Rečenica koja se vrti kroz američke filmove i ponavlja se kad god neki batica špijun tajni agent upadne u neku zgradu obučen kao njeno osoblje i tu naleti na nekoga od tih ljudi koji su toliko glupi da ne znaju ni ko su im kolege, niti mogu da osete bilo kakvu nepravilnost, kao ni da pitaju dotičnog iz kojih je kuća i preko koje veze je dobio posao gurača kolica sa vešom u kojem se krije njegov partner sa uzijem. Jedan od mnogih dokaza neoriginalnosti u sedmoj umetnosti preko Bare.
-Ene, jes' ti taj mali novi? -Aaaaha, ja sam... boktejebo, je l' ono Slobodan Trkulja?! -Đe?! -:udarac tiganjem tu potiljak: Izlazi brate, čisto je.
Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.
Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.
Ali kurac.
Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.
Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti. NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!
- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam? - Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"! - UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA. Nedelja je. Jebem vam mater svima redom. Koji sam kurac danas Bože mili. Mislim da sam doktor, bela odeća, bolnica, armatura na prozorima. Moram da radim u ludnici, hmmm kolika li mi je plata. Aj da odem u vizitu, moji pacijenti me očekuju. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA ZAKLjUČAN SAM. NE, UHVATILI SU ME. Znao sam da nisam trebao ubiti onog divnog dedicu što je prelazio ulicu.. Ko mu jebe mater. Govno prelazi ulicu na magistrali. Učinio sam sve što bi svaki dobar vozač uradio, dao gas. U JEBOTE, pa ja sam vozač. Pitam se šta li vozim. Konobar, zovi moga menadžera, pitaj ga kad mi je sledeća trka da BRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRM BRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRM. Menadžer se ne javlja ? Zidu jebem li ti mater nesposobnu ko ti dade telefon, stolica bi bolji posao od tebe uradila. STOLICE ĐE SI JEBLA MATER SVOJU, ZOVI MI MOGA MENADžERA PITAJ GA KAD SLEDEĆI PUT BRM BRM, DO TADA IDEM DA POSETIM SVOJE PACIJENTE. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAAA ZAKLjUČAN SAM. Da li sam ja to u zatvoru, šta ću ovde ? bela uniforma, hmmmm. ZATVORSKI SAM DOKTOR, odoh da vidim ko me treba, možda se neko ubio, možda nekoga treba ubiti injekcijom. Ko zna šta se danas dešava. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAAA, ZAKLjUČAN SAM. Mora da su me uhvatili. Govna ne znaju da sam tajni agent koga je poslala C-I-A. Mater li im nesposobnu jebem. Sad ću izaći ko Džejms Bond i porokati sva govna. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAA, ZAKLjUČAN SAM. Možda sam glumac pa glumim ludaka, dobra uloga. Moram napustiti scenu i pišati. Elementara ljudska potreba, ček da nađem pisoar. Što su mi ruke zavezane ? da nije malo realno da glumac ima ludačku košulju. Moram napustiti set i zvati režisera. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAA, zaključan sam. A možda sam šizofrenik pa sam u bolnici ? MA JOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOK. Nema šanse. Ček da pitam nekoga. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA ZAKLjUČAN SAM ...
Ova reč lepo oslikava tragičnu sudbinu mongolskog naroda. Nekada se njihovo ime izgovaralo šapatom i u svakome je izazivalo jak poriv za sranjem u gaće, dok danas označava mentalno zaostale ljude sa Daunovim sindromom, najobičnije retarde i tako dalje. Tužno. Mislim, i dalje ima negativnu konotaciju, ali ne na tako kul način.
Godina 1219:
-Aaaaaaaaa!!! Dolaze nadrkane psihopatske koljačke horde Džingis Kana! Ostavimo žene i decu za nama, možda i uspemo da umaknemo dok ih Mongoli siluju i kasape!
Godina 2010:
-Idemo Mumija i ja juče ulicom, kad jedno deset metara ispred nas vidimo dva pandura. I Mumija počne da štura k'o lud, iz čista mira! Panduri vide da beži, pa krenu za njim, i stignu ga posle jedno dvesta metara. Pitaju ga što beži, a on, onako zadihan, kaže im: "Pa, nemam kod sebe ličnu kartu..." -Au, kakav mongoloid onaj mongolski, jebote...
Rečenica koju koriste po papirologiji nezaposleni ljudi a koji na volšeban način uspevaju da zarade neku kintu. Bilo da prepodaju banane ili se bave molerajem, "privatno" u ovom kontekstu označava nešto ilegalno. Siva ekonomija na delu. U prenesenom značenju: "Zarađujem, uplaćujem poljoprivredni staž i ne plaćam nikakav porez". Neretko će i da izvrdaju konkretan odgovor na pitanje: "A šta to?", kao da su u pitanju neki ultra-tajni poslovi. Pomislio bi čovek da rade za Ciju. Privatno.
- 'De si bre, nismo se videli sto godina... kako živiš... - Pa... onako...... radim nešto privatno... i tako... - Pa čime se baviš? - Ma... nešto raduckam pomalo, čisto da se preživi...
Uglavnom prisilna rabota koju osmišljavalju oni koji o humanosti nemaju pojma, a izvode je ucenjeni subjekti do granica samoodržanja.
- Mama, sutra u školu treba doneti hranu za bebe. - Spakuj, sine od bate ove četiri kutije. - A u sportski klub osnovna sredstva za higijenu. U muzičkoj školi rekli su da donesemo igračke. - A ja moram u školu doneti obuću, u muzičku ćebad... - Dobro, ćero, evo ima naših zaliha. - Mama, nama ništa nije ostalo u stanu. Beba plače gladna je. Nema mleka. - Ne brinite deco, sad ću zovem babu da nam kupi hranu, ćebad i nešto da obučemo za prvu ruku. - Ženo, danas smo se odrekli pola plate za pomoć, ko nije hteo - otkaz. - Joj crni Dimitrije, pa kako ćemo kredit platiti, oduzeće nam stan. Šta ćemo jesti? Ići ćemo i goli i bosi. Svu sam robu odnela u Crveni krst. - Zovi majku da ti pozajmi... - Dobar dan, mi smo iz medicinskog centra, potrebna nam je krv!
