Kada su se, u davna vremena, pravili štekeri za kupatilo, nekom je palo na pamet da bi pored svetla u kupatilu i bojlera, radi simetričnosti i neparnog broja, treći prekidač trebalo da ima nacrtanu grejalicu. Grejalica. Kako to zvuči utopljavajuće... Elem, ta ista grejalica je najverovatnije najmanje iskorišćeni aparat u celoj kući, a dugme na štekeru pred kupatilom je Scroll Lock meću štekerima. I pored toga što bi za zagrevanje pločicama obloženog kupatila bio potreban Alfa Plamov kamin, ova grejalica je masovno stavljana u kupatila. Baš zbog toga što je nacrtana na štekeru. Možda sam uvek imao neko strahopoštovanje prema njoj, zato što mi nisu davali da je uključujem. Znali su da nije to adekvatno rešenje. Visoko je postavljena, topao vazduh ne pada na dole. Jest da troši dva kilovata, ali da se stavi u pod na sredini kupatila, opet bi imala učinka samo iznad tog mesta. Mukica. Nije ona kriva. Krivi su oni što prave štekere.
Oglas u Zrenjaninskim oglasima Avgust 2013 :
Prodajem grejalicu za kupatilo, nekorišćenu. Proizvedena u SFRJ. I jednu trećinu štekera takođe ne korišćena.
Najmajstorskije ime. Svaki iz širokog dijapazona izvedenih nadimaka nedvosmisleno se vezuje za neku od branši majstorisanja ili pukog rmbačenja.
1. Draganče - veseljak i pregaoc. Nijedan posao mu ne pada teško. Voli žene, život i malo popit'.
"Saće to Draganče očas posla."
2. Gane - majstor svog zanata. Kad nešto zajebano treba kvalitetno da se obavi zovete Ganeta. Veliki gurman, il' ne pije ništa il' se leši ko majka.
"Pa što odma ne pozva Ganeta nego zoveš te zevzeke."
3. Gaga - komunikativan i snalažljiv. Manjak majstorskog znanja nadoknađuje sposobnošću da angažuje radnike koji to znanje imaju. Grebe se za Džek i loži na dobra kola.
"Kako te ne mrzi samo, mogo si odma Gagu da zovneš i on bi ti doveo svoje dunđere, klonfere, molere, tapetare, hoblere i ine."
4. Dragan - Vaš stari majstor. I majstor vašeg oca. Pouzdan, pošten i uvek dostupan. Dragan tvrdi da se pivo pije dok je ladno.
"Dragane, sutra krstim sina i treba neko da bude kum pa sam mislio..."
Muškarci se dele na: 1) pozere Oni čine 90% populacije muških kupača. Uglavnom su išli u teretanu tokom cele godine, pumpali se, kljukali steroidima i došli na bazen da ponosno pokažu svoje izvajano telo posle nekoliko meseci/godina predanog rada. Oni neće ulaziti u vodu, već šetati samo oko bazena. Ako i uđu u vodu, samo će izvesti jedan virtuozni skok (da pokažu kako su iskusni u vodi, jelte) i to je sve od njihovog kupanja. Eventualno će se držati za ivicu bazena zbog isticanja bicepsa i tricepsa. Češće će posmatrati nabildovane muškarce i pitati se šta su koristili da bi se nabildovali i šta im je definisano, nego devojke. Najrazvijeniji od njih stvaraju posebno kvlt društvo gde se igra odbojka, a za to treba imati najbolje moguće telo. Neretko nose i naočare, pa čak ima i primeraka koji takvi čak uđu i u bazen. 2) društvo Uvek na bazen dolaze sa loptom, igraju se srede, a žrtvu prskaju i dave. Jedni od normalnijih primeraka. 3) mladi tata Čovek koji se barem 7 dana ne brije da bi ostavio što muževniji utisak. Nakon sedmog dana dođe sa detetom od 1-2 godine. Brčkaju se u velikom bazenu, tata ga sve vreme drži, ali ne toliko da se dete ne bi udavilo, već da bi istakao bicepse i tricepse. Dok drži dete, gleda unaokolo i traži mladu mamu. 4) zajebant Lik koji će se šunjati unaokolo i gurati ljude u vodu, otimati im loptu i šutnuti boga-pitaj-gde i daviti manje od sebe. 5) takmičar Lik koji će stalno isprobavati nove skokove, meriti koliko dugo može da izdrži pod vodom, takmičiti se sa ostalima ko će pre preplivati bazen u širinu i dužinu... 6) doš' sam da te pitam da furamo Lik koji je tu sa ribom. Najčešće će se zavući u jedan ćošak bazena i cmakati se do mile volje, poneki put otići malo dublje. On će kao da je davi, ona će kroz smeh da ga gura od sebe uz "kretenu, hihihi". 7) ofingeri Oni koji se okače o kraj bazena odakle posmatraju devojke i tu provedu 90% vremena. Njihova svrha je još i da ometaju ulazak i izlazak iz bazena, skakanje u vodu, kao i da te namršteno pogledaju ako ih isprskaš. 8) pičkopaćenici Dvojica-trojica prilično ružnih i često dosta dlakavih momaka koji su previše nesposobni da išta smuvaju, te samo gledaju unaokolo i komentarišu ribe koje im posle služe kao materijal za masturbaciju. Definitivno najjadniji likovi na bazenu.
