Izjava koja predstavlja da postoje različiti ukusi i ne treba raspravljati o tome jer smo svi različiti, itd...
POGREŠNO!
Po rečima legende BU-a Sretena Petrovića, profesora estetike, i još svašta nečega, i generalno ultramegabaje, grčka izreka "o ukusima se ne raspravlja" jednostavno znači da se ZNA šta je UKUS i ZNA šta je NEUKUS, i o tome se NE RASPRAVLJA.
I to zaista znači to...
Rečnik / autori
XA
Xantas
na Vukajliji od decembar 2009.viđen 29. jun 2026.
122 definicije3 odabrane4.106 poena
Čovek koga karakteriše hronična indispozicija, jer ga sve izreda smara, sve mu je isfurano, sve je lejm, od svega mu se sere i povraća.
To je npr. kad blejiš sa nekim ljudima i uključe da gledaju Ivana Ivanovića i kidaju se od smeha na njegove super fore, a ti, uzdišući duboko, kolutaš očima, jer su ti tako lejm, iako bi se možda nasmejao na nešto od toga da si nekoliko godina mlađi. Ali i to 'možda' je pod znakom pitanja. Ili kad sretneš društvo iz srednje, pa krenu da prepričavaju fore iz škole, kikoću se istim intenzitetom kao pre sto godina, konstantno preživajući neke izveštale fazone koji su te još u trećem srednje smorili, koji bi ti eventualno bili smešni kad bi se dobro nacirkao ili ustondirao. Najjače je što je njima to smešno i dok su trezni, pa postavljaš sebi pitanje kako li im je tek dobro kad se napiju. Ali ipak si fin i glumiš da ti je do jaja, da ne bi nagraisao kad počneš da negoduješ, iako ti je svaki put sve više mrsko da ih gledaš kako nimalo nisu napredovali za sve ove godine. Tad se zapitaš da nije možda i njima sve tako lejm kao i tebi, pa samo glume finoću, ali kurac -- čvokne te po potiljku pitanje 'Jel ima neko DVD sa mature da okačimo na Jutjub?'. Jebote.
Ili npr. upališ TV i koji god kanal da okreneš, a tamo se neko proserava za medalju, imaš utisak da Židovima koji gostuju kod Mire Adanje Polak ispadaju govna iz usta dok drobe o svom tegobnom životu nakon nacionalizacije imovine, a dok hipnotisan gledaš u Mirka Cvetkovića kao kakav krvook, skontaš da ga uvek čuješ kako priča nešto, iako ne možeš da se setiš da je ikad nešto rekao. Čak i ljudi koji su ti bili gotivni, sada su ti patetični, na čelu s jebenim Rambom koji grli drveće koje ionako treba da crkne. Sve ti je sranje. Onda gasiš TV i okrećeš se svojim plejlistama i kutrenju uz muziku, pa ukapiraš da imaš na stotine albuma koje nisi pustio godinama, jer te je više blam od samog sebe da ih slušaš, a kad ih negde van kuće čuješ, doživiš to kao da ti neko prdi u uši, pa te je još više blam što si to nekad slušao.
Popularne stvari su naročito sranje i teraju te da izduvaš stomačni sadržaj kroz nos, a sranje su ujedno i jer ih vole sranje ljudi od kojih ti se takođe baca pegla, pa umesto da se baviš nečim što je in i popularno, ti ideš u boćarski savez da se socijalizuješ s penzionerima, ionako izgleda da si već star.
- Brate, hoćeš da mi budeš kum na svadbi kad se budem ženio?
- Hvala, batice, ali ajde ne. Nisam ti ja za to.
- Što, bre?
- Pa znaš, svi ti naši svadbeni običaji -- znaš da su mi šit. I trubači su mi sranje, a znaš da kum treba da se veseli da bude čovek broj jedan na svadbi, ja bi' se samo skenjao kad vidim sve te leve goste koji su pozvani samo zato što su nečiji muž/žena/tetka/pašenog, a u stvari su izvučeni iz naftalina i nikad ih ne bi zvao, jer su žgadija, plus treba da se socijalizuješ s njima i uz to se i smeškaš i da budeš prijatan, a znaš da sam ja prek čovek i ne umem da budem prijatan, da ne pominjem što svi hoće da te ljube u obraz, a ljubljenje sa 100 ljudi nikako nije higijenski, plus će muzika da bude verovatno neko govno, a ne biva da idem ščepovima u ušima, iako treba izdržati nekoliko sati... Jedino da me napijete.
- Mojne brineš za to.
- Ok onda.
