Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!

Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!

Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.

Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!

......

Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.

Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.

Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.

Gasim telefon na minut pre poziva.

Partija fudbala na fizičkom poslednjeg dana školske godine, na kojoj budući ponavljač igra za svoj razred.

Ekstremno suncanje, iliti spavanje na suncu.
Od imenice čvarak.

Uredjaj koji sluzi da se caklite, svetlite u mraku, da lepo izgledate i da vas ljudi zapaze, zato sto kad hocete da vidis koliko je sati i koji je datum izvadis lepo mobilni telefon k'o gospodin co'ek.

Idu na kurac

Pesma koju peva kamerman Bera Grilsa kad postane ljubomoran na njegovu slavu.

Једино машинство у коме су жене успешније од мушкараца.

Veoma bedan osecaj koji proistice saznanjem da je vec 27.avgust...porazavajuce, iako znas da si celo leto zujao, napijao se, "vatao", valjao se ne-pitaj-sve-gde i radio sve ostale kul stvari...ostali simptomi ovog sindroma su : gorke suze u ocima, melaholija, zelja za samoubistvom (krajnji stadijum) ...

Najveći trenutak ljudske samospoznaje.

Награбусити од стране некога, најчешће особе од ауторитета.

Odgovor vojnika veče pred "skidanje" na pitanje "Kol`ko brojiš?"
U zavisnosti od preostalog vremena do kraja, odgovori se menjaju, ali je u osnovi uvek trocifreni izraz, koji ukazuje da je sve započelo sa trocifrenim brojem dana.

(Obzirom da se uskoro ukida redovno služenje vojnog roka, ovo je moj pokušaj da se od zaborava otrgne veliko bogatstvo vojničkog slenga i izraza)

Univerzalno objašnjenje za način izvršenja neke radnje, bezuslovno ispraćen gestikulacijom.

Četnici u bermudama