Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država? - Austrija. - Australija. - Austrija. - Grad? - Aleksinac. - Apatin. - Antananarive. - Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?! - Moronu, to je glavni grad Madagaskara. - Šomi, sti čuo ikada za ovo? - Jesam, ajde, ajde, nastavljamo... - Reka? - Amazon. - Aaaa... Aris! - Kakav, bre, Aris? - Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci. - Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu... - Šta znaš, možda je u pravu... - Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao? - Amazon. - Ok. Planina? - Avala. - Avala. - Atlas. - To je knjiga, debilu! - I planina u Africi, idiote! - Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije? - E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
Za fensere predstavlja dosadno mesto, gde se uveče skupljaju narkomančine i ludaci, dok je za normalne ljude to najlepši deo grada.. Mesto za opuštanje i mesto gde bar na kratko zaboraviš na sva sranja koja se dešavaju oko tebe. Mesto gde nikada nije dosadno, bilo da je to okupljanje kod amfiteatra, gde sa Šabanom blejiš i cirkaš apatinsko, bilo da je sedenje na klupicama ili na betonu pored reke, ili na drugom kraju grada, prema Bulevaru. Mesto gde čuješ razne rasprave, od toga koji je bolji deo grada Palilula ili Durlan, ili gde su bolje pljeke “Kod Lafa” ili kod “Zokija i kurve”, pa sve do rasprave da su ženske na medicinskom fakultetu bolje od cura na filozofskom ( što je u najmanju ruku smešno ). Naravno, kej pruža najbolji provod kada si u društvu totalnih idiota, sa kojima možeš da pričaš o nekim totalno nebitnim stvarima ili sa kojima možeš samo da blejiš i ćutiš. Lepo uzmeš kupiš gajbu Jagodinskog, semenke za 200 dindži kod onog dedice kod mosta, sedneš kod Šabana, zagrliš Vlastu ciganina, prepustiš se zvuku njegove frule i boli te tuki. Barem ćeš se sigurno bolje provesti nego da slušaš kreštanje Ane Nikolić u jebenom Studiju.
Pripadnici generacije sadašnjih tridesetogodišnjaka, oni koji žare i pale u "pitaj kurac više kojim" ciklusima Slagalice. Oni su za ovu emisiju, ono što je Gale Kerber među čupavcima, dildo među igračkama za velike devojčice, i bivši diktator Ugande Idi Amin među ljubiteljima pohovanih ljudskih guzova. Gospoda, čije je odrastanje išlo uporedo sa emitovanjem najpopularnijeg srpskog kviza. Oni u klonji nisu drkali na Pan-erotiku, već su iz "Borbe" nasumice izvlačli slova, pa od istih sastavljali reči. Retko ko od njih je u ranoj mladosti nešto karo, ali zato skočko-pik-karo kombinaciju izvlače bez problema, k'o Luna Lu iz džepa dotrajali kurton, kad u VC odvuče devetnaestogodišnjeg kelnera.
U društvu im je retko k'o bacao kosku, izuzevši klince iz matematičke sekcije, ali zato slažu tačan broj pre nego što protivnik uspe da izgovori "STOP". Nemaju kafić ili restoran, ali zato poseduju "Metal-ineks" nameštaj, a atelje "Antre" Stara Pazova tepisi, im bleje i u kujni. Dok ostatak populacije reč "ortak" asocira na prijatelja, terminatori će se setiti 347. izdanja stripa "Zagor" gde je ovaj svog vernog pratioca Čika nazvao ortakom. Naravno, to je i konačno rešenje, jer terminatori su uvek u pravu. Najviše vole igru "Ko zna, zna", jer nema šta ne znaju. Od grada Kito, prestonice Ekvadora, sve do autora dela "Ispod svetla moskovskih lampi- Nastja trotoarka", ništa im neće promaći, jer sve je to bar jednom bilo u "Politikinom zabavniku", a oni poseduju sve brojeve. Nikad im se nije dizao na Brenu, prljave maštarije su im se uvek sastojale od aktuelnih voditeljki kviza, sa povremenim uletanjem u kadar, Mile Canić u mrežastim čarapama i gotik korsetu.
