Prepun autobus GSP-a kada lije kiša, na čijoj ,,palubi'' su svakojaki predstavnici urbane džungle našli privremeno utočište: džangrizave babe i dede, emosi, fenseri, delije, grobari, tih-miran-i-po-malo-krvoločan lik, gotičarke, metalci, likovi i likuše sa sluškama i kapuljačama, po koji zalutali biznismen sa aktovkom, žena sa detetom, pripadnici romske populacije. Svi idu negde, gde ih Noje odvede, samo da ne bleje po kiši.
- Majstore, ima li još mesta u toj tvojoj Nojevoj barci? - Ima ima, baš nam je falio jedan magarac.
Baš kao što je pronalaženje igle za kukičanje za šivaću mašinu "Bagat" komada jedan u n^2 plastova sena zahtevan i značajno otežan posao, tako je i pronalazak nečega kvalitetnog "made in PRC" kod malih nezvaničnih distributera-azilanata put posut trnjem i šoderom krupne granulacije. Verovatnoća da će te ovako nešto zadesiti jednaka je verovatnoći da u (pokojnoj) "Zastavi" kupiš dugotrajni "jugo" - minimalna, ali kad se desi, čini ti se da je svaki golub na ovom svetu odlučio da te dekoriše celokupnim sadržajem svog sengrupa.
- Pošto ti ovaj trimer za živicu? - Pesto dinala! Mnogo dobav! - Aha... Imaš nešto jače? - Taj dobav! Pesto dinala, mnogo supel! - Ne, imaš nešto čemu neće da se slomi nož na mladoj lucerki? - A! Vidim ti u očima mir! Ti si taj! - A? - Mir, mir, mala moja krompirova zlatice! Prošao si vrata na koja kucaju samo malobrojni, ali budi strpljiv! Potok koji juri ne uzburkava reku! - Znači nemaš? - Oh, srećnog dana! Imam, imam, drugima sam prodavao trimere što ih proizvođahu đaci iz Baodinga na časovima opštetehničkog obrazovanja, a on je čekao na tebe da se pojaviš, da ga uzmeš i krotiš šimšire i tuje! Ali stoj - da li si ga dostojan? - 'Oćeš da mi daš ako imaš? Ako nećeš, idem. - Tri mu je konjske snage, makaze 50 inča, vatrena mu sila suklja kroz auspuh kaogod ždrepcu stepskom dah za hladnih dana! Pogledaj u srcu svom i reci - nisam li ga dostojan? Šta ću za njega žrtvovati? - Sedamsto. - Ko ima novca, zmaju je po snazi sličan! Nosi ga, mali moj morski krastavče, nosi ga i zapamti: trava se povija pod nogom što je gazi! - Prijatno.
Sve što je potrebno je jedan čovek. Smestimo ga u fotelju naspram kutije koja ispušta kič i šund u akustično-vizuelnom obliku, transformišimo esencijalne egzistencijalne probleme u imaginarne, dajmo mu hleba, igara i slike drugih ljudi koji grcaju u sopstvenoj nemaštini na mulju staleške lestvice. Sad malo muzike, zurle i kobaje. Soft pornografiju u tri časa popodne. Scenu ljudi koji se greju paleći knjige.
Mobilni telefoni, plazma televizori, vile, Dedinje. Modni žiri koji javno ponižava sveže lobotomisanu devojku iz provincije. Parče raznetog uda američkog vojnika. Kosovo, jednoličnu hordu parlamentarnih zombija ogrezlih o novčanice, belog okovratnika.
Podignimo ga iz fotelje. Napolje da vidi. Da, neka vidi da mu se ne isplati biti drugačiji. Nepregledna ravnica istovetne, žigosane marve, koja klati svojim obešenim zvoncetom, obučena po najnovijoj modi, prikačena na infuziju isprepletenu hiljadama kablova.
Posao, neka radi. Za minimalac. Novac znači komfor.
Nazad u fotelju. Neka odmara od rada, pa opet nazad.
Jebeni slavuj se cvrkutavo posrao na prozor, lepršajući krilima i pevušeći Mocartov nedovršeni rekvijem, dok je iza njega sunce pomešalo svoju krvavu boju sa plavetnilom večernjeg neba prividno se komešajući sa krošnjama zanesenog drveća. Ugledao je čoveka koji se omamljeno drao u drvenu kutiju i uplašeno odleteo.