Legendarni lik koji postoji od početka ljudske civilizacije. Deo naših života već hiljadama godina. Isprva se pojavio u usmenom obliku (priče), da bi se potom preselio u pisanu varijantu (pisane bajke), na kraju je proces svoje evolucije dovršio u animiranoj, filmskoj, TV i internet varijanti.
On ima jednu funkciju - da nas ubedi da se sve na svetu može, samo ako se dovoljno želi i, naravno ako si gud gaj.
Najčešće se radi u najmlađem sinu koga su matori ćale i stariji burazeri zajebavali dok je on sanjario o boljem životu. Pobeg'o je od rodne gajbe, matorca, siledžijske braće i mrske nemaštine i otisnuo se u beli svet. Tamo ga je takođe sačekalo žešće sranje, svi su mu podmetali nogu, maltretirali ga, zajebavali da je gej ali on je, baš uprkos svemu, zahvaljujući urođenoj dobroti, upornosti i bistrini ipak na kraju uspeo. Obogatio se (sam način je teška smaračina i zauzima oko 75% storije).
...naravno, usput je odvojio najlepšu ribu u priči - princezu/ćerku naftnog magnata/manekenku sa porodičnim imetkom kojoj je ceo život pun kurac istih likova kao njemu samom i koja je sve vreme odbijala najbolje partije čekajući baš NjEGA. Srećni ko mali psi, venčali su se i upražnjavali sve vidove seksualnih aktivnosti, za sve one duge dane zagorevanja.
Spasti se od paranoje i... aaaa jebu se a mene ne zovu ! Uglavnom, naći izlaza iz čemera i jada života u koji si upao jer.... kurve meni ne daju, a jebu se svima ostalima ! Suočiti se sa samim sobom i shvatiti... protraćio sam život ! Probati da savladaš svoje strahove i... FOREVER ALOUN ! Društvena apatija u koju zapadneš... da li da se ubijem ko pička tabletama ili kobejnujem ? Dok se ne izvučeš nema izlaza za tebe... živeću ko skitnica ispod Brankovog i voajerisati na parove dok se jebu u šumici kod muzeja !
"Pubertetu zašto mi to radiš dečdžko !?!"
Po narodnom predanju Sveti Sava imao je tendenciju da se prerušava u prosjake i da kažnjava sve ljude koji se pokažu nedovoljno vrednim, nedovoljno dobrim za njega, ili pak ako odbiju da mu daju da jede. Toliko se izdrkavao da je imao običaj da proklinje, pretvara u pse, prasiće, magarce i slično, ali opet, sa druge strane, poznato je da je bio lako podmitljiv, te ako bi mu se udelilo malo hleba i sira, on bi bio zadovoljan i ostavljao tu porodicu na miru, odmah prelazeći na sledeću, sve u cilju ispoljavanja gneva božijeg.
primeri su narodne pripovetke:
- Sveti Sava, Ciganin i čobanin (večno je prokleo cigane na siromaštvo i nemaštinu zato što jedan ciganin nije hteo da mu da da jede, a posle je čobane "blagosiljao" večnim životom na livadi, zato što su bili dovoljno dobri da mu daju malo da jede)
- Sveti Sava i žena tkalja (neka žene imala tri draga kamena da joj svetle dok tka, ali je S.S. došao, probušio joj krov da se smrzava i da joj ulaze razne životinje unutra, i uzeo drago kamenje)
- Ne valja ležeći jesti (pretvorio čobana u psa, zato što je jeo i ležao, iz čista mira. narod kaže da su tako nastali psi)
- Sveti Sava i tica kos (bahanališe po šumi, kos voleo da diže glavu gore pa je S.S. rešio da ga natera da je spusti tako što je pozvao mraz i sneg u šumu, ubio kosu ženu mrazom, i onda kada je konačno uspeo da skroz sjebe kosa, kao, sažalio se i ukinuo sneg, i sada je kao sve u redu)
- Sveti Sava i slijepac(slepac muči ženu, tera je da traži krave po šumi, da radi ovo, radi ono, a on sve vreme divani sa S.S.-om i pije, a onda kada S.S. reši da ide kaže ženi da spakuje malo hrane da ima na putu te se to S.S.-u jako dopalo pa je rešio da mu vrati vid)
- Sveti Sava uči ljude(Sveti Sava se ponaša prema ljudima kao da su svi debili. Ide po nekim umobolničkim kućama gde ih uči da prvo zakolju vola pa da ga nose na tavan, i još neke druge careve koji su bili na drogama pa volovima unosili svetlost u kuću, e njih je naučio da naprave prozore. I onda je uzeo da priča kako je produhovio narod)
- Sveti Sava i kaluđeri (pretovrio kaluđere u magarce zato što su brinuli za njega)
- Sveti Sava blagoslovio pčelu(Đavo rekao da S.S. pojede govno od pčele, a S.S. je to govno pretvorio u med i rekao da to govno treba svi ljudi da jedu)
- Sveti Sava u prosjacima(prosjak dao S.S.-u neke crve a on ih pretvorio u zlato, a da mu ih prosjak nije dao pretvorio bi ga u džinovskog crva iz Dune-a)
- Sveti Sava i neradne žene(citat:"Bila je jedna zena mnogo lenja, pa je pomalo radila, a pomalo spavala" kako je samo smela da spava... dovoljno je)
- Sveti Savo prokleo čoveka(bacao raznu mladunčad u vazduh preko crkve i kad je uzeo bebu, majka nije dala da padne pa se zato Sava naljutio i prokleo ljude da tek sa godinu dana prohodaju. Onaj mladunac koji ne padne na noge je proklet)
Sveti Sava i vuk (kada vuk nije hteo da prestane da kolje ovce, Sveti Sava rekao da ga umlate. Koji je on majstor metodike...)