Žene se dele na: 1) pozerke Došle su zato što su hot i imaju bujno poprsje. Išle su prethodnih mesec dana na kvarcovanje, a reći će ti da su bile na moru. Uglavnom će sedeti na ivici bazena, 2 sata prskajući stomak i mokrim rukama prelaziti preko grudi. Eventualno ako uđu u vodu, ne kvase kosu, uvek im je glava iznad vode, kao i grudi, koje eventualno dodiruju površinu vode da bi raspalile mušku maštu. 2) plivačice Devojka koja nikad ne izlazi iz vode i koja je došla na bazen, verovali ili ne, da se kupa. Ne zanimaju je muškarci, uglavnom pliva i roni, izađe da se osunča i ode kući.
Leto je najlepše doba godine. Tada Sunce sija jako i možemo više vremena da provodimo napolju i da se igramo. Ovo leto ću da pamtim i po jednom događaju kad sam postao pravi muškarac.
Tata mi je u jedno praskozorje rekao da treba sutradan da odemo na jedno mesto. Kazao je da tamo idu odrasli ljudi, a da sam ja sad već četvrti razred i da će još malo da krenu da mi rastu brkovi i ono drugo i da treba da odem sa njim. Nisam znao šta je to drugo, a kad sam pitao tatu, on mi je samo namignuo. Namignuo sam i ja njemu, iako ne znam zašto.
Kada sam se probudio, krenuo sam sa tatom. Usput nam se pridružio i čika Dragi, to je naš kum. Kada sam pitao tatu gde idemo, on mi je rekao da idemo u kafanu i da je tako i njega njegov tata vodio i da ću i ja svog sina da vodim ako kad porastem ne budem nofajer koji igra Kanter po ceo dan ko oni kljakavi sa mamine strane. Ne znam šta je taj nofajer i što su mamini kljakavi, ali Kanter baš volim da igram. Onda sam pitao tatu što mama kaže da od kafane treba da se čuvam da ne prođem kao tata, a tata mi je rekao da su žene dobre za kuhinju, ali da ih ne treba pustiti da razmišljaju i pričaju mnogo.
Kada smo ušli, namrštio sam se jer je unutra smdelo. Tata mi je tada rekao da je to miris za prave muškarce. Potom je pozvao konobaricu i naručio po jednu rakiju za svu trojicu i porciju ciganskog leba. Konobarica je donela rakije, ja sam pomirisao, i baš je smrdelo. Kad sam to rekao tati, čika Dragi mi je odgovorio da će taj miris da mi bude najlepši, samo kad porastem. I onda smo se kucnuli i ja sam malo popio. I baš je bilo odvratno, ali tata mi je rekao da tek kad popijem jednu čašicu postajem muškarac. Ja sam hteo da postanem muškarac i rešio sam da popijem čašicu, iako nisam znao zašto sve kod muškaraca mora da smrdi.
Tata i čika Dragi su počeli da pričaju o politici i nekom Donkiću i da psuju. Tata je onda rekao da bi on isterao sve političare iz neke zgrade i postavio konje u tu zgradu u centru da pritiskaju neke dugmiće kao u cirkusu, jer bi konji bili bolji i manje bi para trošili, a sve bi ostalo isto i ne bi neki debeli Tajanović zbog toga prekidao fudbal. Ja nisam znao što konji da pritiskaju dugmiće i kakav je to cirkus koji prekida utakmice, ali sam hteo da postanem muškarac i popio sam onu čašicu i počelo je malo da mi se vrti u glavi i da mi bude muka. Kad su to videli, tata i čika Dragi su mi čestitali i rekli mi da sam postao pravi muškarac.
