danice Maksimovic- takav talenat, ali uz losu ekipu, grozan scenario i temu daje efekat nula. Prisetite se Aljose Vuckovica- satro sredovecni prcac, markantan, a za sitne pare se prodao...Ostali glumci, koji su zeleli da budu poznati kao mali, pa u nedostatku talenta zavrsili BK, nisu vredni pomena.