Momenat kad ne znate kako dalje, totalna sluđenost.
Dvoumljenje.
Naizgled bezizlazna situacija, koju pojedinac sam sebi napravi.
Dobar primer je Buridanov magarac koji je crk’o od gladi između dva plasta sena jer nije mogao da se odluči sa kojeg da jede.
To je onaj pogled koji se zamrzne u 2 do 3 sekunde, jer ste kao nešto u glavi dobro razmislili, sjajno dosetili i došli do neverovatnog zaključka. Izražava neviđenu inteligenciju i nikad se ne kaže odmah do čega ste došli, već nakon izvesnog vremena!
Dnevna doza sarkazma
Situacija koja pokazuje da su diploma mastera i magistra na tržištu rada podjednako vredne, jer i jedan i drugi mogu da pretovare džak od 50 kilograma istom brzinom.
Po narodnom verovanju neke stvari se događaju same od sebe tj. same se kockice (kao rubikova kocka, malo okreneš-obrneš) sklope posle izvesnog vremena pa se jednim udarcem najebeš majke svakom ko ti se zadužio :D
Da nisam lično doživela ne bih verovala.
On je mračan, tajanstven i neuhvatljiv.
Njegovo je srce tamo negde u daljini, gde Sunce zalazi, trava je sočna, nebo beskrajno, a sinje more zapljuskuje stenovite obale.
Voli žene i one vole njega, ali svestan je da nikada neće moći da se skrasi jer njegova je duša neukrotiva poput pastuva kog jaše bez sedla, dok mu se bujna crna kosa vijori dok je letnji vetar mrsi.
Dok sedeći sam na brdu, pored vatre, zamišljeno i setno gleda u daljinu, svirajući ciganske pesme na gitari, on u stvari proklinje svoju gorku sudbinu večitog lutalice i čezne za toplinom porodičnog doma.
Zbog svega ovoga, žene ga još više vole.
-------------------
U stvari je običan klošar i pozerčina.
Ja sam samo vagabundo, mene ljubit', to je ludo....
Izraz za poslednju slamku spasa u strašnom trenutku kada ne shvatate nešto što bi, po okolini, trebalo da shvatite prirodno.
Zona Zamfirova na DiViDiju
Au, batke, kako si se strošil niz stenenice, tuka ti ič ne če razbira!
neverovatna zbunjenost, okrećete se osobi pored vas
- Nambr van!
- Jes, keptn!
- Masedonijan sabtajtls..ingejdž!
Oni koji te podignu od kile mesa, vaspitavaju te i podižu, budu tvoj primer, nagrađuju i kažnjavaju, ulivaju ti svoje vrednosti i na kraju se krste i čude kakav si ispao.
"Na koga li je ovo povukao, !&%*#@, na mene sigurno nije!"
„Herzlich Willkommen am Flughafen Belgrad. Wir wünsch…“
Dakle, tu sam. Opet. Ćale čeka, nasmejan. Punto, nacionalni auto, štrika kao singerica. Jesam li tamo nekad video punto među silnim mečkama? Nije ni bitno. Tu sam, to je jedino važno.
Sive fasade od naziva Beograda stvaraju ironiju. Vitka Gazela u stanju raspada i permanentne rekonstrukcije. Auto-putem jurimo trideset. Tamo još voze Hitlerovim drumovima, a ne spuštaju ispod dvesta na sat. Kakve to veze ima!? Tu sam, to je jedino važno.
Majka. Uvek hoće, ali nikada ne može da zadrži suze. Plačemo u duetu jer sam i ja plačipička na majku. Ona kaže da sam samo emotivan. Brat, poslovično ozbiljan u svom novostečenom punoletstvu. Znam da mu je teško što živim iza sedam brda i da muku drži ispod oklopa namrgođenosti. Pričaćemo čim se istuširam. Hladnom vodom, jer nema struje. Tamo mi za dve godine nijednom nije nestala struja. Ma jebeš struju! Tu sam, to je jedino važno.
Vruća pogača i sarma. Pa urmašice. A tamo kupus kisele u vinu i ima ukus kao da je prokisao. Mleveno meso se kupuje u plastičnom pakovanju, a urmašica nema ni u pesmi. Koga sad briga za to!? Tu sam, to je jedino važno.
„Sleteo gastos? Ajde kupim te u devet, tu je cela ekipa...“ I to kakva ekipa. Imam li tamo ekipu? Pretpostavljam da se ne broji onaj deda sa kojim popričam u pekari... Ali dobro sad. Tu sam, to je jedino važno.
Moj krevet. Mislim, i onaj tamo je moj, ja ga kupio u Ikei, ali ovaj je nekako više moj. Moj krevet u kojem opet ne mogu da zaspim. Srce lupa jače. Jer, tu sam, to je jedino važno. Mogao bih i da ostanem tu. A ipak, za tri dana ću ponovo biti u avionu za tamo.
Tamo je ona. Njena dva oka i ono malo čudo u njenom stomaku. Tamo smo mi.
Po boji kože stanovništvo Srbije se deli na one koji rade kao crnci, na one koji su najebali kao žuti, na one od besa crvene i na one koji se voze iza zatamnjenog stakla.
Eufemizam za "CV ti je loš, ne odgovaraš za poziciju, ukratko - nisi dobio posao i nemoj da nas smaraš, nestani, umri. Sledeći"!
Obavezno servirano sa zdravom dozom lažnog osmeha u prilogu.
On mrzi mejnstrim, jer je mejnstrim. On mrzi alternativu, jer je i to nekakav strim. Pošto je većina muzike ukalupljena u struje slušalaca(koje takođe mrzi), on sluša poljski grandž i nepalski tehno. On ne gleda TV, jer je TV oružje komercijale. Ne izlazi često, jer mrzi okupljanja. Ne priča mnogo, jer ne bismo razumeli. On je ambiciozni individualac koga zanima samo usna harmonika i pećinsko slikarstvo. Ima planove i zna tačno šta hoće... Dobro, i da ne zna šta hoće, sigurno zna šta neće: trofaznu struju, crveno meso, bilo koje meso, začijenu hranu, filmove snimane posle Drugog svetskog rata, voće iz uvoza, devojku, šampon sa aminokiselinama, krofne, kućnog ljubimca (mejnstrim), odeću sa brendom, životinje, vanzemaljce, aromu ananasa, religiju, ateizam, gradski prevoz, horoskop, politiku, medije, sokove sa zaslađivačima, Komunističku partiju Nove Jugoslavije, sir... Živi u ubeđenju da je nekoga briga šta radi.
