Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

1. Rolne toalet papira ne niču same u WC-u.
2. Prašina pada po mestima gde je nikada ne biste očekivali.
3. Potrošačka korpa je zapravo još skuplja nego što piše u novinama.
4. Keva mozda upada u sobu kad vam je devojka tu, ali za razliku od cimera nikad ne dobije zelju da malo visi s vama.
5. Kreteni iz elektrodistribucije će vam stvarno isključiti struju ako je ne platite mesecima.
6. Kreteni iz telekoma će vam još brze isključiti telefon.
7. Majstori koje ne znate vam naplaćuju duplo više nego oni kod kuće, iako saopštavanje cene svojih usluga počinju sa "ali za tebe..."
8. "Ne mogu da izlazim, sredjujem stan" je skroz validan izgovor za propuštanje izlaska.
9. Keva nije luda što usisava tako često.
10. Ćale ne bi izdrzao sam ni tri dana.

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

Proces koji vremenom dodaje jednu po jednu reč na nazive gorepomenutih krema.

Razlog za nervozu prilikom parkiranja.

Vječna dilema između praktičnosti i paranoje.

Tehnološki hendikepirana osoba kojoj su uskraćeni širom sveta dostupni dečiji nestašluci.

Zaštita na radu.

Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Losa stvar po sobu koja je jede. Dok budete jeli ovu cokoladicu najvazniji terenutak u vasem zivotu ce se desiti iza vasih ledja, a vi to necete ni primetiti. Zato bolje pojedite Mars...

Грчки филозов стоичке школе. Ученик Клеантов, целог живота пропагирао Зенонова учења. Кад је ишао у средњу, било је ин и урбано да се просипају форе из грчке митологије, па су га зајебавали јер се звао исто као неки Хрисип од Пелопа у кога се краљ Лај (који је био и познати инструктор вожње) заљубио и једног лепог поподнева му скинуо гаће и обљубио га анално, те је Хрисип од Пелопа од блама покушао да се убије. Хрисипа је болело уво за све то, пошто је, је л' те, био рођен са сребном кашиком у устима и нон-стоп је био наварен. Једног дана му власти наместе зврчку и разбаштине га, па се Хрисип пресели у Атину. Тамо је почео да пискара. Кажу да је био такав скрибоман да није могао да издржи да оде у клозет да кења, а да не напише неколико мисли на тоалет папиру. Тај је, бре, сопствену девојку истетовирао од главе до пете својим филозофским мислима. Значи, како прође улицом, тако му из џепова испадају папирићи. А нема шта није писао - озбиљне филозофске есеје, књижевна дела, песме, приче, пошалице, чак је и своје дефке читао на агори. Болело га је уво за све, веровао је у судбину и говорио да свака случајност има тајни смисао. Зато је у свему налазио инспирацију, па још кад се надува - хумору никад краја. Још је тад трава била легална, па си могао да је гајиш у дворишту - рај на земљи. Једном се био тако добро устондир'о да га је био блам да оде жени кући, те се определио за стондилозу, али у подруму нашао само неко вино. Седне он у ладовину испод смоквиног стабла, сипа оно винце, засвира џитру и запева блуз. Уто му се појави његов магарац (који је иначе волео блуз, па би га увек слушао). Хрисип му дадне мало оног винцета да попије, а магарца увати алкохол (никад није пио човек, шта ће), те магарац поче јести смокве с оног дрвета. Хрисип поче да се смеје као нездрав, а уз то је био и наварен к'о бог, одјекну Атина громогласним церекањем, па га стрефи срчка, те премину тог лепог поподнева, лета господњег двеста и неке пре нове ере.

To ti je kad moj deda koji nema zuba jede breskvu.

Ljudi koji će ti pomoći da dan započneš ustajanjem na levu nogu.

Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.