Veoma
Iritantna
Pojava
Kojom
Osoba A
Inače debil
Pokušava
Da saopšti
Osobi B
Inače živčano fragilnoj
Neku
Nebitnu informaciju
Tako
Što će
Nakon
Svake
Riječi
Lupiti
Send.
Dabogda poginuo.
Rečnik / autori
HI
highlander007
8× u prvih 100na Vukajliji od septembar 2011.viđen 13. jan 2023.
558 definicija33 odabrane18.581 poen
Luzerska superiornost preneta u okvire ljubavnog rastanka. Očaj, u sto posto slučajeva, muške jedinke koja je došla do ivice ambisa, napravila korak napred, misli da je pobedila, a ustvari se rascopala o kamenčinu negde dole. Rekao si "ti gubiš, mačko", zapalio cigaru i krenuo ka zalasku sunca sa šeretskim osmehom na licu. Jeb'o te otac u pičku, glupi!
- Adrijana, zašto?
- Zato što si prosečan košarkaš, Marko, prosečan u seksu, nisi ni lepotan neki, šta sad.
- Okej, kako želiš. Ali, ti gubiš.
- Mmm, da.
Prekorni odgovor i poslednje pribežište glave porodice na prozivke žene i đece mu u vezi njegove profesije. Drugim rečima, možda njegov posao nije neka nabudžena fenserica, ali ipak plaća račune i doprema na sto klopu kojom nezahvalna gamad puni svoje nezasite stomake. Često izraz iz naslova nije samo gola fraza, već hleb zaista i jeste jedino što se može priuštiti.
- Tata, moramo li stalno da upadamo noću u crkvu i mažnjavamo pare sa ikone?!
- Ćut' tu, to te 'lebom 'rani, balavče nevaspitani.
- Ali tata, neki moji drugari osim hleba jedu i šnicle i jaja i kobasice i...
- To ti je sve iluzija, sinko, pošten čovek se sa tim ne petlja. A sad približi tu sveću, čuo sam kako pedeset para zveči po podu.
Može on biti dobar lekar, inžinjer, profesor ili štavilac kože, ali on je pre svega poznanik poznate ličnosti, to mu je glavna osobina i jedina relevantna. Kad je tišina ili u razgovoru kad uluči priliku on ubaci da mu se baš sad juče javila poznata ličnost i da mu je rekla određene odlučujuće stvari za srpstvo i čovečanstvo (mada je to isto) koje on sad ekskluzivno saopštava za taj uzak krug proverenih ljudi.
Mada često je i sama okolina kriva jer podstiče PPL-a da ponavlja svoju mantru jer je ipak prestiž na slavi čuti po sedamdessedmi put kakav je Boris Petkov bio ovako, sasvim običan jedan čovek.
*Ja sam nosilac informacije i molim te ako se odlučiš da proslediš ovu informaciju da kneginja Jelisaveta kenja draguljčiće i dragoljupčiće stavi dole moje ime kao izvor jer ona i ja smo ti, ih.
Na dragulj u bulji.*
- E čuo sam se baš juče s Jokićem i kod njih sneg napadao a Rusi im gas zavrnuli uključuje Jokara TA peć na dvojku na jeftinu samo, nema, brajko moj, sibirska zima i tamo.
- Ma dolazila Vesna Pešić kod mene ko ti sad, pili kafu, igrali morhuhn, patke gađali, skroz opuštena ovako, pije.
- Sine znaš teča Mirka, tetkinog muža a tvojega teču, teča Mirka, e pa on je Vesni Zmijanac prodavao kupus...
- Zdravo, ja sam teča Mirko, ja sam Vesni Zmijanac kupus prodavao.
- Pričaj kad ti ostala dužna šta bilo. Priiiičaaaaaj.
Može biti upit, može komentar, ali i start (ili barem pokušaj istog).
U poslednjem slučaju to je pokušaj mlađanog pastuva (sa bezrezervnom verom u sebe i svoj šmek, propraćen obaveznim namigom) da svojim stavom tek upoznatoj ženki stavi! do znanja da je ona njegova i da će ubrzo doći do snošaja, te da se ona tu ništa ne pita jer, zaboga, očigledno je da je na samu njegovu pojavu već ovlažila do kolena i spremna da mu se bespogovorno poda, hipnotisana takvom jednom pojavom pokušavajući da vrati svoje levo stopalo u novu cipelicu... Srećno momčino.
