Ženkama koje muvamo se često desi da pokažu suptilne znake kako ipak i nisu za kuće kao što smo pređašnje mislili. Uglavnom to urade tako što prebrzo ispucaju određeni neugodni detalj o sebi, kao npr. otkriju istoriju porodičnih bolesti, izlanu se o sopstvenoj kilometraži ili nam otkriju da prate kriticki. Ako smo pametni, šta god da je izletelo iz njihovih usta a da nam ne prija, trebalo bi da odbijemo u aut; čime bi, logično, naša sagovornica napravila korner. Termin je inspirisan popularnim američkim crvena zastavica (red flag), koja se, jelte, nalazi kod kornera. Ipak, korner može napraviti samo riba, jer nekako je prikladno da naše progresivne beograđanke nastave da se služe isključivo gorepomenutim stranim terminom (što je korna samo po sebi).
- ...Ja inače mislim da je taj Bukovski jedan obični šovinista i da ne poseduje ama baš nikakve kvalitete kao pisac! - Op, to ti je treći korner večeras. Tri korne penal. - A? - Kelner, račun molim!
Najbolji izbor za novog fudbalskog trenera. Ni slučajno naći mlada&školovana ili dublje zagrabiti u budžet. No, no. Samo raspala jetra i floskule o mladim snagama, samo to se traži. Posebni poeni ako je taj mediokritet od trenera bio ista takva kurčina od igrača.
FK Euforija u novu sezonu kreće s novim trenerom. Iskusni Lemur Popovski je u svojoj 15-godišnjoj karijeri vodio ljubljansku Olimpiju, Rabotnički, Velež, Rad, Istru, Topolu, Bukvu i još neke manje klubove. Trofejni trener za pasom ima zadenut bugarski kup, rumunski superkup i češki megagigakup, što, složićete se, nije malo u 15 godina karijere.
Stariji čitaoci se Lemura sećaju u dresu Rio Avea u osamdesetima, gde je igrao najbolji fudbal u svojoj karijeri te sa svojih osam golova u dve sezone spasao Rio Ave od ispadanja u treću ligu.
Kako prva generacija iseljenika zove maiku Srbiju. Ne gastosi koji su tu dvaput godišnje, nego oni koji su otišli da se ne vrate.
- Vater, zašto si ti otišao iz Siberia? Zbori mi deda preko vocapa juče da je tamo dobro, otvaraju se rudnici, grade stadioni i dele sadnice višnje. Kaže da i predsednik deli paretine penzionerima, pola ih na koksu.
- Vučkojebina sine, da ne duljim dalje. A deda ti je stari komunjara, navikao na džabalesku, pa mu odgovara.
Mračno predvorje pakla, gde Satan Trismegist lično kucka đavolskim čekićima sve ne bi li našao neku manu koju ti je pošteni prodavac motornog vozila zaboravio spomenuti. Jebga, takva su vremena, ljudi ponekad zaborave spomenuti da su krovom kočili par stotina metara dok su bežali od milicije s autom punim Pakistanaca. Bolje stan prepisati šiptarima a ženu Sudancima nego odvesti svog novog polovnjaka u službeni servis. Namerno će oni nešto naći, oca im njihovog. Samo da ti pokvare raspoloženje.
- Dakle, jesmo se dogovorili, zlato moje? Ti meni 10k evrova, ja tebi ovu maltene novu bembaru dejtonskoga godišta. Ti plaćaš prasetinu i pivčugu posle da proslavimo, to se podrazumeva. hrrrrrk pljuv Evo ruka. - Nema para pre nego ga odvedem u službeni servis. - Pa kud tamo, rođeni moj, to sve go lopov i secikesa tamo. Vazda nađu nešto. Nego evo ti broj od mog rođe Lemura, on ima radionicu blizu Grmeča. Nek ti on pogleda auto, reci da sam te ja poslao. Nema brige namig - Esi bre normalan ti, jebem i tebe i tvog rođu Lemura. Auto kupujem, ne kutiju šibica. Službeni servis i bog. - Nemoj tamo, lepi moj, spustiću ti cenu 15%.
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili - izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
- Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak. - Odmah, Direktore.
(cangrrrr)
- Hvala na piću, gospodine. - Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE. - Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati? - Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme. - o.O - Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli. - Pa šta bi, Direktore? - Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.
