Paranoidni društveni isprdak koji, stojeći na margini konformističkog stada, širi svoje zavereničke, oprečne, nerezonske, a često i krajnje neverovatne ideje.
Poluproizvod od čoveka, rasklimana intelektualna mašina bez završne obrade. Edukovan polovično. Čitao je, ali nedovoljno; gledao je, ali uglavnom pogrešne programe; slušao, ali samo jednu stranu.
Površni poznavalac mnogih naučnih oblasti, ali ipak poseduje dovoljno znanja da svojim neospornim oratorskim veštinama može da impresionira veliki broj ljudi. U skladu sa onom narodnom da: ''budala uvek nailazi na još veću budalu koja joj se divi'', teoretičar zavere uspeva da izazove širenje zenica družini likova ispred dragstora koji s punom pažnjom slušaju njegovo izlaganje teorija o hemtralis oblacima i HARP antenama za kontrolu misli.
Za razliku od klasičnog paranoika koji je u stalnom grču i opštoj ''nelagodi'', teoretičar zavere uživa u svom stanju psihičke lucidnosti. Jer, on ZNA. On je razotrkio sve tajne puteve podzemnih sila koje vladaju svetom. Spokojan je jer on neće biti eksperimentalno zamorče velikih korporacija.
Teoretičar zavera istinski uživa u odgonetanju zlih planova judeo-masonskih moćnika i iluminata.
Kao što svaki ciga zna da izgovori i ''č'' i ''ć'', ali uvek na pogrešnom mestu, i kao što polupismen čovek uvek napiše N umesto I, tako će se i teoretičar zavere, sasvim suprotno svim zakonima verovatnoće, gotovo uvek opredeliti za neverovatniju i ''luđu'' ideju od ponuđene dve. Racionalno objašnjenje mu uglavnom nije interesantno.
Ako recimo fizičari procene da bi u ogromnom intergalaktičkom prostoru bilo realno očekivati život u nekom obliku, teoretičar zavere će na to odmahnuti rukom i označiti iste neznalicama finansiranim od strane jevrejskog lobija. Ali ako ugledni časopis Treće oko objavi da vanzemaljci stalno posećuju našu planetu, a američka vlada to zataškava od javnosti jer Ameri žele da za sebe prigrabe oružje malih zelenih, kojim će potom napasti istočni blok - TZ će biti zagolican, podržaće zdušno takvu teoriju i najverovatnije je sutradan prepričavati pomenutoj ekipi ispred dragstora.
- I to pivo koje pijete momci, sve je to od GMO ječma koji nam uvaljuju iz Argentine, i to se zna, samo niko o tome ne priča javno... - Iz Argentine!? - Pa zar ne primećujete kako ima drugačiji ukus u poslednje vreme, hoće da od nas naprave degenerike da bi nas lakše pokorili.. - E, ja ne mogu da pijem, stvarno ima neki bezveze ukus, hoćete vi čika Gvozdene? - Nisam ni ja nešto žedan, al' daj da ne prosipamo... :glo glo glo glo glo glo: Samo nema ništa od toga, u Piramidama je zapisano da Srbin ima najstariji gen koji je otporan na sva ta njihova sranja! I to malo ko zna, ali vreme će pokazati.. :glo glo glo glo:
Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis; Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze. Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: zgrči telo - opruži telo, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli. Sve je u životu prolazno moj druže I ljubavi i tuge i svi srećni dani Sad kada je nema neka plaču ruže Ko uvelo lišće na jesenjoj grani... Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga. Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila. Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu? Rekli su o nama: "Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije." Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008.. "To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?" Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44
To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...
Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.
ZVRRRRRRR -halooo -BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU -novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata -AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!
Ona dominira. Ona postavlja uslove. Ona ti ne dozvoljava da se ponašaš po sopstvenoj volji, ona upravlja tobom. Ti otvaraš kapiju dok ona vozi traktor, ti joj nosiš vodu dok kosi. Ona gleda Cvajtu u živom prenosu, ti ribaš pločice sonom kiselinom. Ona pije pivo, ti piješ sok. Kad je jebeš, ona ustvari jebe tebe.
Ne daj Bože nikom.