U ostalim kombinacijama valjda se javlja kao opis nekog prekurca (?!) kada o istom pričaju prepičke. Ili neke šiparice, šta li.
- Šta to bi mala? Kada prođe sin jedinac štikla kleca, a? Bobi, drago mi je. Kreći, za tri minuta mi ističe parking a naredni sat ne plaćam ako nismo zajedno na zadnjem sedištu moga auta!
Viteški način za očuvanje, sada skrajnute, časti. U vreme kada je bila na ceni, a čist obraz bio bitniji od života, problemi su rešavani džentlmenski. Bečka škola u osnovi, bela rukavica u lice, pištolj ili mač, vreme i mesto, pa ko pretekne.
-Gospodine Žak la Pard, upravo ste u prolazu nehotice zakačili moju životnu saputnicu. Budite džentlmen, kako to red nalaže, i uputite izvinjenje ljupkoj dami.
-Očešala mi se o kitu, nek se ona meni izvini.
-Iju! Mondju, kakav prostakluk!
-Nemojte se uzrujavati, biće mi osobito zadovoljstvo da ovog nikogovića naučim pameti. Gospodine, tražim zadovoljenje! U podne kod kapele, birajte oružije.
-Tražila je i ona zadovoljenje, čim se očešala.
-Angard!
Ljudi će pomisliti da se jebemo.
Hvala kolega za prevoz, ali ja ću pešice. Udata sam, pomisliće ljudi svašta.
Volvo ili bekrija, luk i ljuto ili pavlaka i kupus uz dobru pljeku, Stonsi ili Bitlsi, jebiga, večita dilema.
Nekad ti treba jedno, a nekada drugo, što bi velika folk diva blaženog kravljeg pogleda Viki Miljković rekla neko voli ovo, neko voli ono, ali istina je da ti u životu za balans treba ovoono. I jedno i drugo. Da ima i jinga, al da ima i janga.
Ne valja da imaš na gajbi neku koju neće ni da ti baci pljugu, ali ne valja ni da je pobacala pljugu celoj tvojoj ulici. Između nešto. Kurvosvetica. To treba naći u životu.
- Brate nikada mi nije bilo jasno kako su Mara i Sara sestre bliznakinje, ova jedna teška kurva, a ova druga ne da ni za sisu da je marneš.
- Tebra ti baš ne kapiraš a?
- Šta?
- Pa menjaju se buraz. Menjaju se.
Eh, to nije bio običan sportski rekvizit, to je bio statusni simbol. Mi smo, tih sedamdesetih i osamdesetih godina, mlatili po lopticama za stoni tenis komadima šerploče, obloženim sa obe strane tankom nazubljenom gumom, kupljenim u paru, u prodavnicama "Sport" , u tankoj providnoj foliji i sa jednom lopticom gratis, ponosno smo ih nazivali reketima i pokušavalli da iz njih izvučemo maksimum od minimuma kontrole loptice koji su omogućavali, tek toliko da rezultat u meču ne bude u potpunosti prepušten slučajnosti. Sanjali smo da imamo pravi reket za stoni tenis, onakav kakav je imao klinac iz Beograda koji je dolazio kod babe na raspust, drug iz odeljenja kom tetka živi u Kanadi ili komšija čiji ćale je privatni autoprevoznik (a to je, u to vreme, bilo garant visokog standarda, višeg, barem, od nivoa niže srednje klase kom smo svi mi ostali pripadali).
A bili su tako lepi, tako meki, tri puta deblji od naših tiganja, očigledno pravljeni po naprednoj švajcarskoj tehnologiji. Debelo drvo, pa sloj nečeg sunđerastog, verovatno jestivog (jer ništa ne može da izgleda tako meko i kremasto a da nije ukusno) a preko svega toga lepa, glatka, debela guma koja je, apsurdno, bocke imala sa unutrašnje strane (godinama sam živeo u uverenju da naši reketi zapravo imaju grešku u proizvodnji i da bi bili barem upola bolji samo da neki radnik nije stalno pogrešno okretao gumu). Pa onda drška, fino obrađena i obložena mekom i prijanjajućom plutom. I na kraju, po ivici glave reketa, zalepljena traka, ukrašena suptilnom šarom ili ispisana slovima nama nepoznatog značenja, koja je poručivala da tamo negde mora da postoji neki moćan, bogati, raskošni svet u kom ljudi mogu da priušte da i reket za stoni tenis izgleda kao,...pa teško mi je da nađem poređenje jer je zapravo taj reket služio kao mera kvaliteta drugih stvari.
