Izraz koji se koristi u Mostaru, a vjerojatno i u mnogim gradovima da bi se opisalo trenutacno stanje probavnog trakta izazvano nevjerojatno smarackom pricom osobe koja vam se obraca. Sadrzaj price i pricanja doticne osobe nevjerojatno ubrzava proces probavljanja hrane. Price su obicno mitske i toliko prozirne, ali vama se ne kenja od toga. Prije bih rekao da vam se kenja zbog toga jer su i oni sami uvjereni da su ucinili to nesto o cemu tako ocito lazu. Mislim da bi se takve osobe trebale koristiti kao laksativi, mnogi ljudi bi se rijesili zatvora, npr. da ih reklamira Dragana Katic (Zatvor. Svi mi imamo problema sa zatvorom). Jos ako pijete "proljevusu" u nekom kaficu + smarac, defekacija je neminovna. Takodjer, moze se dogoditi kao kolateralna posljedica ako slucajno naidjete na Seherzadu, Gumus, Stol za 4, Farmu, Dvor ili vas ukucani teroriziraju s tim, pa ste osudjeni da to gledate. Dovoljno je da spoznate elokventnost, domisljatost, beskrajnu kreativnost, inteligenciju i nadnaravnu mudrost sudionika ovih serija i realitya da vam fekalije pocnu voziti bob niz crijeva.
Napomena autora:
Primjer citate na vlastitu odgovornost, jbg da se ogradim od mogucih posljedica (unistena solja, "tragovi kocenja", proparane gace)
Random kafic u Mostaru, Obican Kafedzija sjedi i uziva, kad nailazi Smarac koji sjeda i ne pitajuci jel' slobodno.
SM: Oooooo burazeru, sh'a mai, jes' dobar? OK: Maah, evo srcem fuka pomalo, evo taman sam posao da id.... SM: Suuuuuti, jebote, da vidis sta mi se sinoc dogodilo brate, kad sam ziv ost'o.. OK: -.- SM: Brate, upa'nem ja kod nekih studentica, zovu me k'o ono da im pokazem matematiku i te sheme ono 'na' (jebacki osmijeh), ja otvori' vrata, kad tamo ova jedna se s vrata vec naguzila i kaze rokni me vlazna sam ko truleks poslije pranja sudja. OK: Ae, maaaaajke ti mojne tisra, sere mi se od te tvoje price SM: Kad ti kazem, e'o ubij me ako lazem. I izvadim ga ja, a ona kaze da nikad veceg u zivotu nije vidila OK: mpppppppph... (crvena faca i trk prema wc-u, vnugo niz nogavicu vec...)
Dvor
Milos Bojanic i Maja Nikolic leze na krevetu i drze se za ruke
Milos: Majo, imamo mi i drugih dijelova tijela koji mogu da se ceskaju...
Iako je WC udaljen svega nekoliko metara od kauca, kauc je totalno unisten, bolje vam je da kupujete novi, ne pomaze ni ponovno tapaciranje...
Poruka sagovorniku da nemate razumevanja za njegovo pitanje za cigaretu.
- Brte, daj pljugu?... - Druže, da smo se kojim slučajem našli u šumi, na njivi i to, pa da te razumem, ali u gradu punom kioska ti opet nemaš cigare, jebote!?...
Nenadjebivi nivo poštenja. Nikad nije pomislio da zajebe nekog, a kamoli da ukrade ili nešto gore. Naime, Mihael Laudrup, legenda danskog fudbala, nije želeo da nastupa na Evropskom prvenstvu 1992. koje je njegova reprezentacija osvojila, jer je smatrao da tamo ne treba da se nađe Danska, već reprezentacija tadašnje Jugoslavije, koja ga je ispušila zbog sankcija. Time je sebi zacementirao mesto na vrhu liste poštenjačina. Alal mu kurac i svaka mu dala.
Užasno skaradna pa čak i bolesna manifestacija koja se održava u Americi.
Pošto nisu u mogućnosti da sebe više ulepšavaju, sredovečne žene osrednjeg izgleda, poremećenih shvatanja i operisanih lica i tela, svoje frustracije zadovoljavaju na krajnje poremećen način. Prijavljuju svoje ni krive, ni dužne ćerke na ovakve izbore, naravno, bez njihove saglasnosti (šta zna dete od 4 godine gde je ova kurvetina gura).
Povrh svega već im od malena usađuju ovakav nenormalan način razmišljanja.
Devojčica od 4 godine, u zlatno-crvenom miniću, na štiklama, sa više kila šminke na licu no što sama ima kila, sa kosom u fulu i nalakiranim noktima se sprema da izađe pred žiri. Majka je hrabri i štipka za obraz. -Au mama, lakše malo, bole me moji implanti u obrazima.
Prostitucija je način lakog zarađivanja para. Nekada je bilo sramota,a sada je to sve češća pojava. Prostitucija je korišćenje žena u sramotnom smislu.
Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića. - Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta. . . .
- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi. - Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu. - Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina. - Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast. . . .
- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi. - Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal? - Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima. - Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati? - Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog. - Johnny Kurajber: Odlična ideja.