Meni je bilo drago što sam postao pravi muškarac, ali mi se malo vrtelo u glavi. Setio sam se Sanje iz trećeg jedan što nosi kikice i počeo da se smejem jer mi je bilo lepo zbog Sanje. Kad sam rekao tati što se smejem, on me je poljubio u glavu i kazao da sam njegova krv i da nisam od onih maminih šonja što žensko neće ni na slici da vide.
Posle me je tata odveo kući i rekao mi da mami ništa ne pričam, jer muškarci nikad ne pričaju ženama kad su bili u kafani. Ja mami nisam hteo da kažem da sam bio u kafani, ali me je videla kako se teturam i pitala me šta je sa mnom, a ja sam joj odgovorio da sam postao muškarac i da mi se zato spava. Onda sam čuo kako se drala na tatu i rekla mu da nije normalan i da će da ga tuži nekome i da će da ga vode negde. Meni ništa nije bilo jasno, ali mi je bilo lepo jer sam postao muškarac i mislio sam na Sanju iz trećeg jedan.
Ujutro me je bolela glava. Tata mi je rekao da će to da prođe i da tako mora kad postanem muškarac. Mama je samo ljutito rekla da neće više da me vidi u kafani. Kad sam tada mislio na Sanju, nervirala me je jer me je bolela glava i mislio sam kako bih je počupao za one njene kike, samo da je tu. Uskoro sam krenuo i u školu u četvrti razred. Iako sam sad muškarac, i dalje volim Kanter.
Ovaj letnji raspust je bio lep i sunčan. Ovo je bio najlepši letnji raspust do sada, kada sam prvi put postao muškarac.
Letnji raspust? Leto? Raspust? Pa sad ću da ti se najebem majke ko nikad do sad matori.
Familiju ti jebem u pičku, ti si našao da mi sereš nešto o letnjem raspustu jebem te usta. Svake jebene godine isto, otkad sam mogao da držim turpiju i čekić u rukama nalazio si raznorazne razloge da ne idem nigde sa društvom mamu ti jebem pod izgovorom da to tako treba i kako su moji drugari glupi a ja jedini pametan što sa 13 godina znam sve stručne i nestručne nazive za sav alat koji mi je ikad pao šaka.
Srao si kako nemamo para i da je lokalni bazen luksuz. Tek sad posle svih ovih godina mogu da te napušim kurčeganje i da ti kažem da si srao ko grlica. Jebem ja mater i tebi i čika Žiretu što ste svakog leta tukli po litar rakije i pola gajbe piva svaki jebeni dan pička vam materina a kad sam hteo da kupim jedan jebeni sladoled dobijao sam umesto istog šljagu zavrat i motorcangle u ruke dok ste se obojica smejali ko kurve. Kažeš imo sam drugare, imo sam kurac glogov. Dok su oni gledali ko ima manji telefon i ko će da zavati bolju ribu iz akvarijuma koji je baš tih godina pucao ja sam morao napamet da znam kojim elektrodama se vari gus, a kojim elektrodama aluminijum. Mogao sam da napravim jebenog ajronmena i da ti nabijem mitraljez u dupe povlačeći oroz sa osmehom, jebo te ključ 13 i paljena žica da te jebala. Jedva sam čekao da se završi leto pa da ponovo krenem u školu da počnem da se družim sa mojim vršnjacima kolko si mi jebo majku u pičku raznim plemenitim gasovima u radionici i da buku struga i brusilice zamenim tišinom a žuljeve na rukama saniram grafitnom olovkom pišući kako mi je bilo na raspustu i svaki put dobio dvojku jer su mislili da ih jebem kad pročitaju šta sam napisao.
I posle svih ovih godina još jednom ću te pitati: Gde je moj jebeni letnji raspust i moje detinjstvo?