I kad bi se naše ruke umorile od vibracija koje su naše daske proizvodile u sudaru sa lopticama (neverovatno je da onako mala i laka loptica može toliko da protrese ruku kada se udari na odgovarajući način), uši od praskavog zvuka sličnog zakivanju eksera u labav lim a duše napunile frustracije od uzaludnih pokušaja da lopticu pošaljemo u željenom pravcu, izmolili bismo naše moćne prijatelje da nam na trenutak pozajme svoje rekete, te da terapeutskim delovanjem mekoće udaraca, floptavog zvuka koji su proizvodili i savršene kontrole zalečimo rane.
- Vidi, vidi, šta to on ima. Je li buržuju, otkud tebi softaš?
- Hehe, pozajmio mi komša Sale, nešto sam mu pomogao oko domaćeg.
- Pazi šta radiš, nemoj da zapinješ da ne zakačiš ivicu stola, hoće guma da pukne, a onda si najebao. Znaš da Sale ima prave bokserske rukavice.
Sufiks Jutjub videoa njanjavih pesama koji čine plejliste badovinačkih učenica srednje trgovačke, odeljenje II-2, kćerki penzionisanih potporučnika armije SFRJ i prodavačica u radnji "Braco i sinovi". Pošto nije samo dovoljno imati naslov pesme i sadržaj iste da slušalac sam proceni da li je pesma kvlt ili ispljuv nekog Željka, treba i dokačiti neukusno nametljiv dopis.
Muzički bosanski lonac anadolskih ritmova, primesa kazumbe i načovidalovskog silovanja autotjuna. Nadsve lirski tanana muzika u spotu gde senzibilni baja sa nagruvanom sisom u bodi maji, blistavim zubnim navlakama i V-izrez slim-fit majicom, baršunasto hrapavim glasom testeriše srca vinjakom opijenih ljančesterki u Puma trendžama, koje, dok otvaraju drugu kutiju Jorka, padaju u trans sećajući se izgubljene bivše ljubavi, Cicana, semberskog apsolventa DIF-a u Novom Sadu godina osma.
Oh, predivne li numere muzičke.
® SASA KOVACEVIC - Lapsus (Official Video HD) © 2012 █▬█ █ ▀█▀
Duševni spokoj. Trenutak kada bićem zavlada neka laganica koja anulira negativne vibracije. Kulijana bez ogorčenja i ljubomore; bez besa i pohlepe; bez ičega što će da poremeti harmoniju.
Momenat kada iznivelišeš sam sa sobom neke stvari; zaborviš što će komšija da izvodi geometar za deo njivčeta kod zâbrana. Ili što nemaš detetu da platiš dvodnevnu ekskurziju na Zlatar. Ispraznio si umni šaržer i bole te kurci.
Zažmuriš na tren dok ispražnjenih misli hodaš preko neke livade. Džinovski golub ti se toliko posrao po faci da te je topot govneta za trenutak izbacio iz životnog balansa u kome si trenutno. Ponovo sklapaš oči i nastavljaš dalje. Prisećaš se goluba sa osmehom.
Simbol imućnosti za obične smrtnike s kopna, koji gule dupe preko godine ne bi li im isto na leto ogrejalo grčko sunce.
Ako ima kuću na moru, podrazumeva se da ima i sve druge kvantitete, koji će ga učiniti idealnom prilikom za devojke niskog morala, a visokih zahteva...
- Ti si Srbobran?! Ime sam ti oprostila kad si rekao da imaš kuću na moru, ali rekao si da si visok, kepecu!
- Pa i ti si rekla da imaš sise ko Pamela Anderson, mo'š za surfovanje da mi poslužiš. Dasko!
