Sinonim za lepe manire, kavaljerstvo i bonton u malom prstu. Izraz je nastao pre nego što je Gavrilo iz Principa koknuo prestolonaslednika slavne Austrougarske, monarhije koja je bila pojam za uglađenost i fenseraj među ovdašnjim življem, što i nije bilo teško jer su pre njih Balkanom vrmudali otomanski Turci, svi brkati, obrezani i za zulum nad srpskom rajom vazda orni.
Bečka uglađenost krasila je sinove sreskih načelnika i armijskih oficira koji su, po svršenom školovanju u Bečkereku, Pešti ili Pragu, usnama sa uredno potkresanim brčićima celivali ruke varoških frajli i maštali o njihovim belim bedrima.
Od imperije koja je nobles izvozila na kilo, danas je ostala Austrija, gastoški raj u kojem se uvek zaradi dovoljno za još jedan sprat sive gradnje u rodnom Majilovcu, da slučajno komšijina kuća ne bude veća. Ostala je i Mađarska, zemlja koja je izbegla odejancukićenje samo zahvaljujući Tiboru Benedeku, Tamašu Kašašu te bezuslovnoj ljubavi tamošnjih žena prema kurcu kao takvom.
Kako je propala Austrougarska, propalo je i drevno bečko vaspitanje koje danas postoji samo u tragovima.
- Pa dobro, Vukane, jebemu čokolešnik, zar si stvarno morao da pitaš nastavnicu biologije "Što jedete govna?" kad je htela da ti upiše keca? - Morao sam, ćale, ali sam joj persirao. Bečka škola.
Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.
Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.
A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.
Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.
Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.
I da ti još ovo kažem, rođeni.
Nekaka me je tamo nelagoda pritiskala, baško da sam s neba pao. Osjećo sam se ko potpuni stranac, al' valjda to tako treba. Tamo su ti, meščini, i domaći jedni drugim stranci.
Kada nekom objektu zameniš sve delove, da li je to i dalje isti objekat?
Ovo pitanje u filozofiji je poznato kao Tezejev paradoks i kao što se vidi u linku, mnoga velika imena filozofije dala su svoje viđenje problema. Što se tiče Trigera, jednog od najomiljenijih sporednih likova u istoriji televizije, dileme nema - on već 20 godina koristi istu metlu kojoj je glavu menjao 17 puta, a dršku samo 14. I dobio je priznanje za to, pa ti probaj da oboriš tvrdnju.
Trigerova metla je tako bilo šta što je promenilo dovoljno delova da baci čoveka u filozofska razmišljanja.
- Široko, široko, kupuje se komp na svake dve godine. Znaš ti da ja ovaj moj koristim već sedam godina? - Da, ali si mu menjao, sem kućišta, sve komponente po najmanje tri puta, Trigeru.
- Deda, a kome su izvadili te zube koje ti stavljaš preko dana, a preko noći ih držiš u čaši? - Pile dedino, to su veštački zubi, čika zuba ih je napravio. Ali zato mi je kosa od neke životinje, a srce mora da sam dobio od neke domaćice, sve mi nešto toplo oko njega kad vidim Sulejmana na televizoru. Deda ti je kao Trigerova metla, kekeke. - Deda, ja tebe ništa ne razumem... - Ma deda je pošandrco, pa razmišlja naglas. Idi da se igraš sa bratom.
Najmajstorskije ime. Svaki iz širokog dijapazona izvedenih nadimaka nedvosmisleno se vezuje za neku od branši majstorisanja ili pukog rmbačenja.
1. Draganče - veseljak i pregaoc. Nijedan posao mu ne pada teško. Voli žene, život i malo popit'.
"Saće to Draganče očas posla."
2. Gane - majstor svog zanata. Kad nešto zajebano treba kvalitetno da se obavi zovete Ganeta. Veliki gurman, il' ne pije ništa il' se leši ko majka.
"Pa što odma ne pozva Ganeta nego zoveš te zevzeke."
3. Gaga - komunikativan i snalažljiv. Manjak majstorskog znanja nadoknađuje sposobnošću da angažuje radnike koji to znanje imaju. Grebe se za Džek i loži na dobra kola.
"Kako te ne mrzi samo, mogo si odma Gagu da zovneš i on bi ti doveo svoje dunđere, klonfere, molere, tapetare, hoblere i ine."
4. Dragan - Vaš stari majstor. I majstor vašeg oca. Pouzdan, pošten i uvek dostupan. Dragan tvrdi da se pivo pije dok je ladno.
"Dragane, sutra krstim sina i treba neko da bude kum pa sam mislio..."
Zajebana nacija. U obdaništu sviraju klavir, violinu i nosnu flautu. U pubertetu sklapaju superkompjuter od digitrona, kvake i ruske salate. Kad dobiju 10 na ispitu poništavaju i traže komisiju. Ako ne ispune očekivanja direktora Đunićira, samoubijaju se jer su osramotili pretke do Kosova. Profesionalci do koske. Njihova alternativa izvršenom zadatku je još bolje izvršen zadatak. Ne jedu mnogo i mogu da stanu u kredenac. To svaka kuća treba da ima.
