Večito pitanje roditelja, ortaka, rodbine, komšija i baba sere. Uskoro završavaš srednju, vreme je da razmišljaš o tome šta ćeš da studiraš (osim ako nećeš da radiš kod Čika Miće kao autome'aničar).
Ne radi se ovde o tome što ti baš želiš da budeš antropolog i što od toga nema 'leba. Ovde je glavno pitanje šta ćeš posle? Hajde, završi paleontoligju, samo napred, ali reci šta ćeš posle? Imaš li bilo kakav plan? Vidiš šta se dešava?! Ljudi ostaju bez posla, neće da kupuju mleko od seljaka i Amerikanac i Švaba nam otimaju Kosovo jebo im pas mater! A ti bi da iskopavaš neke dinosaurse, ptičurine i ostale članove PUPSa. Treba lepo da razmisliš, pa tek onda da se baciš u te vode besposličara i književnika bez zanimanja.
-Gde si bre, Berislave, nema te k'o belca u Francuskoj! -Ma evo, upisao faks, ti? -Ja upisao privatni, bole me kurac. -Aha...pa lepo. -A ti, gde si ti sad? -Ja upisao filozofiju. -Filozofiju? -Da. -Filozof da budeš, a? -Hehe -Šta ćeš posle? -Da prosim za 'leba od zaljubljenih debila koji se bubaju na Kalemegdanu. -I za to ti treba fakultet? -Ma jok bre nego se to ja zejabavam. Nemam blage veze, valjda uspem da nađem neki posao. -Pa što ne studiraš nešto od čega će da pršti lova? -Pa zato što volim filozofiju. -Volim i ja sestru pa je ne jebem. Slušaj, Berko, bolje ti pusti to tvoje palamuđenje i gledaj da nađeš nešto normalno. Realno, koga boli tuki za filozofiju i tamo neke mrtve Grke? -Molim? Kako koga boli tuki, pa ceo svet je čuo za velike umove antičkog sveta kao što su Sokrat, Platon, Aristotel, Diogen... -Slušaj me, Sokrate, ja ti to kažem iz najbolje namere, jer ćeš u Srbiji kao filozof popiti otrov a da te i ne osude.
Lik na intenzivnoj nezi, privezan na bučno-šištave aparate za veštačko disanje.
- Ćao, Ćomi, evo banane ti poslala keva. - E fala ti ko bratu. - Ima ih dosta, pa daj neku i onom Dart Vejderu u krevetu u ćošku. - Mare, jebote, čovek je u komi. - E, BRAĆORI, AKO ME ČUJEŠ, MEJ D FORS BI VIT JU!
Najviši stepen obožavanja epske fantastike. Kad ti se fantastika uvuče u svaku poru, pa dedu zoveš Izildurom, kad uđeš u kafanu, ne tražiš pivo ko normalan svet, nego vlasnika u poverenju pitaš - Krčmaru, si video Gandalfa negde, reko mi ovdi da ga čekam. Pa mu namigneš. Dakle, gubiš vezu između realnosti i onoga što to nije. I dok je zbog patrijarhatskih temelja na kojima društvo počiva za kuratu populaciju takvo ponašanje prihvatljivo, za žene nije.
- Đes matorej, kako je, šima? - O, Čičak. Eo niš, tamo vamo. Kotebe? - Nja. Kako cura, jebe li što? - E, ne znam, komi veruješ... - Kako? - Ma raskinuo sam tu vezu, ima dve nedelje. - Sporadi čega? - Sporadi toga što sam počeo da strahujem za svoj život. - Sereš da imala nekog džovana što te sad juri? - Ma jok, nego ti znaš da je ona malo fanatična bila za Igru prestola? Kurac malo, ludo bre! Upala mi neku noć u sobu premazana medom, kaže - Liži sužnju, krv ti jeben! Ja sam tvoja KALISI! Ja gledam štakojkurac, a ona brale dovati jatagan što mi prađed skovo da jurim cverglane po Krnjaku, pa kad me ošinu sa strane... Nedo bog nikom. - Au, matorej, pa šta si uradio? - Ništa, reko sam joj – Spakuj svoje stvari sve, odnesi poljupce sa mene ti. Malo joj teško palo, šta da se radi... - Ste ostali bar u dobrim odnosima? - Kaki kurac odnosi, nekoj dan mi stiglo pismo, kae – Moj Zorane, neka, neka, dugačak te arak čeka.
Urbana legenda među mlađom populacijom ispod deset godina. Uvek se pričalo da postoji, ali nikad niko nije video ovo oružje. Bila je česta tema razgovara među njima.