- Ćao, hoćeš do mene da se jebemo? - Ju, što si direktna, nisam stigao ni da ti kažem da su tvoje oči pučina u koju ću se otisnuti poput Defoovog junaka, makar doživeo njegovu sudbinu. Da ću ti skinuti zvazde s neba i... - Puši kurac, ćeš da se jebeš ili nećeš? - 'Oću, bre, malo se zajebavam, šta ti je? - Polazi onda, nemoj da se zajebavaš. ... - Opa, mečku voziš? Ti to ćale kupio? - Sama sam je kupila. Na lizing. - Ahahaha, na lizing, sad mi je jasno! - Ne seri i ne metaforiši. - U, jebote, što si ti neka ozbiljna. Daj malo, nasmej se, majku mu! Ne reče mi kako se zoveš. - Anđela. - Lepo ime, Anđela. Ja sam Rad... - Slušaj, nemoj više ništa da pričaš. Zvala sam te da se jebemo, pristao si. Sad kad dođemo, jebaćemo se, možeš da se istuširaš, eventualno ispušiš ajn cigar i pališ. Feršten? - Okej, feršte. Ali nisi mi jasna. ... - U, jebote! Koliki ti je stan! Nije valjda da si i njega na lizing dobila, ako me razumeš, hehe. - Hajde ovamo, u spavaću. - Ajde, Anđo, ako si rešila. ... - Skidaj se! - A mogli bismo malo i da se poigramo, znaš, ja tebe zubima da skinem, ti mene kako umeš. Ono kao... - SKIDAJ SE! - Dobro, bre, šta vičeš, evo skidam se. - Gut. Lezi tu. - Ovde a? Ajde sad se ti skini. Ej bre! Gde ćeš? Šta nosiš to? Lisice? E, nemoj to, molim te, nisam neki ljubitelj sadomazoa. Deder onako tradicionalno da te ja kresnem, pa da idem kući, ima... - Tišina! Daj vamo ruku! - Evo ti, jebala te ruka! Koji kurac dođoh? Nemoj samo neke boleštine da mi izvodiš ovde. Okej, razumem ja da ti imaš neke fetiše i to, ali ja... - Ja, zer gut. Ne mrdaj, lezi tu. - Kako da mrdam kad si me vezala!? Šta ti je to? Ej, je l' mi se čini ili ti to vadiš bič? Zajebi to, je l' me čuješ. Ej bre! Šta radiš to!? TRŠ - Ajjj, bre! Ne udaraj se, koj' ti kurac? Si normalna? TRŠ TRŠ - Tišina! Nisi bio dobar, sleduje ti kazna! Viči: „ Ih bin ungecogen, štrafe mih!“ Feršten? - Ma, batali ti mene! Ti nisi normalna, keve mi Milijane! Odvezuj ti ovo, da idem ja. TRŠ - Aaaaaa! Ne udaraj me, pička ti materina nemačka devijantna! TRŠ TRŠ TRŠ - Ih bi ungecogen! Šprehe, zerbišen švajn! TRŠ - Aaaa! Ih bin uncigojen! TRŠ - Ungecogen! - UNGECOGEN! IH BIN UNGECOGEN! - Šneler! Štrafe mih! Kazuj! TRŠ - AAAAAA! Štrafe mih, ih bin ungecogen! - Šneler! - Ihbinungecogenštrafemih!
...I tako su do duboko u noć odjekivali udarci biča o golo, muško meso, da bi se kasnije u buku uključili i zvuci upotrebe raznoraznih sprava i predmeta, pomešanih sa tenor vrištanjem prestravljenog naivka iz stana gospođice Anđele zvane Merkelova...
Novajlija, početnik, nubić, njufeg. Lik koji posao kog se prihvati obavlja krajnje aljkavo, u maniru neiskusnog mladog drkadžijskog pripravnika koji nije čuo za medotu matore čarape ili papirnih ubrusa, napravi svinjac i sa ulepljenim prstima i vešom ode u nove radne fejlove. Ni na trenutak mu ne pada na pamet da će ljudima oko sebe smrdeti na užegli mujsper, da je indijanac, ni da će keva primetiti da mu bokse sa printom Pokemona, pored onih braon i žutih, krase i zapekle fleke potpuno nove boje, jer boli ga kurac, nema pojma, on drka u gaće.
Jogurte, kako si bangavo srolao tu buksnu, liči na probušen kurton, i još si je olizao k'o da je klitoris Roksande Đorđević. Još drkaš u gaće sine.