Naš narod voli fudbal. U svakom selu u srbiji postoji bar po jedan fudbalski klub. To je tim kojeg celo selo voli, i nema čoveka u selu koji u mladosti nije odigrao bar nekoliko utakmica i sa ponosom ga predstavljao. Većina ovih klubova po običaju igra u najnižem rangu (beton liga). U stalnoj su težnji da izađu iz beton lige i upadnu u viši rang, bar onaj međuopštinski, ili kako se već zove, ali sudija nikada ne svira odlučujući penal, ne vidi ofsajd, da nekom crveni karton... i tako bude glavni krivac za dalji ostanak ekipe u najnižoj ligi. Izuzev gore navedenog, seoski fudbalski klub se vrlo malo razlikuje od ostalih kvalitetnijih i uspešnijih klubova. Ima svoju upravu, finansije, stadion tj. teren, igrački kadar, treninge, vrši transfere...I sačinjen je na sledeći način: ------------------------------------------------------------------------------------------------------ -Naziv: Ime kluba je po običaju najčešće vezano za neki od simbola mladosti ili simbola rada: Omladinac, Mladost, Mladi radnik, Radnički, Radnik...
-Uprava: Glavne funkcije oko upravljanja klubom obavljaju najuticajniji ljudi iz sela: Predsednik mesne zajednice, penzionisani nastavnik fizičkog vaspitanja, vlasnik seoske prodavnice...
-Igrački kadar: Igrački kadar čine skoro svi stanovnici sela koji su u mogućnosti da pretrče par stotina metara a da se ne zakašlju. Ali, ako se na mestu predsednika kluba nalazi neka osoba koja ima veliku familiju, stvar oko sastava tima je već poznata.
-Finansije: Poslovanje kluba je veoma teško, zato što ni opština ni mesna zajednica skoro da ništa ne daju klubu. Tako da je klub prisiljen da svoj budžet puni parama dobijenih od transfera igrača ili sponzora: Fk Radnik je izvršio transfer na polovini sezone zamenivši levo krilo, Brankovića, za polovnu vešmašinu marke Gorenje, jer klubski ekonom neće više da pere na ruke dresove cele ekipe.
-Navijači i klubska obeležja: Navijači ovog kluba su uglavnom roditelji, deca i prijatelji igrača. A ima i ponekog penzionera željnog da se ispriča sa nekim. Obeležja kluba i klupske boje se menjaju u zavisnosti od dresova koje klub dobije kao donaciju nekog marketa, prodavnice ili firme: Prošle godine su igrali u crvenim dresovima, u stvari to su bili dresovi Liverpula. a ove godine su dobili nove dresove u crno plavoj, jer je Inter osvojio ligu šampiona, a igrati u bojama šampiona evrope daje klubu dodatni motiv i samopouzdanje.
-Infrastruktura: Imaju svoj stadion koji nema sedećih mesta ali je vrlo funkcionalan, jer se nalazi u podnožju brdašca na kojem može da se smesti popriličan broj ljudi. Ograđen je krupnom žicom visine jednog metra i u glavnom služi da se na nju navali bicikl. Travnata podloga je tokom cele sezone u dobrom stanju, jer klub ima dogovor se obližnjim traktoristom koji po povratku sa njive obavezno svrati da pokosi i fudbalski teren, a za uzvrat traktorista dobija to što njegov sinovac svaku utakmicu počinje u startnoj postavi.
Za mnoge prvi poligon uspešne umetničke karijere, ali i za mnoge najčešća stvar koju smo zaboravljali da ponesemo iz (u ) osnovne škole zbog glupih dimenzija koje prevazilaze djačke torbe, pa se blok 5 nosio u posebnim kesama...
Varijanta 1 (blaži oblik); Vratiš se iz osnovne, baciš torbu i taman da istrčiš napolje a ono nešto ti fali- danas si imao likovno a blok 5 ostao u školi zaboravljen. Odmahneš rukom, konstatuješ kako te ni Pikaso ne bi razumeo šta si hteo da naslikaš , i sa sigurnošću znaš da će te radovi verno čekati tamo gde si ih ostavio...
Varijanta 2 (teži oblik) ; Stigneš u osnovnu pola sata ranije da bi pičio fudbal, i taman kada baciš torbu i pojuriš ka ortacima uvidiš drugaricu iz odeljenja sa blokom 5. Setiš se da je danas četvrtak i da imaš likovno. Hitro trčiš nazad kući kako bi uzeo blok 5 i izbegao srdžbu likovnjaka misleći kako je glupo da iz likovnog dobiješ abera zbog nemanja istog...
