Među studentima popularan naziv za đuveč iz menze. Pravi se od boranije, krompira, pirinča, šargarepe, graška, ...ukratko, od svakog povrća koje ste mogli videti na tanjiru te nedelje. Otuda i naziv.

Trinaesta plata u Srbiji.

Kućni posao koji može da nagovesti određenu buduću radnju ili stanje u zavisnosti od toga ko taj posao obavlja.

Usklik tipa koji je došao do saznanja da je pomodarstvo najvažnija sportska disciplina a samim tim i najveći izvor prihoda u ovoj našoj zemlji.

Kaže se za čoveka koji u krevetu provodi više od 13 sati, posle ceo dan provede dremajući, večito je neispavan i umoran, a u cik zore računa vreme oko 11 ujutru.

Iranska verzija krstastog šrafcigera.

Luk koji ćete prepoznati po bijeloj boji, sa primjesima zelene. Zbog toga je logično da se zove crni luk.

Razni nazivi za sina.

Random pojava na televiziji svake godine. Takvih baba na ovom svetu postoji onoliko, koliko je svetu ostalo godina do Sudnjeg dana. Pandan dedi koji ne pamti onoliki sneg.

Safe mode života.

Iks-oks igra sa Narodnom Lutrijom Srbije u kojoj uvek gubimo.

To je ono što radnici ne primaju da se nezaposleni ne bi osećali neprijatno.

Specijalitet dat od Boga za koji većina Srba (van Užica) nije ni čula. Ukus komplet lepinje je toliko savršen da prelazi u nesto apstraktno.

Lepinja + kajmak + jaje + pretop = nirvana!!!

Jedini način da nam običnu krpu prodaju kao magičnu.

Zasto li kažu "fiber vlakna", kada fiber znači vlakno?
Zašto kažu "najsitnijih mikro"? Zar postoje i ogromna mikro vlakna?
Zar baš moraju naglasiti da ih ima na milione, kao da je moguće napraviti krpu od samo dva-tri vlakna?

Ljudi kojima bismo svi trebali biti veoma zahvalni jer oni sigurno nisu izrodili neke od brojnih idiota koje srećemo svakog dana.

Маракана.
Специјално je за ту прилику реновирана 3 дана пре рока. Бата Мрка, наравно!
Све металне и за бетон заварене столице на броју, преживеле последњи дерби.
Режија: Горчин. А ко ће?
Спектакл визуелно, преко твитера, преноси Карлеуша зато што има 12 милијарди пратилаца. Прате је и дупли налози. Користи само пола дозвољених карактера.

Представа почиње.
Доброћудни брка са шајкачом, праћен снопом светла, гура роштиљ са лесковачким специјалтитетима ка централној бини. Опојан мирис плени пристуну масу и допире у сваки кутак планете. Четврта димензија! У Њујорку неверица.

На прве тактове музике, на сцену излази Цеца и пева ''Лепе ли су нано Гружанке девојке'' на мелодију албанске народне песме ''Рока мандољина''. Жељко Лане је прати на хармоници, даирама, бенџу и ћеманима. Цеца има лепе обрве, и то је отприлике све што се види на њеном, попрсјем затрпаном, лицу.
Веља Илић нуди Путина домаћом препеченицом. Барак добија меку. Борис хлади Тачија лепезом. Чеда нуди лајне на сребрном послужавнику. Пипа Мидлтон се фемка.
Импровизована бара привлачи хорде комараца и пушта крв свим пристунима, као симбол вековне крваве борбе Срба за слободу. У Лондону мук, у Паризу сузе.
Дачићеве специјалне јединице катапултирају принца Ацу из импровизоване праћке. Аца се на течном енглеском обраћа свету: ''Велкам ту Сербиа!''. После краће станке, заповеда: ''Аплауз, стоко!''. Планета пљеска! У Пјонгјангу делиријум.
Затим на бину излазе Куста и Џони Деп видно одваљени од сканка и држе антиглобалистички говор док у паузама необавезно цугају Зајечарско пиво. У Русији дестилерије водке почињу да раде у 4 смене.
Негде у то време нестаје струја и пренос се прекида. Абер каже да је Ђердап послао пленитеље имовине због неплаћеног дуга. Мишковић пише чек јер ''Шоу маст гоу он'', вели. Милка Форцан пуца од муке. Роман Абрамович враћа буђелар на место.
Тек тада публика примећује омаленог старца са петролејским фењером у руци, скврченог од дуга и тешка пензионерска живота. То је чика-Крка, учесник првих савремених Олимпијских игара ''Атина1894'', додуше као судија, јер је био престарео за такмичење у голфу. Он коначно стиже до места предвиђеног за олимпијски пламен, али увиђа да је горионик украден, а и да је Бајатовић заврнуо гас, погађете због чега. Куста и Џони здушно прилажу по зипо упаљач и то све ферцера. У Грчкој почиње седница владе са новим идејама о додатним уштедама.
Струја поново нестаје јер је припити Веља у севдаху треснуо пуну флашу домаће о разводну таблу са главним осигурачима.

На крају церемоније сви заједно у мраку певају српску химну. Принц Аца не пева, јер не види да прочита речи. Ни Љајић. Адем. Расим пева, наравски. Нови Пазар не верује.

Игре могу да почну! Важно је учествовати.

Čovek bez kog mogu da se otaljaju refrenski turbomiksevi po maturskim večerima i studentskim overturama u međupolno tarenje po vinskim podrumima, ali svadbe i ostali potencijalni habitati 100-evra-ako-ovu-znaš lika ne dolaze u obzir.

Zabacuje refrene na suvo i 'ladno mesto, peva na rumunsko-ciganskom, rusinskom sa mađarskim narečjem, i aramejskom, stoevra pretvara u stopedes, livenjem zaboravljenih stihova na uho naručioca izaziva laktanje o sto iz kalibara 9mm+ i uopšte predvodi taj privid da ceo ansambl zna pesmu.

Čovek sposoban da opravi akcelerator čestica koristeći se samo sekirom i izolir-trakom.

Pitanje na osnovu kojeg sagovornik, koji vam se upravo zamerio, ne može ni da nasluti da mu sledi urgentna intervencija u predelu njokalice.

Portir bre običan.