Genijalna izjava lokalnog alkoholicara, izgovorena na moje pitanje: "Kako ide?". Sve se desava ispred prodavnice, u 6 sati ujutru, sneg, -15 napolju. Ja se vracam iz grada, a on sacekao da se otvori prodza, pa da zabije koje.:) Covek je skontao da mu je u ovom zivotu zapalo da bude alkos, ali vec u sledecem ce biti druga prica!

Vidi, ja sam muško, i imam je. Mator sam konj, te možes bataliti priču, "Ti bi nju samo trsio, pa je tešiš kad' je drugi ostavi u nadi da ćeš da umočiš". Neću da umočim. Mislim hoću, jer sam kao napaljeni jednorog ovih dana, ali ne njoj. Zašto ne? Jebiga, je l' bi ti skakao na sestru? Pa?

Beše neka ekskurzija, i iz nekog nepojmljivog razloga (ni dan danas ga ne znam), nisam otišao. Trodnevna, jebemliga, ali kao da je trajala mesecima, kažu. Žene, alkohol, doživljaji koji se prepričavaju unucima, poznate ličnosti, pičke materine, ma bili ste i vi na takvoj sigurno, da ne dužim. Najbolja ikada. I nikada u životu mi neće biti draže što sam propustio sve to. Tada sam je upoznao.

Ne kažem, imao sam i ja kvarne misli. Ali u početku. Pa kako i ne kada je lepa, i zgodna, pametna, dosadna kao i ja kada joj objašnjavam da je pogrešila, a tvrdoglavija od bika; nepromišljena u mnogim situacijama, ali sa dozom tog famoznog x faktora koji je i u takvim momentima čini beskurpuloznom dobricom.

Rečenica koja nikad ne upali na ispitu, a upali kad te neko pre ispita propituje.

Najbolji poznati algoritam za randomness ikada napisan.

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...

Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost.
Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane.
Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca.
A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...

Fantastična degenerisanost engleskog izraza ''Time Out''. Pauza u bilo kojoj igri. Po današnjim standardima mi smo bili seljačka deca - kad nas se skupi 4, mi smo igrali kocke, a nismo pravili party da stormujemo dungeon . . razmenjivali smo sličice, a ne mp3 melodije i klipove .. LM, poenta je da nismo nešto znali engleski, tako da je sa televizije pokupljeno Daj Maut, pa je onda bilo ima nema mauta, a kad ga tražiš vičeš:

Име: Чланковита глиста; Породица: Змија; Фамилија: Аурора Бореалис;
Свака чланковита глиста, дакле и ја, састоји се од 64 чланка апроксимативно. Нисам сигурна да знам шта значи реч апроксимативно ал ми било лепо да је метнем овде. И сваки чланак има има тачно одређену функцију, осим неких који су ту чисто безвезе.
Уџбеник из биологије за 6. разред каже следеће, цитирам: "Иако делује незамисливо, чланковита глиста се прилагодила кретању без ногу, и то веома лако чини." Курац мој лако. Захваљујући једном јебеном мишићу у 17. чланку и методи: *згрчи тело - опружи тело*, успевамо некако да се крећемо кроз овај живот пун чемери и боли.
Све је у животу пролазно мој друже
И љубави и туге и сви срећни дани
Сад када је нема нека плачу руже
Ко увело лишће на јесењој грани...
Ја се извињавама на овој дигресији, пукла ме емоција. Да наставим. Уврежено је мишљење да смо ми потомци змија, гуштера и чега све не, но јасно је ко дан да су то фабриковане инсинуације наших архинепријатеља, белих носорога.
Сви сте у школи учили да слонови сваког пролећа одбацују сурлу, а да ли сте се икада запитали да је можда сурла та која одбацује слона и еволуира у неко друго биће, биће ослобођено материјалног. Руку, ногу, ушију, очију. Да, и репродуктивних органа, но та тривијалност нам не представља сметњу приликом секса. Сада се вероватно смејете и питате како глупава чланковита глиста може да води љубав? Питајте своју жену, она се није бунила.
Вас, људе, вероватно занима какво мишљење ми, чланковите глисте, имамо о вама, људима. Како било, ја вас делим на две врсте: на оне који имају потребу да нас газе својим псеудоподама и оне који нас из некаквог милосрђа, ил шта ти ја знам, на нашем путешествију од тачке А до тачке Б, без грешке враћају у тачку A. Ух, како мрзим ове друге. Зар је толико тешко погледати где нам је усмерен први чланак (упадљиво светлији од осталих), и пренети нас у том правцу?
Рекли су о нама:
"Јасно је да је тајна и бит свега сазнајног у следећем питању. Где је крај онога што чланковита глиста као таква јесте, а где почетак онога што чланковита глиста није."
Корнелије Ковач, гитар хироу турнир - делта сити 2008..
"То не беше глиста, нит то беше змија. Већ све део до дела. Доиста чудно. Чудо?"
Посланица Назарећанима, трећи псалм 12:44

То сам у најкраћим цртама Ја, чланковита глиста. Или сам беше чланковити црв? Е да га јебеш...