Vrhunac gluposti. Osoba koja ima ozbiljne fizičke probleme, ali ne usled udarničkog pristupa životu, teškog rada i poturanja leđa, već usled sopstvene obesti i zadovoljavanja sumanutih hirova.
- O, odakle ti, komšo? Šta ti je, šta si mi se sneveselio? - Ma, evo, idem od doktora... Išao da podignem snimke sa magnetne rezonance? - I? Je l’ nešto ozbiljno? - Kako nije... Imam protruziju diskusa između L4 i L5 pršljenova, pritiskanje radiksa nerva između L5 i S1, neke degenerativne spondilofite i još neke kurce koje ne mogu ni da pročitam kako se zovu... Ukratko: diskus hernija, burazeru... Nemam ni tri banke, a već sam invalid... - Pa, ko ti je kriv, konju jedan?! Je l’ te neko ter’o da radiš čučnjeve i „mrtva dizanja“ sa pola tone tereta? Ti si, bre, invalid nerada! Bolje da si rasipao snagu kopajući kanale ili na nekoj njivi, nego ovako!
- Jesi čuo da je Aca slomio nogu? - Jok, more, kako? - Ma, budali palo na pamet da se mrtav pijan pentra po onim zidićima na Kališu... Kad je rokn’o sa 4 metra visine, mislili smo da se neće dići više. Dobro je i proš’o. - Medicinski fenomen... Sad je invalid nerada.
Jako stara reč turskog porekla koja označava osobu niskog rasta. Danas se taj izraz jako retko koristi jer ima mnogo sinonima npr: Džej, isprdak, zečiji brabonjak, itd...
On ne hoda - njegovo telo pulsira u ritmu prašnjavih, ali nadrealno živih gradskih noći. On ne pije - on se lišava stega popodnevne uglađenosti. Umesto zenica, u očima mu lebde ploče pionira elektro-hausa, obrćući se frekvencijom pouzdane nemačke cirkularne brusilice. On ne živi, već proživljava muzički spot, okružen mladom ženskadijom na halucogenima, hipnostisan prodornim laserima koji pucaju sa plafona kluba. On pliva kroz more ultraljubičaste prašine, halogenih natpisa i strobo-svetla. On je klaber. Ti želiš da budeš on, simbol postmoderne pozitivne ludnice, zaštitno lice nedosanjanog urbanluka. Al jedno zaboravljaš:
On je go kurac.
Lokalna lobanja ispodprosečnih ambicija, zarobljena u, tako tesnoj i konvencionalnoj, porodičnoj kući. Dnevna rutina? Juriti nezainteresovanu dečurliju i sličnu nesazrelu masu, prodati im priču iz prvog pasusa, uzeti ime i prezime i simboličnu kintu za rezervaciju. O, klaberu moj, da! Oplemenio si socijalnu srž jedne mlade duše, dao joj šansu da se poistoveti sa preterano našminkanom verzijom noćnog života, da ispuni dušu atmosferom repetitivne elektronske progresije i prijemčivošću digitalnih sintova. Dao si toj mladoj jedinki, uz krajnje nisku nadoknadu, šifru ka svetu gde je slave poput totema. Da li si, klaber-promoteru, ispunio obećanje? Bajato pivo, neatraktivna lokacija i nakaradna armija slepaca štancanih po istom kalupu? Batine od dvojice grmalja iz obezbeđenja, ponosnih vlasnika pasoša neke od zemalja bivše Jugoslavije? Nisu to očekivali? Nek pišu žalbu, samo ne znam kome.
A klaber-promoter zadovoljno broji parice, spreman da ih utroši na kvalitetnu “60% pamuk, 40% kamena vuna” majicu sa urbanim pastelnim printom, ubeđen da je trud isplaćen i da uzvišeniji i ispravniji akt od te kupovine ne postoji. Majica nije samo odevni predmet, ona je simbol selindžerovske borbe kroz nepreglednost gradske džungle, kamen temeljac za buduće prezentacije, i magnetni pol prema kome će orijentisati svoju primitivnu njuškicu. Vrhunac jedne večeri našeg junaka? Zvezda u povoju, ranga Ivana Gavrilovića devedeset pete, pitala ga je koji je separe za njenu malenkost namenjen. "Svevišnji, uzmite me! Moj cilj je ispunjen na ovoj, sada tako beznačajnoj, planeti! Nisam li ja Aleksandar Makedonski koji promoterskim umećem pokorava mnoštvo domaćih objekata zatvorenog tipa? Nisu li slatki ti papirnati plodovi koji klijaju u džepovima maminih i tatinih sinova, takozvane hiljadarke? Ne nameće li se zaključak sam od sebe: ja sam neko zajebano mudo."
-Zdravo, zdravo, momci i devojke. Ne biste verovali koja ludara se sprema. Pršti božanstveni grom, ključa Atlantik, zemljina kora puca po šavovima i u vidu gejzira rađa karte za sredu veče u klubu “Jatagan”. Bolje vi je da ne propustite, a ako se svi ovdepristuni priklonite ovom nesvakidašnjem iventu, daću vam za džabe flašu banatskog rizlinga. I pistaće.
