Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.

Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.

Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.

Ćale, subotom uveče, pred sam kraj meseca.

Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u jednom omanjem ali ipak dovoljno velikom gradu, na primer, Meksiko Sitiju. Zbirka književnih naslova čiji se kvalitet jedino može uporediti sa onim života u Keniji, vazduha u dalekom Pekingu, pljeskavica u jebenom veganskom restoranu ( oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine). Kolekcija romana svih vrsta i podvrsta koje vam jedan školovan lekar ( pa, čak i onaj koji je studirao u Kragujevcu; prim.prev.) nikada ne bi preporučio posle jela...i ukoliko ste bilo šta sofisticiranije od jednog panja. Loš izgovor za trošenje kertridža, šteta za seču šuma, uvreda za toalet-papir. Svojevrsni dokaz da pismenost, iako poželjna, možda na kraju ipak nije za svakoga.

Doduše, da nije cenjenih urednika iz pomenute izdavačke kuće ( koje ovom prilikom srdačno pozdravljamo ), neki od najinteresantnijih - a vrlo moguće i najkancerogenijih - romana u istoriji interesantnih romana ne bi ugledali svetlost dana a kamoli postali omiljeno štivo međ’ pomahnitalom masom vernih čitatelja i čitateljki ( ovih drugih malo više; prim.prev.). Vi se, draga braćo i sestre sa Vukajlije, nikako ne morate složiti sa ovim što ću reći i stoga me slobodno možete gađati ciglom ukoliko me ikada budete sreli na ulici, ali...verovatno bi i planeta Zemlja bila mnooogo siromašnije mesto da su više puta odbijene ideje nekakvih skribomana i psihijatrijskih slučajeva to i ostale.

U “Laguni” se, Bogu hvala, svaka ideja štampa. I svaka ideja je bestseler. Čak i pre nego što izađe iz jebene štamparije. Drama, triler, letopis ili naučno-fantastična trilogija o epskoj borbi jednog frizera u postapokaliptičnom Somboru – sasvim je nebitno izdavačkom odboru Daunovaca koji su zaposleni u ovom očito ATEISTIČKOM preduzeću. Oni će, naime, svojoj žrtvi ponuditi ne samo knjigu za svaku priliku i nepriliku već će istoj predložiti i nešto iz širokog asortimana posthumne kategorije, a kako bi pomenuta bila u mogućnosti da čak i POSLE svoje smrti uživa u rečenicama istaknutih autora sa dva ili više prezimena. Tašti je rođendan a vi imate odgovoran zadatak da joj kupite poklon dostojan ćerke koju je dozvolila da oženite?
Nema problema. Na polici sa natpisom “Poklon-knjige” ( KUPI 3, PLATI 2!) imate čitavu gomilu trilera sa reči “draga tašta” u naslovu. Tvrdi povez se podrazumeva.

Uostalom – šta loše i može da izađe iz nečega što se zove “laguna”?

Jedini slučaj kad je film uvek bolji od knjige.

За фенсере представља досадно место, где се увече скупљају наркоманчине и лудаци, док је за нормалне људе то најлепши део града.. Место за опуштање и место где бар на кратко заборавиш на сва срања која се дешавају око тебе. Место где никада није досадно, било да је то окупљање код амфитеатра, где са Шабаном блејиш и циркаш апатинско, било да је седење на клупицама или на бетону поред реке, или на другом крају града, према Булевару. Место где чујеш разне расправе, од тога који је бољи део града Палилула или Дурлан, или где су боље пљеке “Код Лафа” или код “Зокија и курве”, па све до расправе да су женске на медицинском факултету боље од цура на филозофском ( што је у најмању руку смешно ). Наравно, кеј пружа најбољи провод када си у друштву тоталних идиота, са којима можеш да причаш о неким тотално небитним стварима или са којима можеш само да блејиш и ћутиш. Лепо узмеш купиш гајбу Јагодинског, семенке за 200 динџи код оног дедице код моста, седнеш код Шабана, загрлиш Власту циганина, препустиш се звуку његове фруле и боли те туки. Барем ћеш се сигурно боље провести него да слушаш крештање Ане Николић у јебеном Студију.