itd. itd.
Čovek, svrstan od strane zajednice u manjinski deo stanovništva zbog njegovih inferiornih govorničkih mogućnosti, i manjka racionalnih objašnjenja zbog čega povremeno urinira po svom filadendronu ili oblepljuje špajz posterima Isidore Bjelice.
Epistemološki, čovek može postati čudan na tri načina:
1) Uticaj roditelja (Najčešće ako roditelji provode vreme hasajući eside i slušajući Pink Flojd, pritom zanemarivši činjenicu da im dete sipa pesak mački u oči)
2) Uticaj okoline (Može varirati od paljenja televizora i audio-vizuelnog iskustva Lee Kiš, do odlaženja u Maksi diskont)
3) Uticaj radnog mesta (Rađenje fejsliftinga Miliću Vukašinoviću, biti zadužen da pročitaš bibliografiju Dobrice Ćosića itd. itd.)
- Brate, nešto si mi čudan ovih dana...
- Ćuti brate, bio popis, morao sam da premerim kuhinju. Otad više ništa nije isto.
Kad te mrzi da jebes ti drkas.
Opoziv.
Prevođenje u stanje otkinutosti.
Podela uloga.
Strah od pičke.
Zaljubljuju se, onanišu i pate, a ti jebeš jastuk.
Amputacija kao nadilaženje očaja.
Beskrvnost.
Razvodnjavanje moždanih oteklina.
Nelečena neprijatnost čiji apetiti rastu.
Autokanibalizam ?
Ne bih rekao ... jer
Postoji i amputacija u dvoje.
Nemogućnost tužnija od prideva.
Naivnost slična dečačkoj.
Hodaš sa nečijom kosom pod prstima kao talismanom.
Razumeš propast, želiš krvlju i braniš se krvlju.
To uvek vodi u fanatizam. Izvrtanje gluposti u logiku.
I glup želiš uspomene. Odjednom samo to postane bitno.
Zaljubljen si u svoju opsesiju.
Otkinuo si voljenu kosu iz stvarnosti, anestezirao krivicu i čekaš ...
To mu dođe amputacija.
Uslovljeno razmišljanje, pre svega pederski pristup životu ...
Ekscentrični i autentični fudbaler sa italijanskim pasošem. Keva mu je Kolumbijanka, a ćale Indijanac. Njegovo puno ime je Huan Pablo Divi De Lusija Ga Vajo Marko u narodu poznatiji kao ljakse.
Divi ga vajo šištavac šo je smešan!
Pirkati se može u džoint, kafu, supu ...
Ali ja najvolkim da pirkam u uši.
Ne može se pirkati u bilo koje uši, postoje izvesni kriterijumi koje uši moraju da zadovolje da bi mogle biti objekt pirkanja ...
1) Uši moraju biti Obnažene.
Ovo je logično, jer Neobnaženost Ušiju predstavlja prirodnu prepreku punom učinku pirkanja.
2) Uši moraju biti Postojane
Ovo znači da su uši čvrste, stabilne, da ih ne može deformisati kakav nalet vetra, kiše ili npr. šamar
3) Uši moraju biti Negovane
Ako uši nisu negovane, skore se i nadražaj sporo putuje od kože do mozga ...
Samo negovane i othranjene Uši dolaze u obzir.
Pirkanje u Uši može biti faza u seksualnom procesu ili pak Hobi.
Ako je pirkanje hobi, to znači da se ne završava uvek Snošajem.
U ovom slučaju, pirkanje postaje samo sebi cilj.
