Nastavak čuvene antidrame u kojoj čitalac konačno otkriva da je Godo stigao - i da nije ni Bog, ni bolji život, ni ljubav, ni nada - već feminizirani mačak.

Легендарни отправник возова на железничкој станици Подлугови. Ради обе смене.

Takozvani "standardni". Sva sreca, ne moze cesto da se cuje. Kao da pijes tekilu bez limuna, razume se, radi posao, ali je bljutavo. Sterilno, kao da sklapate ugovor, potpisujete sporazum. Bezivotno. I, koliko god se trudili da pricamo ispravno, bas je dijalekt ono sto jeziku udahne dusu. To sto caluje pivo u Vojvodini, to sto mu pripelo da nadje drugari sto stukose u Leskovac, sto je, ene, u Pozezi vid'o ortaka Pozana s dva z, sto ga u Paracinu kisa zaviskuje, pa nema gde da se skloni, sto bi da eksira vops u birtiji u Munze, sto metar dina lunja po Novom Beogradu, cini coveka covekom, a ne robotom programiranom na bilo kakav "standard".

Надобудни, вечно надркани, изузетни опасни експерт друштвено-политичких дешавања и малверзација. Често доводи разноразне небитне ликове и шара их крајње глупим и поприлично већ излизаним питањима. Понекад ми је жао госта, кад видим како га Југо терорише.

Debeli haker.

Homoseksualci.

Jehovin svjedok.

- лист са највећим (овде нормалне новине обично ставе тираж) у целој Србији.
Крајем деведесетих година двадесетог века у Србији је почео да излази лист под називом "Наша Крмача". Главни уредник је био Петар Лазић. За лист су писали све сами бисери, укључујући и Инспектора Блажу.
По својој садржини највише је подсећао на лист "Ферал Трибјун". Лист се спрдао са дневном политиком и посебно са Слободаном Милошевићем. Зато су га многи сматрали "опозиционим", иако је су се посебно слатко спрдали и са тадашњом опозицијом, тзв. "импотентном". Лист су красиле гомиле монтажа са сликама са поруком, гомила тестова у којима су овековечили глупости људи које су се дешавале у то време. Лист је једино има порблем, јер су се готово слободно користиле слике порнографског садржаја. Са друге стране, водлили су рачуна о слагању сталних рубрика које нису трпеле на форми иако је лист на сваке две недеље на свој начин извештавао о дневној политици Србије.
Посебан детаљ је да су новине биле штампане на огромном формату и да после читања остају руке прњаве од боје којом су штампана слова. Квалитет папира је такође био лош. То објашњава чињеницу да је неко наложио моју комплетну колекцију Наше крмаче.
У листу је излазио и подлист "БРЕ" који се касније одвојио. Оба листа су се угасила почетком двадесет првог века. И то негде у време када ће се поцепати тзв. "демократска" власт Србије на две стране. Бојим се да је ту негде и редакција истог листа пукла на два дела.

Ретардиран начин да се изведе закључак о некоме, али нема везе - може да гарантује добру зајебанцију с неким људима.

Dok se na srpskim dvorovima jelo viljuškama, svet još nije ni znao šta je to kompjuter.

Prvi do mene.

Asocijalni dvadesetogodišnjak zatočen u svojoj sobi pred monitorom.

Sraman pokušaj da se bude Hajnekenov marketinški tim.

Rastavni logički iskaz koji preti rastavljanjem sa dušom u slučaju da dođe do rastavljanja sa voljenim.

Radomir Mihajlović Točak je osim po vanserijskom sviranju, originalan i zbog svog filozofskog pristupa instrumentu i muzici uopšte. Ove bisere sam čuo od njega lično:

1. Gitara je najteži instrument
2. Jedan isti rif se na gitari može odsvirati na preko sto načina
3. Jedan čovek sam može da proizvodi muziku možda samo na klaviru
4. Dajte tim skalama malo života dok vežbate
5. Džimi Hendriks je „gore“ svi ostali gitaristi su mnogo ispod. Jedini koji je posle njega odsvirao nešto novo je Tom Morelo (Rage Against The Machine)
6. Ako neko svira samo gore na vratu gitare taj nema pojma. Ako neko svira samo dole na vratu gitare taj tek nema pojma
7. Ako nekome ne stoji gitara, ako se kad je uzme u ruke stiče utisak da je tu njemu nešto preveliko ili premalo, taj takođe nema pojma o sviranju
8. Alternativni muzičari? Oni su alternativa samo zato što ne znaju da sviraju
9. Nema lošijih i boljih gitarista. Ima samo onih koji znaju i ne znaju. Bolji možeš biti jedino od samog sebe.
10. Gitaru treba vežbati dok te ruke ne zabole

Одговор Пере ложача, кад су га у пет ујутру срели локални мангупи и питали је ли му тешко да свако јутро прије зоре устаје да би потпалио пећ у школској котларници.

Najurbaniji, ležeran, kul lik od svi urbanih, ležernih kulera, zajedno, koje je iznedrila Majka Zemlja i Otac Zemljoradnik.Po urbanosti, Luna Lu, Bosko i Biljana iz "Sity - ja" su za njega šalitra u przogrnačkom svinjcu. On nije narcisoidan, on je trifunoidan. Odavno je odbacio frizider i klima uredjaj, jebi ga, kad je jako kul. Sa osrednjim kvalitetom glume koji poseduje ne bi zapazenije glumio ni u djackoj predstavi, ali holivudsko prokletstvo komercijalnih lepih glumaca nas je sustiglo.Trifunović pokušava da smrad odavno raspalog fazona "buntovnik bez razloga" zamaskira prdežom. Taman kad čovek pomisli da ne može više da se ogadi njegovo proseravanje tipa: "ja sam iznad materijalnog i iznad šupljih ziljavuša", on provoza u novom crnom kabrio BMW - u novu devojku manekenku.

Особа, небитног пола, исподпросечног изгледа и менталног склопа, која је у стању да се понижава и пљује себи у уста, само зарад капи пажње.

Toлико посвећен свом народу, држави и религији, да се одрекао и правописа.

Mogućnost da tvoj glas neutrališe neko ko ovo ne ume ni da pročita.