Muškarci se dele na:
1) pozere
Oni čine 90% populacije muških kupača. Uglavnom su išli u teretanu tokom cele godine, pumpali se, kljukali steroidima i došli na bazen da ponosno pokažu svoje izvajano telo posle nekoliko meseci/godina predanog rada. Oni neće ulaziti u vodu, već šetati samo oko bazena. Ako i uđu u vodu, samo će izvesti jedan virtuozni skok (da pokažu kako su iskusni u vodi, jelte) i to je sve od njihovog kupanja. Eventualno će se držati za ivicu bazena zbog isticanja bicepsa i tricepsa.
Češće će posmatrati nabildovane muškarce i pitati se šta su koristili da bi se nabildovali i šta im je definisano, nego devojke. Najrazvijeniji od njih stvaraju posebno kvlt društvo gde se igra odbojka, a za to treba imati najbolje moguće telo. Neretko nose i naočare, pa čak ima i primeraka koji takvi čak uđu i u bazen.
2) društvo
Uvek na bazen dolaze sa loptom, igraju se srede, a žrtvu prskaju i dave. Jedni od normalnijih primeraka.
3) mladi tata
Čovek koji se barem 7 dana ne brije da bi ostavio što muževniji utisak. Nakon sedmog dana dođe sa detetom od 1-2 godine. Brčkaju se u velikom bazenu, tata ga sve vreme drži, ali ne toliko da se dete ne bi udavilo, već da bi istakao bicepse i tricepse. Dok drži dete, gleda unaokolo i traži mladu mamu.
4) zajebant
Lik koji će se šunjati unaokolo i gurati ljude u vodu, otimati im loptu i šutnuti boga-pitaj-gde i daviti manje od sebe.
5) takmičar
Lik koji će stalno isprobavati nove skokove, meriti koliko dugo može da izdrži pod vodom, takmičiti se sa ostalima ko će pre preplivati bazen u širinu i dužinu...
6) doš' sam da te pitam da furamo
Lik koji je tu sa ribom. Najčešće će se zavući u jedan ćošak bazena i cmakati se do mile volje, poneki put otići malo dublje. On će kao da je davi, ona će kroz smeh da ga gura od sebe uz "kretenu, hihihi".
7) ofingeri
Oni koji se okače o kraj bazena odakle posmatraju devojke i tu provedu 90% vremena. Njihova svrha je još i da ometaju ulazak i izlazak iz bazena, skakanje u vodu, kao i da te namršteno pogledaju ako ih isprskaš.
8) pičkopaćenici
Dvojica-trojica prilično ružnih i često dosta dlakavih momaka koji su previše nesposobni da išta smuvaju, te samo gledaju unaokolo i komentarišu ribe koje im posle služe kao materijal za masturbaciju. Definitivno najjadniji likovi na bazenu.

Žene se dele na:
1) pozerke
Došle su zato što su hot i imaju bujno poprsje. Išle su prethodnih mesec dana na kvarcovanje, a reći će ti da su bile na moru. Uglavnom će sedeti na ivici bazena, 2 sata prskajući stomak i mokrim rukama prelaziti preko grudi. Eventualno ako uđu u vodu, ne kvase kosu, uvek im je glava iznad vode, kao i grudi, koje eventualno dodiruju površinu vode da bi raspalile mušku maštu.
2) plivačice
Devojka koja nikad ne izlazi iz vode i koja je došla na bazen, verovali ili ne, da se kupa. Ne zanimaju je muškarci, uglavnom pliva i roni, izađe da se osunča i ode kući.

Najbolji igrač domina u penzionerskom domu.

Prema starom paganskom verovanju, duh iz turšije se pojavljuje u pozno leto u posudama gde se čuva turšija od prošlog poznog leta kad je stavljana i to u vidu kiselkasto otužnog mirisa. Za njegovo puštanje nije potrebno protrljati posudu kao što se radi u nekim drugim civilizacijama, dovoljno je samo skinuti poklopac sa posude.

Standardna brzina kojom se nešto ne može skontati.

Svetlo iz frižidera.