Na početku svake godine, razredni starešina je dužan da sve učenike (ukoliko su pravoslavni) upita za datum njihove krsne slave, kako bi eventualni izostanci tog dana bili automatski opravdani. Mada će većina učenika izgovoriti pravi datum svoje slave, neki od njih kalkulišu unapred šta im se više isplati- shodno školskom kalendaru i eventualnom poznavanju kada koji nastavnik voli da ispituje. Ukoliko izuzmemo mogućnost da Slava pada za vikend (što se može objasniti činjenicom da može trajati čak 3 dana), tom prilikom postoje 4 moguća kriterijuma: 1) Slava nipošto ne sme padati za vreme letnjeg raspusta 2) Pogodno je da se praznik podudara sa početkom/završetkom nekog kraćeg raspusta, kako bi dotični trajao duže 3) Najbolje da pada u vreme nekog perioda kada se lako kvare ocene na odgovaranjima- tromesečje, poludodište,... 4) U krajnjoj liniji- dovoljno je da pada u oktobru, novembru ili martu- vremenskim periodima kada se ne nazire neki duži odmor po školskom kalendaru.
5 NAJPOGODNIJIH SLAVA
1) Đurđevdan- 6. maj- ispunio kriterujume 1, 2, eventualno i 4. Najidealnije je ako 1. maj pada u utorak pre toga, kako bi sama Slava pala u ponedeljak posle vikenda (1 dan opravdan, 3 dana slave pravda razredni/razredna kada čuje da su tvoji veoma pobožni). Još idealnije je ukoliko uskrs pada u nedelju pre 1. maja, pa je sve lepo povezano. Raspust traje skoro 2 nedelje.
2) Sveta Petka- 27. oktobar- ispunila kriterijume 1, 3 i 4. Raspusta nigde na vidiku, a eto prilike da se izbegne kvarenje ocena/da se ostane neocenjen(a).
3) Sveti Jovan- 20. januar- ispunila kriterijume 1, 2 i 3. Često produžava zimski raspust, a eto još jedne prilike da se izbegne kvarenje ocena na kraju polugodišta.
4) Sveti Stefan- 9. januar- ispunila kriterijume 1, 2 i eventualno 3. Prilika da se produži novogodišnje-božićni raspust, jer se često događa da se podudari nastavak škole sa ovim praznikom.
5) Sveti Arh. Mihail (eventualno i Đurđic)- 21. novembar (16. novembar)- ispunila kriterijume 1 i 4. Prilika da se predahne
5 NAJNEPOGODNIJIH SLAVA
1) Sveti Petar i Pavle- 12. jul- pao po svim kriterijumima
2) Sveti Pantelija- 9. avgust- pao po svim kriterijumima
3) Sveti Ilija- 2. avgust- pao po svim kriterijumima
4) Ivanjdan- 7. jul- pao po svim kriterijumima
5) Sveti Nikola- iako je pao samo po kriterijumima 2 i 4, nepogodno je slaviti nešto što slave svi- i nastavnici i učenici, pa se nastava odlaže zbog toga.
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti. Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj. Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.
V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik! T: Halo. V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas? T: :disanje u slušalicu: V: Halo... T: Halo. V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik? T: Ništaa... V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi? T: :disanje u slušalicu: V: :šuti i bogara u sebi: T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii.... V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe? T: Imaaa.... V: Da ih čujemo!
(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik? T: .... V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu? T: Jeesam... V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4? T: Dvaaaa... V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!! T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno) V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju) T: .... V: IDEMO PETICA!!
(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)
V: Idemo desno! Šestica, šestica! (Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.) V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK? (Tarik šuti.) V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!! (Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.) V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST! (Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“) V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.
Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom. Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.
V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa? T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada? V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete? (U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik? T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim? V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača... T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće... V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!! (Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja) V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
Otići u avgust. Imati dvojku iz nekog predmeta, i pred sam kraj usrati situaciju i imati keca za kraj.
A: Šta bi? Iz dvojke u dvojku, a? B: Ma jok, u devedesetom mi postavi pitanje i nisam znao, 2 - 1 za profu. To jest, iz dvojke u keca. A: Jebiga, igra se revanš 21. avgusta.