Klinac 1: Znaš šta mi je Laki pričao juče? Klinac 2: Šta? Klinac 1: Pa rekao mi je da je video bazuku na metkiće. Klinac 2: Ma laže on, rekao mi je moj tata da to ne postoji. Klinac 1: Ma on te to laže, kako ti ne bi kupio to. Klinac 2: Dobro, a kako to izgleda? Klinac 1: Pa ovako. Dugačka je metar. Ovoliko(pokazuje rukama). Koristi jednu veliku lopticu, koja je puna metkića i kada je ispališ, ona pukne i metkići izllete! Klinac 2: Stvarno?! Kako bih voleo da je imam. Idem kući da očistim sobu, možda će mi je kupiti.
Sveštenik masonskog reda, osoba koja poseduje tajna znanja i veštine kakve mi ostali ni ne naslućujemo. Posle završene trogodišnje srednje mašinske, inicijacijom od strane Velikog Kalfe upućuje se u svete tajne automehanike i poprima nadljudske moći. Urođenim ultrazvučnim aparatom dijagnostifikuje problem, promrlja neku mantru i samo vas rezignirano pogleda ako mu zatražite pojašnjenje. Sa svetovnim osobama komunicira samo kada izgovara cenu svojih usluga, koje je pruža preko volje, samo zato jer mu to nalaže etički kodeks. Kodeks ga takođe obavezuje da nikad ne reši slučaj definitivno, tako da je susret sa njim teško izbeći na duže.
Stranka: Majstore, nešto mi lupa odozdo, pogledaj da nisu nešto kočnice... Majstor: Hmmm... silen blok... semering... remenica... Stranka: Možda treba da otvorite haubu, da pogledate o čemu se radi... Majstor mrko gleda .... Stranka: Dobro, ostaviću Vam auto, pa Vi vidite... Majstor: Sutra u 5. Čet'ri i po 'iljade.
Kineski prodavac iz tržnog centra bloka 70, u retkoj pauzi meditacije, sa pogledom pritajenog tigra, uprtim ka još neosvojenim novobeogradskim prostranstvima, sa mislima - dubokim, transcendovanim u dimu jeftine ovdašnje krdže, sa ustima blago otvorenim iz kojih se nazire deo Velikog belog zida, sa rečima malobrojnim, ali mudrim, iskazanim kroz zmajev dah malopre pojedenog džukca...
- Izvinte, dal imate za broj manje pantalone od ovih? - Pantalona... (izduvava dim)...hiljadu! - ???
Sa azijskim osmehom se okreće zapadu, dok se dim njegove cigarete izdiže visoko iznad najviših lampiona, raspaljenih crvenilom popodnevnog sunca, koje za njega, negde tamo, kao da tek izlazi...
Narodski izraz, predviđen da ukloni seksualnu konotaciju iz rečenice. S druge strane, pokazatelj koje sve rečenice narodu imaju seksualnu konotaciju.
- Uganuo sam zglob na nozi. Mislim da će mi trebati, da prostiš, štap. - Hoću da zalijem cveče danas. Znas li gde je, da prostiš, crevo? - Kako ste putovali? Joj, ne pitaj! Loš put strašno...Velike su vam, da prostiš, rupe. - ...To je onaj svetac što je, da prostiš, izvadio mač. - ...I publika se, da prostiš, digla. - ...I tu pukne ventil i celog me, da prostiš, isprska.
Drugo ja za koje niste ni znali da postoji. Krvoločna zver koja čuči u vama i čeka da je pobudi srdačnost i predusetljivost radnika na šalterima.
-Dobro veče. -Dobro veče, izvolite. -Hteo bih jednu kartu do Šapca. -U jednom pravcu ili povratnu? -U jednom pravcu, moliću. -Aha, da li želite auto-putem, pored Vladimirca, preko Prnjavora ili kroz Grejt Kanjon? -Hvala, auto-putem. -I samo koji prevoznik je u pitanju? Raketa AB, Raketa ABC, Lasta, Lastra ili Duga? -Svejedno. -Evo. Sačekajte samo momenat. (javlja se na telefon) Halo? Hej, Smiljka, pa gde si ti nema te 100 godina? Nista, evo me na poslu. Da, da, znam isto to se i meni desilo. (posle 10 minuta) Vazi, 'ajde cao. Vi ste hteli dve povratne karte do Niša? -MORE DA SE NOSIŠ U PIČKU MATERINU I TI I SMILJKA I OVA AUTOBUSKA STANICA!!! IDEM PEŠKE.