Ne pijem, ne pušim, jedem umereno ( komšijska jabuka, trešnja, plastenik, bilo šta..), novonastalo slobodno vreme provedem uglavnom u prirodi, šetanje, razmišljanje o nečemu lepom..
Znači, džezva. Sipaš dva prsta vode, metiš na ringlu i uključiš na najjače. Voda se polako zagreva, i u početku izgleda potpuno mirno. Kao Svetozar koji je upravo rekao da je faul, jer ga je Stefan šutnuo u cevanicu. Međutim, Svetozara niko ne želi da čuje, nastavlja se sa igrom, kao da ništa nije bilo. Svetozar je i dalje miran, ali njegova unutrašnja energija se polako povećava. Džezva počinje polako da "šišti". Svetozar ponavlja: "faul", ovoga puta malo glasnije. Stefan nastavlja da igra, ne obraćajući pažnju na Svetozara. Vodena para se sada polako podiže iz džezve. Pušio bi se i Svetozar da je kojim slučajem lik iz crtanog filma. U jednom trenutku, voda u džezvi počinje da vri, krećući se silovito u džezvi. Proključava.
Siloviti pokreti rukama i nogama koje oslobađa Svetozar, podgrevan osećanjem nepravde sve do tačke ključanja, oslobađaju se u trenutku kada on proključa.
Odvala par ekselans. Jedna iz asortimana fil gud bisera. Koristiš je, kao i svi, u zadatim situacijama kada se nađeš pred smorenim bićem koje ti je najahalo na močugu svom težinom svojih problema. Naglašena je riječ početak, u smislu da kasnije to sve već ide lakše. Šta je sa početkom sredine, početkom kraja? Svaka promjena donosi novo stanje stvari, samim tim i novi početak. Znači počeci su na sve strane, i svu su teški. Tako da ova izjava, kad se čovjek malo zamisli, i nije neki podstrek. Samo naučite da ćutite, za početak. Taj početak je najteži.
U početku je bilo teško, a onda sam se navikao na početke.
Übermensch* koji prkosi standardnim pogledima na život. Odlikuje se neverovatnim sklopom fizičkih i mentalnih sposobnosti. Zna da zakolje prase, opeče rakiju, rastavi i sastavi sva "Zastavina" vozila, puca iz pištolja na slavljima, popravi veš mašinu, vozi traktor.
Može da izroni krst iz ledene vode, završi fakultet sa 500 evra, popije 3 gajbe piva (do prvog pišanja), 2 litra rakije, pojede 40 sarmi, celo prase/jagnje.
Služi se borilačkim veštinama i barata sa razbijenom flašom, stolicom, kaišem (žena, deca..).
Mrzi Hrvate, Albance, pedere, vegetarijance, amere, komšiju... Voli Ruse, Grke, kuma... Ima veze u svim institucijama, rođake u inostranstvu, pretke na nebu i veze sa mafijom.
Uglavnom lupetanje gluposti dvorske lude/sluge radi što većeg učmarivanja vladaru.
- Mirko! - Da, vaša neprevaziđenosti? - Mirko idi mi donesi čašu vode. - Da, Vaša prepametnosti, odmah Vaša uzvišenosti! Želite li sa ledom, o, Vaša opšteobrazovanosti? - Može, Mirko. - Sa jednom ili dve kocke leda, Vaša pomenigazitosti? - Sa dve, Mirko. - Želite li u duboku ili plitku čašu, o, Vaša neprejebivosti? - Mirko, daj mi jebenu čašu vode i ne seri više, 'leba ti.
Po zavrsenom skolovanju, proces koji traje od 6 meseci do godine dana. Duzina procesa je uslovljena sledecim faktorima: kadar drvoseca se salje na privremeni rad u Sibir, koji ima zadatak da isece smreke povrsine 10 hektara koje potom istesterisu rucnim testerama, onda ih vuku konjskom zapregom do obliznje fabrike papira gde kuvaju drvo kako bi se izdvojila cista celuloza. Tim postupkom dobijena sirovina se cedi, pa se susi a onda se beli. Na ovaj nacin dobijen papir se rucno sece u A4 format, pa se salje kod kaligrafa koji perom divlje patke umocenim u specijalnu vodootpornu tintu ispisuje diplome.