- Mila moja Angelija, da ti pripovedam bluda, sinoć u ložnici Pribislav me moljaše veoma da ga pripustim na zadnje dveri, a ne na prednje, kako je Gospod zapovedio. - I šta učini, grešna Rosanda, pripusti li ga? - Ne pripustih, Bože me sakloni. Rekoh da sam nešto glavobolna i zaspala se pravljah. On ustade i ode nekuda, verovatno rukobludenije da počini. - Da sramotna li zbitija, gospo moja...
Povinovati se standardima današnjice. Navijati za Zvezdu ili Partizan. Ići u Grčku na more. Smuvati prvu ribu, koja od ortakinje zatraži vaš broj. Plasirati izanđale fraze iz domaćih filmova, kao originalan humor. Držati u imeniku brojeve gomile ljudi, koje nikada nećete pozvati, niti će oni vas. Nositi "normalnu" odeću. Gledati RTS, stvarati odavno stvoreno, i trošiti odavno potrošeno. Pljuvati iza leđa, dok se vama iza leđa pljuje. Žuriti na poslednji "dnevni" autobus, terati u kurac ciganče koje prosi, prelaziti na crveno kada nema murije. Startovati ribe kada udari pivo, gotiviti samo nemačka kola, sedeti na klupi samo ako nije vlažna. Ići na drugi čas, jer na prvom ne upisuje, šacovati raskokane ženske guzice u vrelini letnjih dana. Biti nasmejan, po potrebi drzak, pucati tiket zbog samo jednog meča. Koristiti viljušku jer su došli gosti, uvaljivati tuki prijatelju u ženskom društvu, radi njegove eliminacije. Glasati za desnicu, a u društvu veličati demokrate, šišati se na kratko kako dolikuje, slušati haus, nositi bele patike.
I tek tada nećete izazivati njihov prezir. Postaćete samo još jedna kap, u tom beskrajnom viru ljudi. Niko vas neće samo kratkim pogledom odbacivati, zbog rascvetalih krajeva vaše duge kose, i čudnog natpisa na majici. Pričaće sa vama kao sa sebi ravnim, neće biti tog strašnog tereta. Tog strašnog tereta, zbog kojeg pri ulasku u prostoriju u kojoj sedi deset nepoznatih ljudi, bar deset će vas zamrzeti, a da niste još izgovorili nijednu reč. Po prvi put ćete sebe počastvovati sjajem iz plavih očiju nepoznate devojke. Hodaćete ulicama slobodno, neprimetno, dobićete ono što ste oduvek i želeli, taj jebeni mir, koji imaju drugi. Zapitaćete se, zašto ste uopšte prkosili svemu. Iz tabora "onih drugih", prećićete u tabor koji ste mrzeli, tabor "onih".
Veče na Kalemegdanu, neposredno nakon mog preporoda. Pušim jeftinu cigaru, u koraku sa mnom šeta još gomila ljudi. Svi izgledaju kao jebeni pozeri, a i ja sa njima. Grupa klinaca u zamračenom delu tvrđave, iz svog glasa urla, nevešto imitirajući skrimerske blek metal vokale. Pre koju godinu, radio sam isto. Tridesetak ljudi koji su tuda prolazili, ismeva, psuje, ili patetično cokće. Postaje mi neverovatno čudno, jer sam sada i ja sam, na toj "normalnoj" strani. Za trenutak sebe zapitam, zašto jednostavno ne batale revolt, smuvaju neku ribu, i priključe se veselom karavanu.
Mrzim sebe, mrzim jer sam se prodao, ali prvi put za dvadeset godina, to što ti klinci rade mi deluje suludo. Sada sam na drugoj strani, emocije se mešaju, ali ipak shvatam: Nekako je bolje, nema tih lanaca koji me vezuju, nema predrasuda. Biti prosečan, to je zaista biti slobodan.
Pajdo. Kad narkomančinama zafali keša, često startuju ljude po ulici pričama da im fali stotinak dinara da kupe kartu za prevoz i vrate se kući u Banjaluku. Nemam pojma, valjda misle da se svima po Beogradu srce slama kad čuju za Republiku Srpsku.
-Izvini, bato, imaš sto dinara? Treba mi za kartu do Banjaluke. -A što ti nosiš perjanu jaknu usred leta?