- Sve ti je čisto, odličan ti je taj tvoj Japanac, samo kao da je propustio ovu fleku na mušemi? - Nemojte tako glasno, oče Najdane, on živi tu u kuhinjskom elementu, čuće pa će da izvrši sudoku.
Izjava kojom pokušavaš da razbiješ neprijatnu tišinu, ali toliko sumanuta i samoispaljujuća da njome postižeš još gori efekat, stvarajući još veću tišinu nalik muku koja ostane posle razbijanja stakla.
Sedite u parku i dovršavate drugu flašu piva. Slušaš ga kako se s kumom ispeglao pod šatrom na svadbi ortaka iz Merošine. Merošina, misliš u sebi i smeješ se naglas, gotovo sigurna da ćeš mu dati pičke. Ali onda tvoj smeh utihne i nastaje tišina. Oboje ćutite. Znaš da je red na tebe da uzvratiš nekom podjednako simpatičnom i blago transferičnom pričom o svome pijanstvu, ali jebiga, pijana si, misli su ti trome i jezik ti je nezgrapan, ne možeš naći pravu reč, niti pravu misao. Prebiraš po sećanjima, ali čini ti se da ti je glava potpuna prazna i ispijena, posle dva litra piva se ne možeš setiti ni kevinog imena, kamoli voditi smislen razgovor. Hvata te panika. On se nervozno osmehuje. Sranje, misliš u sebi, i on je primetio tišinu. Oboje ste napeti, osećaš pritisak da kažeš nešto, iste sekunde. Seti se nečega, Ana, bilo čega. Reci nešto. Odmah. Sad. -Ja i ortakinja smo gurale krastavce u pičku kad smo se napile. . . . . -Kisele ili obične?
Rečenica (Fraza) koja započinje seriju rimovano-uvredljivih rečenica, koji se završava tek kada ostanu bez ideja za narednim uzvraćanjima...
Mile: E, Jovo? Jova: Molim..? Mile: Opalim te golim... Jova: A ja tebe celim da te razveselim Mile: A ti mene zubima po mudima Jova: A ja tebe palim da te raspalim Mile: A ja tebe sputim da te ošamutim Jova: Tu si foru čuo od policajca, napijem ti ga sve do jajca Mile: Tu si foru čuo od vojnika, nabijem ti ga do krajnika . . . . . (nekoliko minuta kasnije) Mile: A ti ličiš na magarca, jebala te tri magarca Jova: Daj brate ne seri više, puk'o si...
Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.
Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.
Rešenje naizgled bezizlazne situacije, gde su šanse 50-50 da će ti neki huligan razbiti flašu o glavu, spakovati pola kilograma šljiva po licu ili odgristi uvo.
Pijana stoka : Dođi 'vamo... ti, dada, titi... Za koga navijaš, samo pazi, pažljivo razmisli pre nego što odgovaraš ili stiže flaša... i to Jelen i još od pola litra, da ne bude posle "razbio mi glavu Tuborgom"... znači pažljivo pazi, da čujem?
-(nikakav šal niti naznaka za koga navijaju) Paaa, ja navijam za Kozlić.... -Hehehehe, vidi ga brat, znači Lajanje na zvezde, znači masa je mama, znači mleko... Evo pivo za brata....
Ne sinko, nije ti to isto kao siromaštvo. Siromaštvo je samo finansijsko stanje koje može biti prouzrokovano raznim faktorima na koje čovjek ne može uticati. Čist deficit novca, bez koga u današnje vrijeme ne možeš. Nešto iz čega se možeš izvući radom, upornim trudom i jakom voljom. Ne moraš se nikada potpuno izvući ali bitno je da se boriš, i svejedno ćeš ga pobijediti.
Bijeda, to ti je nešto drugo. To ti je ono hronično odsustvo duha, poletnosti i mentalne snage koje obuzima čovjeka. To ti je porok, baš kao i ova rakija. Jednom kada ti se uvuče u kosti i potekne krvotokom, gotovo ga je nemoće izbaciti. Parazit koji se hrani tvojom energijom i tvojom dušom, bolno je unakažava. Znam, ljudi ga mješaju sa siromaštvom jer najčešće dolaze pod ruku, pa te zajedno, onako neimunog shrvaju i unište.
Na bijedu se jednostavno navikneš. Predaš se ništavilu oko sebe, dopustiš životu da se igra ringišpila sa tobom, nikada ne ulazeći u otvorenu borbu sa svojim demonima. Povučeš se bez otpora, kriviš zle ljude i goru sudbini, kriviš život. Tada te obhrva i siromaštvo, tuga, nesreća.Tako sinko, samo uništiš najfinije djelove sebe, pretvoriš se u onog vječitog nezadovoljnika koga si do skora prezirao. Dođe starost, a ti jadniji nego ikad, sa vagonom neispunjenih snova. Naravno da onda svi žele da se vrate u prošlost, da život skrenu drugim tokom. Ali malo morgen, onda to nije život već naučna fantastika...
Zato sinko, ustani sada i poleti u život, bori se do poslednje kapi damra i ne dozvoli da te obuzme bijeda. Nikada ne ustukni ni pred čim, obuhvati život objema rukama i nauči da pobjeđuješ sam sebe...