(cangrrrr)
- Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti. - Kada je to bilo, Direktore? - Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme. - Jesi li je bio, varao, sramotio? - Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao. - Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta. - Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo. (onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank) - Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno. - Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti. - Uzdravlje, Direktore.
Postaje univerzalno merilo muškosti kada ženska osoba zamoli nekog dečka da ga otvori. Nijedan neće odbiti, ali će svakom koji pristane prvo proći kroz glavu "Daj Bože da nije zaribao." Prodoran i tup zvuk uspešnog otvaranja šibera, osim što će da izmami poglede svih prisutnih u busu, takođe će i u muškarcu da izazove osećaj trenutno nenadjebivog alfa-mužijaka.
Kaže se za nekošen žbun u ženskom međunožju. U narodu, ševar je žbunasto bilje koje raste pored močvarnih predela, bara i jezera. Kao i kod vlasnice pičke, ševar je izrazito adaptiran na vlažno plodno zemljište.
1: Matori, ogrebo sam se kod Maje sinoć za čku. 2: I kako bilo tebra? 1: Ma strava, sve radnje radi. Jedino što raste ševar dole, sve sam iseko jezik kad sam otišo na usmeni... 2: Ode ti u nekošeno.
Trenutak u kome individua postaje tragač. Situacija, a i sama osoba, sazreli su dovoljno da se na svetlost dana iznese pitanje koje je toliko dugo, čini se vekovima, dušu izlagalo žeđi gargantuovskih razmera. Pitanje koje ne mora nužno doneti odgovor, ali oslobađanje da.
*Ljubio sam usne sa kojih med kaplje, i sanjive oči gde se čežnja krije, slušao sam brezu dok jablanu šapće..* kum: Joooj pjesme, kume jel čueš? kum: Čuem kume, čuem. *Polomicu čaše od kristala počupaću bokore od lala otkinu...* kum: Muzika stoj, stani! Jebemu miša, dves godina slušam ovu pesmu, šta su koji kurac jebeni BOKORI ?! ciga1: Kume dušo, bokor ti dođe nešto kao grm, s tim što je lepo aranžiran i često ima neku religioznu konotaciju. ciga2: O glup si cigan li si, šta si? To o čemu ti pričaš je ikebana, nikako bokor. E, a bokor nastaje grupisanjem komplementarnih kultura, najčešće ozimih. ciga3: Da, to bi bio bokor, kada bi bokori bili topijarni polegli četinari, što si ti upravo opisao. A šta su bokori? Pa bokori su od lala. Pa kaže.. *Kad već nema snage, moći da mi vrati dane, noći kad sam jah'o vranca, ata sto đerdana trg'o s vrata...*
-Tebra, jesi probao čavoglave sinoć na partiji, neki ludak iz Splita valjao? -Dje nisam, sad mi je jasno kako su odjednom zaboravili Jasenovac da je postojao, nisam se mogao sjetiti kako se zovem.
To uopšte nije sleng, ne znam ni da li je reč, ali sam ga rodio pa ga volim ko majka Čovića. Čičolj je posebna vrsta gadnog čiče, izraz mi se sam nametnuo kada sam na ulici primetio pojavu jednog jadnog starog čike, hramao je na desnu nogu a na levu je takođe hramao ali manje, obuven u skorele slepljene vunene čarape preko kojih je navukao baletanke model leda knjaževac, za jednu od peta zakačio mu se celofan od papirnih maramica pa ga vuče, raspale pantalone sa otvorenim šlicom iz koga viri osedela pubična vegetacija, umesto kaiša konopac a na dupetu sveže usrano autentičnim i sertifikovanim govnetom, žuta mont jakna deorisana pomijama i boranijom iz narodne kuhinje, flaša blokovače što viri iz džepa, komad leba visi sa brade tip amfilohije, ne mrva nego komad, na brkovima skoreli trag sline i pletena kapa na glavi, i takav meni hoće da priđe, jednom gospodinu i masteru šumarstva pa kaže
- Dečko
- MRŠ ČIČOLjU GADNI ZAROZANI, GLjIVICE TI NA TABANIMA IMAJU SVOJE GLjIVICE, STRAŽA!
Policija ga je odvela pa možda i lišila života od batina jer je sirotinja a to se troši jer je džabe. Govnjaivko nije u životu imao ništa, ali je od svega ostao izraz "čičolj". Eto kako oni koji nemaju ništa mogu mnogo da daju!