Stanje u koje zapadaju deca dok posmatraju Terminatora kako se spušta u čelik i istoriju.

Тражиш је оном што седи до тебе у клупи на писменом из српског. Применљива је за све понуђене теме. Њен брат близанац је урађен задатак из алгебре на писменом из математике.

Šetaš gradom sam i smeješ se, ljudi gledaju u tebe i misle da si lud, šetaš i tužan si, niko ne obraća pažnju.

Veoma mistično žensko šesto čulo.

Kada, recimo, dovedete poželjno žensko stvorenje u svoj stan u sred noći, poprilično naliveni alkoholom, ugasite svetlo, pustite laganu muziku, bacite je na krevet i počnete da je grozničavo svlačite, njena ženska intuicija će tada da proradi i da joj nepogrešivo signalizira da vi možda imate čak i seks na pameti.

Неизоставни део српске трпезе који је деведесетих стекао култ мистериозног - мог'о је временски да путује.

To je žirafa, samo on je ptica.

to je kad krenes na pijacu i stavis 2 kondoma u dzep,nikad se ne zna...

Kultna rečenica iz Nindža Kornjača, koja je dobila na humoru zahvaljujući kriminalno dobrom prevodiocu.
Kako se iščupati iz neprijatne situacije, nego naglo potegnuti temu o kojoj malo znate, (prilično ste sigurni da vaš sagovornik ne zna ni to malo) ali je pričate uverljivim tonom stručnjaka? Zahvaljujući moći sugestije od vas stvara dominantnu jedinku u prostoriji. Tu ste na pola puta do cilja, stvorena je psihološka prednost i sagovornik je zbunjen kao Bušman pred đakuzijem.
Onda galantno završavate razgovor, i klizite elegantno poput labuda što dalje od stresora.
Ovo čupanje drskim otkrivanjem može da vam pomogne u 95% neprijatnih situacija, pod uslovom da vam kliker brzo radi, i da odaberete temu iz koje vaš sagovornik nema doktorat.

"Persona non grata" medju parama. U zemlji gde se pare cene ako šuškaju, ova kovanica ume samo da zvecka. Zato nije ni čudo što najčešće ukrašava trotoare, zaboravlja se po džepovima, daje prosjacima, ostavlja baba seri, zapada ispod kauča, fotelje, kreveta, frižidera. Ni kao kusur se ne uzima, a ako zafali i onda je nepotrebna: "Sledeći put komšija".

Dalje, ima tu nesreću da u retkim situacijama kada je potrebna kao valuta ne može nigde da se iskopa. Jedna je od retkih koja je u množini još nepoželjnija jer vlasniku daje samo iluziju da ima pare, blagajniku zadaje glavobolje kad treba da ih ukrupni, konobarima krv ključa od besa kad im se tako plati, a devojci koju ste izveli na piće opada interesovanje što ih više imate. Uostalom, jebeš ti stvar kojom ne možeš ni da se počešeš ko čovek. Stalno klizi i ispada.

Ni cigani je ne vole. Stalno traže "neki dinar" al očigledno misle na bilo koji osim na taj. Čini se da kao valuta vredi jedino u Pirotu. Ako je verovati narodnom predanju i vicevima, tamo je sposobna da posvadi braću, prijatelje, zaljubljene... Ma može i rat da započne.

Ipak, ima ona neku vrednost samo ne zasnovanu na autoritetu države, već dobijenu od naroda. Može da posluži za otvaranje Juga, blokiranje aparata za otkucavanje karata u javnom prevozu, gadjanje sudija i igrača na tekmama, zamena za figuricu u "Ne ljuti se čoveče", trzalica za gitaru, da se uglavi negde u neku svrhu itd.

Dakle, vrednost kovanice od 1 dinar zavisi od mašte i inovativnosti naroda koji je koristi.

Fraza koja se koristi kada nešto dugo čekaš.

Sintagma zbog koje vučemo traume iz detinjstva, jer, sigurno smo se svi našli x puta u situaciji dok su nas babe i tetke vukle po komšiluku, kad su nas roditelji ostavljali kod njih na čuvanje. Prisustvujući tako kafenisanju i trač partijama usled nedostatka kiseonika od dima cigareta počinjali smo da kunjamo i da ne obraćamo više pažnju na visoko intelektualni razgovor koji se vodio oko nas. Odjednom, prenuo bi nas iz očaja hrapavi glas nn komšinice:
- Da izvine ovo dete,
usled čega bi smo mi podigli glavu i načuljili uši jer se počelo ticati nas. I onda bi usledila životna lekcija, koja će činiti osovinu našeg budućeg svakodnevnog rečnika:
- Jebem joj mater, kurvetina štrokava....
I tako su naši nesuđeni staratelji, misleći da su nas ovom bajalicom sačuvali od štetnog uticaja pogrdnih reči, u stvari zarezali neizbrisiv trag u našim još neformiranim glavicama.

kad ti ništa nije jasno