Fakultetski obrazovani ili ne, pripadnici generacije Slagalica terminatora, iz ciklusa u ciklus, razbijaju staro i mlado. Kojekakvi apsolventi, moleri kojima je hobi enigmatika, matore komunjare koje su završile žurnalistiku u Sarajevu, svi skupa mog samo da im zubima sviraju soložu o stidne dlačice. Iako Zeka Milioner pruža mnogo više para i tri pomoći, Deki Di Džej Pantelić čašćava aplauzom, SOS kanal u SMS kvizovima nudi slatke osmehe polupismenih radodajki, jebe se njima, ostali su verni svom kvizu. Zbog posvećenosti i lojalnosti, nek im svako veče bude dobro, brda im se u zlato pretvorila.
Voditeljka: U finalu 8643*4 pa sve to na kub, ciklusa TV "Slagalice", Marko Marković, 1977. godište, osvoio je kineski džip i sedam dana za 2 osobe, smeštaj bungalov u Banji Vrujci. Marko, vaši utisci?
Voditeljka: Hmm, dobro... Šta misli Vladimir Mrkalj, pravnik iz Beograda, 148:12, to je prilično ubedljiv rezultat?
VM: Ma svaka mu se dala, dečko je terminator. Zaslužio je da se vozi u džipcu, biće meni dosta i ovaj etison, ionako se ložim na Svetlanu Bojković, još od "Srećnih ljudi", kad je bila glavna sestra Valerija.
Poznatija kao Hentai, savršen način da uklopite ljubav prema jebačini i crtanim filmovima. Skup najrazličitijih perverzija, od incestoidnih porodičnih grupnjaka, silovanja vezanih devojaka, do rogatih monstruma sa po tri alatke koji bambusaju japanske srednjoškolke.
Živopisno animirano, ali veoma svetlih i mekih boja, kao da su prilikom izrade korišćene rumunske tempere. Za ovu vrstu crtaća, karakterističan je uvod, prilikom kojeg glavni portagonista izgovori svoje ime i godine, zatim kreće u oploditeljski pohod. Podela ovih filmova, može se utvrditi na osnovu radnje.
Trsiteljski uvod Zdravo, ja sam Šinosuke Nakamura, imam 19 godina. U narednih pola sata, radiću istu radnju koju su Slavko Štimac i Neda Arnerić, radili u filmu "Ko to tamo peva".
Romantični hentai Ovaj tip odlikuje minimalan broj bizarija. Trsitelj se vraća u rodni grad, gde sreće svoju staru neprežaljenu ljubav. Ona mu kroz celu epizodu baca magiju, i kezi mu se kao Beki Bekić, dok on usput povali celu varoš čisto da mu ne bude dosadno. U poslednjoj sceni njih dvoje se dohvate, a jebač presrećan jer se ono staro "jebaću te kad tad" obistinilo, euforično uzvikuje parole:" Došla maca na vratanca!" i "Od ove puške nisi mogla pobeći!", dok joj kažiprstom i palcem nadražuje bradaje. Kada joj otvori špilju, shvati da se ona fina i čedna čuvala za njega, pa joj brže-bolje udarnički utera, i probuši joj himen k'o pijani ciga matori doboš. Krv, sperma i mojster na sve strane. Hepi end, odjavna špica.
"Monstrumi, bondedž i robinje" hentai Fuzija Gospodara Prstenova, Teksaškog masakra motornom testerom, domaćeg filma "Karaula" i kultnog pronića "Štreberke su osetile mrs". Ovaj tip odlikuju savršeno modelirane japanske kurave, sa velelepnim svetlucavim sisama, koje da možeš da namirišeš, mirisale bi na prašak za pecivo. Njih vezuju lancima i čereče neki psiho likovi, podržani akrepima kakve ni Džordž Lukas na esidu ne bi mogao da zamisli. Mučenice vrište, dok ih utvare i nimfomanke kojima po potrebi niče kita siluju, sve dok im se u jednom trenutku ne osladi taj pimpek, pa očajnički mole za još. Uz pohotne uzdahe kurvi, razvija se satanistički, sado-mazo gengbeng.
Incestoidni hentai Tu se ne zna ko kome jebe majku. Početak ovakvih epizoda zasnovan je na prikazu porodične kuće, u kojoj se svi jebavaju, šilje karu ili krljaju klitoris. U jednoj sobi ćale i deda dovatili kevu i prelaze preko nje k'o IMT traktor preko mrtvog fazana. Sledeća prostorija, seka jaše batu, pa promeni sobu i pređe na tatu. U dedi se javi žal za mlados' pa ga grune unuci u prkno. U poslednjoj sceni, ćale i ime njegovo se upare ko Nestor i Zimonjić i pokažu kevi ko su gazde u kući. Najmlađi član porodice, kako je čuo zvuk upada lisica u kokošinjac iz susedne sobe, zbatali džiudžojce i pridružuje se familijarnom kamšotu preko kevine face.