Pirkanje u Uši nosi sa sobom mnogo opasnosti, pa osobe koje praktikuju ovu zen tehniku moraju uvek biti na oprezi.
Pirkanje ne sme biti agresivno, jer onda lako preraste u Grickanje, gde vrlo lako može doći do oštećenja Ušiju, nakon čega one postaju neupotrebljive za dalje rituale.
Pirkati smeju samo izuzetno uravnotežene osobe, ili osobe koje su izgubile sve u životu pa ih više nije briga.
Osobe koje se i dalje šlihtaju ne bi li dobile koju reč Pohvale, osobe koje se plaše za svoju Svojinu, nisu kvalifikovane za obavljanje ove zahtevne kvazi-seksualne tehnike.
- Hi, how are you?
- I was thinking about your ears
- What?
- I want to blow in your ears
- ????? :)
- Da pirkam hoću. U Uši
- Pirkam?
- Da, da pirkam. Želim da opštim sa tvojim ušima.
to ti je
pisanje u posebnom stanju svesti.
Pre svega, treba da se raspadaš i da imaš svest o tome.
Umiranje je hodanje dok se raspadaš.
Neki to zovu Tuga.
Uvek se piše Odsutnom.
Ako je prisutan, onda ti je nekako siv
i mrtav.
Pa ne pišeš pokojniku.
Ili kad ti nedostaje.
Neko.
Neka.
Kao zasebni univerzum u jednom telu.
I duši.
Kao spokoj i večnost
nakon raskoraka sa srećom.
Ćao
Znam da sam dosadan, tj. jadna patetična Rupa od bića,
znaš i ti.
Nije me briga.
Pričao sam danas s tobom.
Na nekim stepenicama, bilo je hladno.
Imala si kosu i smejala si se
očima.
Oči su ti velike i nisu prazne, kad se smeješ, postajem mali (švrća) ponovo.
I držao sam ti ruku.
Dok si se smejala.
Spavao sam na koži.
Ostao jadan
Jebi ga,
raspadam se 20 godina
sada više i ne osećam
kako se otkidam po ulici i šahtama
Neka se mrvi
Neka pada
Kao kiša ja sam kiša
Ljudi me -- izbegavaju, i ja izbegavam njih.
Nekada sam ih mrzela
jer se i oni raspadaju.
ali na drugi način
Oni su rođeni mrtvi.
Zato sam te voleo.
Bolestan sam od ljudi.
Bolestan
Ima i žena
koje hodaju
i umeju da se smeju
Ali to su sve stranci
Moj um ne može da podnese
Njihovo prisustvo
Zato pišem tebi
koja si odsutna
i Bićeš zauvek
odsutna
U našem narodu se ustalilo verovanje da gangrena zahvata samo tkivo, tj. fiziološki organizam.
Ali postoji i gangrena koja zahvata Dušu, i mnogo je pogubnija od "obične" gangrene.
Gangrena Duše je emotivno prenosiva bolest, ali preventiva nije potrebna pošto je Bog osobama obolelim od ove opake bolesti podario prirodni nagon za (samo)Izolacijom.
U kasnijem stadijumu ove bolesti, duša postane porozna, pa bolesnik ima osećaj da se raspada dok hoda, da se troši kao bajat hleb .. to su zapravo delići duše koji se otkidaju.
Razlikujemo Fingiranu (forsiranu) i Pravu (autentičnu) Gangrenu Duše.
Fingiranu Gangrenu možemo sresti na svakom koraku, dovoljno je samo da upalimo Pink ili tako neki kanal, ili da pustimo neku radio stanicu sa domaćim melosom.
Videćemo (čućemo) karikature koje reklamiraju (forsiraju) svoju bolest, razne kombinacije bola i alkohola, prevare i kajanja itd ... da se ne zadržavam previše na ovome, znate o čemu pričam.
Prava Gangrena duše je karakteristična za asocijalne ljude, osobe kojima se desila neka velika nesreća, ili im je jednostavno Percepcija previše razvijena.
Pravi bolesnik ima osećaj da je mali i nebitan, mrzi sebe kad pomisli da je previše tužan, sve svaljuje na Ego. Druži se sa pticama i kornjačama, ne plače na sahranama.
Gangrenozni bolesnik ne reaguje na globalne nesreće, epidemije, ratove, čak i kad se dešavaju pred njegovim očima, ali je u stanju da se "raspadne" kad vidi nekog psića kako šepa ili mače kako mjauče.
Leka za ovu bolest nema, pa se ovakvi bolesnici često odlučuju na Samoubistvo, iako samoubistvo ne može da zakrpi njihovu Dušu.