Japanskim autorima nikad ne ponestaje ideja, tako da možemo očekivati nove podžanrove.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku. Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“ Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“ Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“ Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“ Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“ Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“ Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“ Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““ Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“ Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“ Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“
Stvarno, nisu mogli bolje ime da mu daju. I, šta tražimo ovde Frenk i ja? Svako treba da ponekad probudi unutrašnjeg džibera. Odmah mi se svidelo ovo mesto. Vajsmileri svuda oko nas. Možda nemaju dugu kosu i lokvanj ćega ali svakako ispustaju karakteristične krike. Eno je i Džejn, zajahala je šipku. Možda nije engleska plemkinja ali svakako je moldavska boginja Irina.. Čita...upravo me pretresao i pitao da li sam uneo bazuku.Tu je i Winamp DJ pusta Milka Canić remix.Čak i na Fešn Ti VI-ju džangl motivi. Frenki odmah napeo neku. Njene drugarice se raspituju za mene. On ih laže da sam oženjen, aludirajući na činjenicu da bezuspešno muvam jednu ribu 100 god. Urnisala me. Neću jebati.Puk'o sam. Samo napred braćela...moj put se razlikuje večeras.
-Kako ti se sviđa Tarzanija, Zapata? -Do jaja je. Odo' ja do klonje. Serveza radi svoje. Začuđujuće čista klonja. Možda zato što svi bljuju napolju, a kenjaju kući. Prilazi mi dugonoga crnka za glavu viša od de Vita, tj mene. -Mali, imaš možda upaljač? -Ne pušim. To je štetno, znaš. -Kako volim kad muškarac brine o meni. -Ne, ne ...nit sam tvoj muškarac nit' brinem. Samo kurtoazan razgovor vodim. Bolje nego da sam ti rek'o ''Ne'am lajter al' mogu te zapalim' -Kako si duhovit....i mali i sladak. -Durasel zeka sam pravi. Jedan Tarzan me je spazio. Ovo je očigledno bila njegova Džejn. U šta si se uvalio...Ovo nema ni u Donje Vranje -Je li ti, kepecu, mojoj ribi prodaješ fore a? -Samo joj iznosim epidemiološke činjenice o karcinomu pluća. Pa i da flertujemo, bezazleno je, treba da ti imponuje što svi tvoju ribu gledaju. -Nemoj da ti ja importujem jedan aperkat!! (Budi se i džiber u meni...Tarzan u meni vrišti sa lijane AAAAAAAA) -Ne importovanje...Imponovanje! Udaram iz sve snage majmuna. Ali to je spazio čopor njegovih drugara, i Security Čite. U sosu sam...Počinju da me guraju...Frenk šamara krajnike Anđi...U taj mah...Dolazi Krampon...Možda i imamo šanse...
Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija. -Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te. -Znam, tvoj ćele mi predaje engleski. -Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde? -Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako... -Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto? -Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis. -Hoćeš i pojesti nešto? -Molim?! -Ništa, ništa. Evo stiže.
Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas. -Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati". -Aha.. -Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene? -Joj, pa što? -Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore. -Joj, pa ne znam bili tela. -Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži. -Pa videću... -Dobro, vidi-pa mi javi...
Ono što se izgovara u trentutku kad neko po patetici prevaziđe i kakvog najokorelijeg attention whore-a u trenutku kad vrši forumsko samoubistvo, ili kakvog meganejebača, u trenutku kad bezuspešno pokušava na najljigaviji način da dođe do kakve-takve vulve. Osećaj svojstven tom trenutku je kao da ti je neko mikserom pretvorio mozak u tekućinu, pa ti se sav mozak slio u želudac i hoće da izleti napolje u vidu povraćke.
ON (u SMS-u): Ja nisam cvet po kojem se gazi, niti sam svetlo koje se gasi, ja nisam rob koji te sluša, ja sam jedna zaljubljena duša.... ONA (u SMS-u): Bože, istopih se od silne patetike. ••• - Znaš li ti, sine, kako sam ja smuvao tvoju majku? U eri Partibrejkersa, ja je videh ispred SKC-a i rekoh joj: ''Ti si kao mesečeva kći, što po pomrčini sja! Budi moja devojka!'' - Blam, ćale, blam. Kako te nije bio isti? Ja se istopih od silne patetike.
